Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
KAO majka pokojnog sina, preminulog od kancera, imam obavezu da reagujem na tvrdnje dr Zorana Radovanovića koje je izneo u u tekstu objavljenom u „Novostima“ 13. maja 2017. godine pod naslovom „Nema epidemije malignih tumora“.
Iznošenje u javnost ovakvih izjava, posebno posle analiza i tekstova dr Danice Grujičić kojima traži osnivanje komisije za utvrđivanje štetnosti i uticaja NATO bombardovanja na životnu sredinu i ljude, u najmanju ruku je – sramno.
O neutemeljenosti ovih stavova uostalom svedoči i slučaj Milana Rodića iz Kruševca koji „18 godina dokazuje da se razboleo od kasetnih bombi“ (tekst objavljen takođe u „Novostima“ 11. maja 2017)
Činjenica jeste da sam ja jedna nesrećna majka, roditelj predivnog sina, mladog čoveka i savesnog policajca, koji je posle tromesečne borbe, svoju bitku za život izgubio. Kao majka, ne želim i ne mogu i neću da ostanem nema i tako prihvatim stavove kakve zastupa Radovanović.
Istina je svim poznata. Savremena medicina i statistika, iskreni lekari koji se svakodnevno susreću sa ovim bolestima, autoritetom govore o povećanju i učestalosti kancerogenih bolesti na ovim prostorima.
Moj pokojni sin tokom NATO agresije bio je na zadatku čuvanja Više škole unutrašnjih poslova u Zemunu, gde je na radnom zadatku bio izložen eksploziji bombe bačene na ovaj objekat.
Iz njegovog svedočenja o ovom događaju izdvajam da je naglašavao neobjašnjivo prisustvo ogromne količine prašine od koje se samo pukom srećom on i njegove kolege nisu pogušili. Moj sin je bio savestan policajac, nije odbijao ni radne niti ratne zadatke. Tokom agresije bio je mesec dana raspoređen na Kosovu, a po završetku bombardovanja radio je kao lični pratilac štićenih osoba u državi.
U Upravi za obezbeđenje ličnosti radio je sve do 30. septembra 2016. godine kada mu je u toku smene pozlilo. Iste večeri javio se i budući Klinički centar, gde mu je snimljen abdomen i gde mu je predočeno da ima promene na jetri. Bila je otečena, uvećana i veoma cistoina.
Ubrzo je dobio prognozu – svega 20 dana života. Bog mu je poklonio još tri meseca i u večni život ga pozvao 6. januara 2017. godine. Igrom sudbine, moj otac star 90 godina, učesnik Sremskog fronta, po sličnom ratnom rasporedu svojevremeno je čuvao školu „Vojislav Ilić“ i takođe preživeo. Razlika je samo u tome što je svoj rat vodio u vreme kada se nije koristilo radioaktivno naoružanje.
Molila bih dotičnog doktora Radovanovića da objasni svoju tezu da od kancera umiru stari ljudi, jer u ovom slučaju imamo i danas živog čoveka i policajca koji je u svojoj 39. godini umro od raka debelog creva.
I ne samo to. Našu porodicu je zamolio od prof dr Radoje Doder za saglasnost, kako bi se medicinska dokumentacija uvrstila u stručnu literaturu, budući da on takvu jetru nije video u svojoj praksi. I to uz napomenu da su sve analize pokazale da nije reč o naslednom faktoru, već o stečenom.Podrazumeva se da sam spremna da svu medicinsku dokumentaciju iznesem na uvid.
Gospodine Radovanoviću, nije samo moj sin umro. Umrli su mnogi i nažalost mnogi će tek umreti. Mi, njihovi najmiliji, mrtvi među živima, ostajemo da čitamo vaše neistine. Ne znam koji su vam motivi niti kome to ide u prilog, ali nemojte da nam sipate so na žive rane.
Verujte da mnogo boli.
Molim vas da se bolje pozabavite tematikom i kao lekar pomognete u dokazivanju da uranijum i kasetne bombe jesu veoma važan činilac, pa i uzrok, porasta broja kancerogenih bolesti u Srbiji.
Ja sam ostala bez divnog sina, a njegovi sinovi od 16 i 9 godine bez oca. Svesna sam da ga ništa ne može ni vratiti niti zameniti. Ali istinu moramo priznati, posebno zbog svih njegovih kolega koji idu na neadekvatne sistematske preglede.
Ovim putem molim i nadležne u MUP-u da se učesnicima u borbama i braniocima Kosova omoguće redovne kontrole i pregledi koji imaju za cilj rano utvrđivanje malignih bolesti. Moramo znati istinu zbog generacija koje moraju biti svesne štetnih uticaja NATO bombardovanja, uranijuma i zagađenosti životne sredine. Apelujem na sve da pomognu da se edukacijom stanovništva, neospornim činjenicama gleda u oči i omogući bolja i efikasnija preventiva.
Doktore Radovanoviću, nemojte nas vređati. Vaša izjava je nerealna i zasnovana na činjenicama koje su samo vaše.
Gospodine, dobro su nas „zasolili“.
Ljubica Nikolić, majka pokojnog Milana Nikolića, Beograd
(Izvor: Novosti.rs)
