Bivši američki savetnik otkriva: Do kraja Makronovog mandata Francuska neće postojati, predviđeno je ovo..

Vedri izabrani predsednik Francuske kojem je mozak ispran je glasao da izumre francuska nacija. Za pet godina će Francuska postojati samo kao geografski pojam, odnosno provincija u „Evropi“, a samim tim i provincija u globalnom kapitalizmu.

Francuzi su imali poslednju šansu da spasu svoju naciju ali to nisu uspeli jer im je rečeno da biti Francuz znači biti fašista i rasista. Tako je izabranik za predsednika pobedio Marin Le Pen, liderku jedine političke partije koja se zalagala za Francusku.

Nakon pet godina pod vladavinom Makrona, od Francuske ništa neće ostati. Makron, izbor Vašingtona i internacionalnih bankara, predstavlja, po rečima Dajane Džonston,

„trans-atlantsku elitu potpuno posvećenu „globalizaciji“, koristeći sve što je ostalo od vlastodavne moći nacionalne vlade kako bi ih dalje oslabila i prepustila odlučivanje „tržištima“ – to jest internacionalnom kapitalu kojem upravljaju velike banke i finansijske institucije, za koje je važno napomenuti da se nalaze u SAD-u, poput Goldman – Saksa.“

Makron sebe definiše kao „diverzista“, navodeći da „ne postoji francuska kultura.“ Makronova ministarka za vojnu odbranu je izjavila da se „ne oseća kao Francuskinja.“

Makron je po uzoru na rusofobnu liniju američkih neokonzervativaca na inaguraciju došao u vojnom vozilu.

Nije jasno zbog čega je Putin otišao u Francusku da se sastane sa Makronom, koji je potpuno u džepu Vašingtona.

Možda ruska vlada veruje da su teroristički napadi u Francuskoj stvarni i nada se da će napokon ubediti jednu zapadnjačku vladu da im se pridruži u „ratu protiv terorista.“ Možda je, pak, Putin želeo da vidi da li je Makron uopšte svestan konflikta sa Rusijom ka kojem SAD gura Evropu.

Možda je Makronovo pozivanje Putina predloženo od strane Vašingtona, tako da održi nadu Putinu da će Zapad sarađivati, dok se Vašington sprema za napad.

Samo dve države stoje na putu svetske hegemonije Vašingtona: Rusija i Kina.

Od ove dve prepreke, Rusija se smatra najvećim neprijateljem unilaterizma SAD-a. Evropa je zavisna od ruske energije, a nuklearni sistemi oružja Rusa su vrlo napredni.

Činjenica da nacionalna suverenost Rusije u tolikoj meri zavisi od Putinovog vođstva čini Rusiju najpodložnijom za intrigu Vašingtona.

Putin može biti uklonjen atentatom. Kinesko vođstvo, pak, ne može jer je kolektivističko.

U vladajućoj partiji u Kini postoji demokratija. Fokus Vašingtona na Kinu je da diskredituje vladajuću partiju putem organizacija finansiranih od strane SAD-a unutar Kine u te svrhe.

Vašington navodi svet na veliki konflikt. Ruska i kineska vlada moraju znati da su na meti. Kako se njihove nade za diplomatiju narušavaju od strane Vašingtona i Evrope, oni će doći do zaključka da je njihov jedini izbor da se predaju ili da stupe u rat.

(Webtribune.rs)