Da li pravno obavezujući dokument, koji Srbija treba da potpiše pre ulaska u EU, znači priznavanje KiM?

Izjava da pravno obavezujući dokument, koji bi Srbija trebalo da potpiše pre učlanjenja u EU, ne podrazumeva priznavanje Kosova, bacila je svetlo na to pitanje.

Konstatacija predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija, međutim, ni izbliza nije otklonila sve nedoumice vezane za taj dokument.

A, njih nije malo, uključujući pitanje postoji li već okvir za taj dokument, možda i radni tekst oko kojeg će se usaglašavati najpre zemlje članice EU, zatim koja je to forma u međunarodnom pravu, šta će se tim dokumentom tačno regulisati u odnosima Beograda i Prištine, šta će biti njegov sadržaj, svrha, cilj…

„Pravno obavezujući dokument kao akt nije uobičajena pojava u međunarodnoj praksi, ali se toj formi pribegava kada postoje obostrani interesi“, rekla je za Tanjug profesorka međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka Vesna Đorđević Predić.

Ona je, kako je navela, iz izjava presednika Evropskog parlamenta i srpskih zvaničnika zaključila da se od Beograda i Prištine traži da postignu rešenje koje bi garantovalo njihove stabilne uzajamne odnose i uticalo na stabilnost regiona.

Đorđević Predić ističe da međunarodno pravo poznaje različite forme obavezujućih dokumenata, a međunarodni ugovor je jedna od njih.

Saglasnost između dve ili više strana po nekom pitanju može se, napominje, izraziti i na druge načine, kao što je razmena jednostranih izjava.

Prema njenim rečima, forma i nije toliko bitna, koliko je to postizanje saglasnosti o suštini rešenja.

„Ako bi ta saglasnost imala formu sporazuma, to ne bi značilo nužno priznanje Kosova od strane Srbije“, rekla je profesorka Đorđević.

Međunarodno pravo, kako kaže, poznaje sporazume između suverenih država i onih koje nemaju takav status i navodi primer sporazuma EU sa Hongkongom, koji, kako kaže, ne prejudicira priznanje Hongkonga kao države.

„EU je, recimo, zaključila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, a član 2 tog sporazuma kaže da taj sporazum ni na koji način ne znači priznanje Kosova kao suverene države. Dakle, to je sasvim moguće i poznato je u međunarodnoj praksi“, tvrdi Đorđević Predić.

Na pitanje šta bi pravno obavezujući dokument regulisao između Beograda i Prištine, navodi da je pretpostavka da bi se njime rešavala otvorena pitanja o kojima se stalno raspravlja.

„Pretpostavljam da će jedna od tema biti zaštita privatne svojine svih lica koja žive ili su izgbegla sa KiM, o čemu se stalno raspravlja, a što jeste važna tema“, kaže profesorka.

Diplomata i bivši ambasador Vladislav Jovanović, međutim, ne veruje Tajaniju i smatra da Zapad želi da Kosovo dobije prohodnost u EU i UN.

„Zato kažu Srbiji da nije neophodno da formalno prizna Kosovo“, kaže Jovanović i dodaje da je dovoljno da ne pravimo probleme i smetnje kretanju Kosova ka Briselu i Njujorku, te da samo priznanje nije ni važno, ako mirno pustimo Kosovo u željene luke, ocenjuje Jovanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojasnio je danas je Tajani na jučerašnjem sastanku rekao da pravno obavezujući dokument koji EU očekuje da Srbija potpiše sa Prištinom „ne podrazumeva priznanje Kosova i dodao da još nema tačne forme u kojoj bi taj sporazum trebalo da bude potpisan“.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić u međuvremenu je izjavio da još ni ne postoji nešto što bi bio usaglašen pravno obavezujući dokument, te da nema ni usaglašenog stava zemalja članica EU po tom pitanju.

(Tanjug)