Dr Ana Jovićević: Životne navike i pravilna ishrana važne za izlečenje od raka!

Istraživači procenjuju da bi se, primenom svih preporučenih mera prevencije, broj obolelih od malignih bolesti mogao smanjiti i do dve trećine, a sve više studija potvrđuje da je, i u slučaju razvoja bolesti, način života vrlo bitan za prognozu i kvalitet života.

Američko udruženje kliničkih onkologa upravo je objavilo da rezultati istraživanja potvrđuju da održavanje optimalne telesne težine može da poboljša uspešnost lečenja ovih bolesnika, dok gojaznost ima negativni uticaj, rekla je Tanjugu epidemiolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije dr Ana Jovićević.

Ovo vodeće stručno udruženje najavilo je da će se u narednom periodu baviti uticajem gojaznosti na nastanak i lečenje malignih bolesti i da preporučuje da se, u sklopu onkološkog lečenja, pomogne pacijentima da izbegnu gojaznost i vode zdrav nacin života.

Jovićević je navela da su i ranije studije pokazale da žene obolele od raka dojke, nakon postavljanja dijagnoze i započinjanja lečenja, često značajno smanje količinu fizičke aktivnosti i dobiju na težini, što ima negativan efekat na ishod onkološkog lecenja.

Ističući da su nastanak i lečenje malignih oboljenja pod velikim uticajem našeg ponašanja i navika, Jovićević je dodala da nam to pruža mogućnost da na njih u velikoj meri utičemo.

„Kada se suoče sa dijagnozom, oboleli preispituju šta su mogućni razlozi i šta treba da preduzmu i tada mnogi od njih menjaju način ishrane i posežu za takozvanim ‘prirodnim preparatima’, često neispitanog dejstva“, rekla je ona i upozorila da je to svojevrsna opasnost jer u nekim slučajevima mogu štetno da utiču na terapiju koju primaju.

„Postoje opšte, dobro poznate preporuke koje daje zvanična medicina, ali njih pacijenti nerado prihvataju jer im ne deluju dovoljno radikalno ili ubedljivo“, primetila je Jovićević.

Ona je objasnila da su, pored nepravilne ishrane, najznačajniji poznati faktori rizika za maligna oboljenja i pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, određene infekcije, prekomerno izlaganje suncu i nasledni faktori.

„Smatra se da je svega 10 odsto slucajeva raka prouzrokovano genetskim faktorima, dok preostalih 90 odsto nastaje pod uticajem našeg ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline“, rekla je Jovićević i navela da, „iako još ne znamo tačno sve mehanizme nastanke malignih bolesti, znamo sa sigurnošću da je njihov veliki deo moguće sprečiti“.

Podsećajući da se povezanost između bolesti i izloženosti specificnom agensu ili faktorima rizika obično izražava putem različitih stepena rizika, pri čemu spoljašnji i unutrašnji uzročni faktori mogu da deluju zajedno ili u nizu, ona je dodala da od izloženosti do pojave kancera najcešće prođe 10 i više godina.

„Pronalaženje načina da se rizici smanje i prevencija su najbolji načini borbe protiv malignih bolesti“, rekla je Jovićević.

Ona je istakla da prevencija raka, naravno, nije uvek mogućna, i da uspešnost lečenja prvenstveno zavisi od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Na prventivne preglede treba ići dok smo zdravi jer se simptomi nekih oblika raka javljaju tek u kasnijoj fazi.

Kao neke od upozoravajucih znakova, Jovićević je navela promuklost ili kašalj koji dugo traju, gubitak telesne težine koji nije povezan sa dijetom, promene u pražnjenju creva, promene na koži, neuobicajena ginekološka krvarenja.

„Ti simptomi često potiču od drugih bolesti, ali su uvek alarm da moramo da odemo na pregled, najbolje kod izabranog lekara“, rekla je sagovornica Tanjuga.

Ona je navela da u našoj zemlji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, svake godine od raka oboli oko 33.000 osoba. Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva, prostate i želuca. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, pluća, grlića i tela materice.

„Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja je u neprekidnom porastu. Država i zdravstveni sistem preduzimaju različite preventivne programe usmerene na prevenciju faktora rizika ili rano otkrivanje (skrining), ali neophodno je i da svako od nas razmisli o svom načinu života i odvoji malo vremena za svoje zdravlje“, preporučila je Jovićević.

(Tanjug)