Home / TEMA DANA / Hoće li se treće Tarabićevo proročanstvo obistiniti i hoće li obračun velikih sila početi u Srbiji?

Hoće li se treće Tarabićevo proročanstvo obistiniti i hoće li obračun velikih sila početi u Srbiji?

Geopolitičke okolnosti su promenjene, nema više jednog dominantnog igrača, već najmanje još jednog.

balkan-rat

A i ostali, ako još i imaju savijenu kičmu, barem podižu glavu.

U takvoj situaciji, u kojoj je previše pravaca uticaja na zvanični Beograd, Srbija za koju bi želeli da je svačija može postati — svoja.

Konačno neka korist od stranih ambasadora. Kameron Manter, nekadašnji predstavnik Sjedinjenih Država u Beogradu — koji je, kažu, na mnogo načina „zadužio“ Srbiju — vraća se na Balkan (što samo po sebi dosta toga govori) kao predsednik „Ist vest“ instituta.

Važno je i što se iz njegovog intervjua televiziji B92 može se dosta saznati — kako o razvoju regionalnih, tako i o perspektivi geopolitičkih prilika.

Kao čovek neopterećen formalizmom Manter reče — očiglednu stvar, ali bitnu jer je iz njegovih usta — da američki establišment kritikuje Rusiju, dok njen predsednik Tramp razgovara sa predsednikom Putinom u nameri da popravi odnose. Budući odnos Amerike i Rusije, parafraziramo Manterovu prognozu, najbolje će se videti na osnovu slike odnosa te dve supersile na Balkanu.

Hoće li u tuči ili „tuči“ velikih stradati trava, u ovom slučaju Srbija, zanima i javnost u ovoj državi.

Srbi su i jednog predsednika (delom) izabrali zbog lažne priče o njegovom prezimenu povezanom sa imenom mesta iz kog potiče, jer je to navodno zapisano u Kremanskom proročanstvu.

Zato čuveno Tarabića predviđanje o trećem svetskom ratu iznad Požege dobrom delu građana ne izbija iz glave. Ako ih nisu mimoišla dva, realno je da se pitaju kako će proći u eventualnom trećem sudaru velikih.

Pobedi li, u unutrašnjeameričkom obračunu, Tramp — onda najverovatnije svi mogu da odahnu, pobedi li pak duboka država — onda se možda ispostaviti da su proroci iz Kremana u nečemu i bili u pravu. U najmanju ruku tenzije neće splasnuti.

Međutim, izgleda da prisustvujemo duvanju nekih drugih vetrova, uprkos bliskoistočnim vrućinama na području balkanskih zemalja.

Ma koliko, pa i poslednjih dana, i neki ozbiljni ljudi bliski vladama na Balkanu tvrdili da je stvar rešena, da se čuda neće desiti i da je svojevrsni projekat „Srbija bez Kosova ali u EU i sve bliža NATO-u“ u završnoj, bespovratnoj fazi — čini se da ipak nije sve propalo i gotovo.

Pa ne bi Manter dovodio svoj „Ist vest“ na Balkan, pominjao ustavno pitanje u BiH, odnos Srbije i Kosova, ili mlade ljude koji napuštaju region, da je sve već spakovano.

Odrasli ljudi ne veruju da se jede sve što leti, pa tako neće poverovati ni u Manterov altruizam, a pogotovu u njegovu brigu o mladim Srbima, Bošnjacima, Albancima i njihovim mama koje plaču dok ih ispraćaju u beli svet. Interes, ovoga puta ponajviše lični, jeste ono što ga tera da se bavi ovim regionom.

U nerešenim i zamrznutim konfliktima ima mesta i za okrugle stolove, projekte, ove ili one forme stabilizacije… A to sve neko mora da vodi, neko da finansira, a neko na kraju naplati.

Pritom, ne bismo rekli da je slučajnost što je aktuelni američki ambasador Kajl Skot pored standardne zapadne mantre o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine pomenuo i da bi bio iznenađen ako priznanje Kosova bude uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju.

Mogao je da odgovori i bez naglašavanja priznanja koje je, sasvim logično, bilo i glavna vest intervjua dnevniku „Politika“. A vest je jer je u pitanju poruka. Povlačenje ručne, makar i verbalno.

Pritom, Kinezi kupuju preduzeća, grade infrastrukturu, najavljuju industrijski park, prave dugoročne projekte u Srbiji i preko Srbije… Dakako, prisutni su i biće prisutni.

Ni Angela Merkel ne diže ruke od balkanskih zemalja, pa ako ne može da ih uvuče u sopstveno dvorište, ne želi da ih pusti ni u Putinovo.

Zato su u poslednje vreme aktuelni alternativni planovi koji na neki način treba da održe barem status kvo u regionu, dok ne dođe vreme za proširenje EU.

Naravno, i turski predsednik Erdogan ne bi bio sultan ako ne bi gledao preko tarabe.

Dakle, sve što govori i namerava da radi Kameron Manter, sve što izjavljuje i radi ambasador Skot, ekonomsko delovanje Kine i ekonomsko i političko delovanje Nemačke, i kao šlag na torti dve (važne) izjave ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina da bi bilo bolje da se (spolja) ne vrše pritisci na Srbiju i najava stvaranja rusko-srpskog industrijskog parka — govori nam da borba tek predstoji.

Borba, a ne rat. Geopolitičke okolnosti su promenjene, nema više jednog dominantnog igrača, već najmanje još jednog. A i ostali, ako još i imaju savijenu kičmu, barem podižu glavu.

U takvoj situaciji, u kojoj je previše pravaca uticaja na zvanični Beograd, Srbija za koju bi želeli da je svačija, može da opstane i realno postane svoja.

Bude li tako, kolateralnu korist imaće i Tramp jer će to značiti poraz establišmenta koji mu više od pola godine ne da da uzme vazduh.

Nenad Zorić (Sputnik)

Check Also

REGION SE OKUPLJA PROTIV SRBIJE! DA LI JE OVO POZIV NA RAT?

Predsednik opozicione DPK i predsednik takozvanog kosovskog parlamenta Kadri Veselji izjavio je da se nada …