Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Rade BRAJOVIĆ
NEMA, malte ne, regiona ili izdvojene oblasti, na planeti Zemlji koji ratnički, makar, ne škrguću.
Najviše trešti na Srednjem istoku, od Mesopotamije do Sinaja i Sueca, najviše u Iraku i Siriji, opasno se kuva na prostoru podeljene Koreje i okoline, tamo gde je, uz učešće SAD, počeo višegodišnji regionalni rat, prvi posle Drugog svetskog rata, a sada – daleko bilo – može da postane i poslednji na Zemlji!
Sada je najopasnije, ipak, čini se, tamo gde su počinjala oba svetska rata – na Balkanu.
Šta sada sledi – ponavljanje istorije, ili nešto sasvim novo? Uvodi li Balkan svet u treći svetski rat, ili će zaustaviti nepogode i sprečiti opšti sukob?
Za sada je sigurna samo jedna pretpostavka – pretnja svima! Porazom – uništenjem..
Ni najteže, na žalost, i sve brojnije, regionalne krize, gotovo nikoga ili malo koga izvan regiona plaše ili previše uzbudjuju. Naprotiv, čini se da se vanregionalni faktori, osobito najmoćnije države i njihove grupne militarističke organizacije, najdirektnije i najviše raduju lokalnim sukobima – čak ih podstiču, i to – nimalo slučajno…
Jer, takve i slične ratne nepogode ostaju na lokalu i ne šire se na prostore na kojima bi, egoističkim motivima i oblasnim razlozima, neizbežno privukle ionako suprotstavljene supersile, dodatno upućene na međusobni najužasniji direktni sudar!
Moćnici radije podstiču regionalne sukobljene strane, najčešće oružjem i instruktorima, ali često i sopstvenim direktim učešćem protiv svega i svih sa druge strane, sem velesilskog partnera s kojim bi sveopšti ratni sukob najverovatnije značio – obostrano i opšte uništenje.
Podsticanje lokalnih sukoba i izbegavanje direktnih sudara između velikih sila videlo se nedavno u Siriji, pre toga u Iraku, i drugim zemljama Srednjeg istoka i severne Afrike.
U svim ovim, ali i ranijim i kasnijim regionalnim sukobima, jedna od velikh sila, najčešće Amerika, uključivala bi se u sukob, određujući njegov tok i ishod.
Koreja je bila početak, prvi posle Drugog svetskog rata, a i danas, u najnovijoj krizi, sudbinu podeljene korejske države i celog regiona, ali i sveta, određuju SAD, uz neposredno, posmatračko i drugo angažovanje Japana, Kine, Rusije.
Početak smrivanja, ako nije varka, pokazuje da moćnici i ovde lokalizuju sukob – izbegavanjem međusobnog diretnog sudara, što je i najvažnije, ali ne znači da je sama korejska kriza trajnije rešema, naprotiv…
Tako je, ili sasvim slično, i u drugim krizama – razlozi izbijanja krize ostaju slični ili isti, i kad se završe vojne akcije, pa velesila, koja je i izazvala i vodila sukob, preuzima ulogu kontrolora, ostaje na istom terenu i posle primirja – da bi opravdala ratne akcije i zadržala dominantan uticaj i vodeću ulogu i u mirnodopskom vremenu.
Istovremeno, ostajanjem na terenu krize, moćnik ne odustaje od svoje politike, zadržava dominantnu ulogu u svim fazama razvoja odnosa sa svima – kao pre ratnih sukoba…
Bilo je tako, zar ne, i kod nas, na samom kraju prošlog veka, kad nas je bombardovao NATO, a posmatrala Jeljcinova Rusija…
Sada su drugi, bitno različiti pogledi iz Moskve ka Srbiji i celom Balkanu, ali je američka politika sasvim ostala nepromenjena – Obama kao Klinton, a Tramp, ni posle više od sto dana upravljanja Amerikom, kao da i ne zna za Srbiju i, još manje, šta joj se zbiva. Razlike su samo formalne – pre su na nas padale rušilačke i uranijumske rakete i bombe, a sada naivističke diplomatske obmane koje su uvod u oružanu agresiju…
Vodi se, prema Srbiji, politika koja stvara uslove u kojima Balkan može da preti trećim svetskim ratom, ili da Balkan tim trećim svetskim ratom može da zapreti Evropi i svetu.
A, Srbija ne bi htela ni jedno, ni drugo, ni bilo šta protiv bilo koga, osim onoga ko bi je ugrozio, nasrnuo na njenu slobodu i integritet – ugrozio je više nego do sada i sada.
Ako se martovsko-aprilski olujni talas političkih i sličnih pritisaka na Srbiju nastavi i majskih i bliskih dana, usledilo bi burno vreme, čak možda i bez poznate oružane agresije, kakva je bila ona natovska 99.
U Srbiji, koja ne ume da se ne brani, prvo bi pala zvanična teorija o vojnoj, ali i političkoj i svakakvoj neutralnosti.
Prosto je neizdrživo šta nam se sve valjalo po glavama – evo samo nekih, najsažetijih podsećanja, bez redosleda vrednosti:
• Šiptari su obnovili napade na kosmetske Srbe, vatrenim i hladnim oružjem, čak i u severnom delu srpske pokrajine – nasilnci nisu uhvaćeni.
• Tači i njegovi podređeni odbili su nastavak brisekskog dijaloga sa srpskim političkim prvacima.
• Otimači, vlasti u Prištini, odbili su da dozvole ulazak na Kosmet nekim srpskim političarima, čak i predsedniku Srbije – odluka Prištine bi trebalo da sugeriše da srpskim Kosmetom upravljaju Albanci kao svojom, do detalja nezavisnom državom!
• Premijer Albanije, Edi Rama, ponovio je stari projekat Prizrenske lige – prisajedinjenje Kosova Albaniji, ali savremeni šiptarski otimači sada bi da u “veliku Albaniju” uključe i Preševsku dolinu, neki čak i teritoriju do Niša – ovaj projekat odobravaju i Albanci koji ne žive na Kosmetu, već na jugu Srbije!
• Opet su, o Uskrsu, Šptari skrnavili srpska groblja, a nekima koji su se usudili na povratak priredili su “dobrodošlicu” porušenim srpskim kućama, u Istoku, na primer!
• Malo im je što su oteli srpske domove i imanja, pa hoće da obezbede budućnost – ponovo je Priština, uz potvrdu njenog parlamenta, najavila formiranje – svoje vojske, šiptarske!
• Francuska oslobađa zločinca Haradinaja – s tretamanom kao da je visokorangirani francuski borac iz Prvog svetskog rata – bruka se desila, sigurno ne slučajno, samo jedan dan posle svečano, u Beogradu upadljivo objavljenog francusko-srpskog dogovora o obnovi spomenika srpske zahvalnosti Francuskoj, na Kalemegdanu, što je, nesumnjivo, nečija diletantska i uvredljiva ljudska i politička režija!
• Nije takođe lako pratiti oživelo fašisoidno ustaštvo u Hrvatskoj , to potvrđuje nedirnuta parola na ulazu u Jasenovac – “Za dom spremni”, ali i obeležavanje – u više odvojenih kolona hrvatskog ustaškog umorstva Srba, Roma, Jevreja!
• Pritiskaju na Srbe i Izetbegovićevi islamisti u Sarajevu, a nisu mirni ni albanski istoverci koji učestvuju u raznim bitkama u Siriji i drugde na Bliskom istoku!
• Osim izrazite antisrbe u Crnoj Gori i drugde, nikoga normalnog ne može da raduje politički “istorijski obrt” vlasti u Podgorici, čiji je aktuelni “naj” domet ulazak u NATO – nije i ne sme da bude ravnodušna i Srbija, ali se, kažu, ne meša u crnogorske unutrašnje poslove – da li bi javni stav o totalnom zaokretu politike Crne Gore, čak u korist onih koji su je bombardovali, iko normalan mogao da oceni mešanjem!
• Zakuvalo se, opasnije nego bilo gde na Balkanu, i u Makedoiniji, o čemu Srbija govori jasno i principijelno, naravno i izuzetno zabrinuto.
Unutrašnji makedonski sukobi – naravno podstaknuti zapadnosilskim mešanjem – izazovno doživljavaju gotovo sve, osim Srbije, susedne zemlje, posebno Albanija, sa Kosmetom, koja bi, ako joj se stvore uslovi, pretendovala da zgrabi makedonski zapad i jugozapad. Bilo bi i još nekih ambicioznih komšija iste orijentacije, osim Srbije.
Umesto da doživi skopsko priznanje, glavni izazivač makedonskih sukoba, socijaldemokrata Zoran Zaev, obrušio se baš na Srbiju, njenu vladu i njenog premijera Vučića, nazivajući ih – nacionalistima! Šta tek misli i govori o svojim političkim protivnicima, kad ovako lupeta o – prijateljima!
Balkanom, sve u svemu, lutaju vidljive i skrivene opasnosti – unutrašnjih i spoljnih izvora. Protivurečnosti izazivaju, na razne načine, unutrašnji poslušnici i spoljni moćnici – takav manir nedavno je pokazao jedan SAD-političar koji se, u Makdoniji, ponašao kao u – koloniji!
Šta sledi – videće se, možda i brže nego drugde.
Može li biti rata – neuverljivo je reći da ne može.
A, svetskog, s obzirom da su držači svetske politike duboko usađeni u plodni Balkan?
Na Balkanu, moćnici zapadnog dela sveta mogu da pokrenu treći svetski rat – u granicama Balkana!
Za Balkance uobičajeno: život s ratom, s njim, na nemu, ili, verovatnije, ispod njega!
(Agencije)
