„Kraj jeseni biće isuviše vreo u Ukrajini..“

Retko, veoma retko se može pročitati takozvani „direktan tekst” u kome top-političar govori ono što misli, a ne ono što od njega zahtevaju pravila međunarodne diplomatije ili politička svrsishodnost. Sumnjam zato da je poslednja Lavrovljeva izjava namenjena upravo onima koje brine prokleto rusko pitanje: „Da li Kremlj razume šta se dešava?”.

U intervjuu TASS-u (uzgred, kolegama sve čestitke na vraćanju istorijskog naziva!!!), Lavrov je stavio tačku na i kad je reč o tome kako Kremlj vidi situaciju na Zapadnom Frontu: konflikt SAD sa nama ima fundamentalni, principijelni i iznuđeni karakter. Citiram:

„Ne bi bilo ni Krima ni jugoistoka Ukrajine da je Zapad smislio još nešto. Postavljeni cilj: po svaku cenu izbaciti Rusiju iz ravnoteže. To je davno formulisani zadatak. Uzmite u obzir i Siriju. Pre nekoliko godina na nas su se ostrvljivali kao na zaštitnike diktatora koji tiraniše svoj narod”.

Za posebno nadarene, Lavrov ponavlja još jednom tu pretpostavku, ali ovog puta sasvim direktno:

„Naglašavam: kad neko želi, povod se nađe. Vašington i neke evropske zemlje nisu juče odlučili da izoluju Rusiju”.

Dakle, Kremlj nije sve shvatio juče i poduže sagledava situaciju na liniji Sirija-Iran-Ukrajina kao karike istog lanca i kao epizode iste kampanje sračunate na uništenje Rusije.

U tom kontekstu želim u blic-formi da prokomentarišem nekoliko poslednjih događaja:

1. Primirje.

Mislim da mu je kratak vek. A da li je svrsishodan: treba popraviti dalekovode, popraviti/dovoditi u red gasovod u Lubansku/Donjecku koji nije korišćen ko zna koliko godina, bolje je i da se konvoji humanitarne pomoći i „humanitarne pomoći” voze u tišini i bez pucnjave. Po mom skromnom mišljenju, ako bude gasa i struje u LNR i DNR – to će biti snažan adut u budućim fazama sukoba. Kladim se sa 9:1 da će vojni sukob (uz povremene pregovore) trajati dugo i daj Bože da do kraja godine vidimo međufinale.

2. Gazpromova blokada reversnog gasa za Ukrajinu.

Evropljanima je dat signal da se „bliži zima” i da Gazprom/Kremlj imaju ozbiljnu nameru da gasni sukob dovedu do kraja.

3. Strelok (Igor Strelkov) je u Moskvi.

Živ je — to je dobro. Veruje Mjuridu i radi sa Mjuridom — to je loše. To je katastrofalno, ali u prvom redu po njega samog.

4. Stupanje na snagu Asocijacije EU-Ukrajina odloženo je za 2016. godinu.

Kasno gospodo. Ovu varijantu kompromisa Putin je (preko Janukoviča) predlagao u prošloj godini, pre eskalacije konflikta. Sada se ovo može evidentirati kao priznanje Brisela da je Moskva bila od početka u pravu i ništa više od toga. Ulozi su višestruko podignuti od momenta kada je ova varijanta bila aktuelna.

5. Sankcije — što ih je više tim bolje.

Najvažnije da proces što duže traje, jer za alternativni sistem SVIFT i druge komponente finansijskog sistema nismo sve završili, ali se na njima uporno radi. Brzina sa kojom sve to ide – gotovo je idealna.

6. Ugovor o nafti sa Iranom počinje da se kristališe.

Za to posebno treba odati priznanje otkačenim drugovima u Vašingtonu koji su odlučili da krajem avgusta uvedu nove sankcije Iranu — to je bio neočekivani tok, da kažemo „diplomatija u stilu Klička” koju ne mogu svi odmah da procene. U Teheranu jesu. Tako da se može reći da je iransko rukovodstvo uspešno prošlo IQ test.

7. Putin je pozvao Indiju, Iran, Pakistan u ŠOS.

Ukoliko se ostvari makar jedna od tih ponuda – to će biti ogromna pobeda antiameričke koalicije.

8. Nagoveštaji da Rusija može napustiti različite međunarodne sporazume.

Ovde nije reč o Evropskom sudu za ljudska prava, ne. To je sitnica. Daleko su interesantniji sporazumi o nuklearnom naoružanju, uključujući i one koji zabranjuju postavljanje nuklearnog oružja u kosmosu i na podvodnim platformama (kod obala SAD) — ovi pravci su daleko interesantniji.

Za to nisu potrebna velika ulaganja, mnoge tehnologije već postoje, a za SAD će to biti potpuno drugačiji košmar.

Kraj jeseni će biti veoma vruć. Čak isuviše.

(Preveo Goran Šimpraga, Fakti)