Ukoliko Škotlanđani na referendumu zakazanom za četvrtak kažu „da“ nezavisnosti to ne bi samo izmenilo mapu Velike Britanije nego bi poluljalo dva stuba posleratnog blagostanja i bezbednosti Zapadne Evrope – Evropsku uniju i NATO, piše agencija AP u analizi.
Odvajanjem od ostatka Velike Britanije Škotska bi automatski izašla i iz EU i NATO, odbrambene alijanse predvođene SAD, i morala bi da zatraži ponovno učlanjenje u obe grupe, rekli su zvaničnici ove dve organizacije, koje obe imaju sedište u Briselu.
Posebno bi u slučaju EU ponovno učlanjenje Škotske moglo da bude dug i naporan proces, pošto se druge zemlje protive tome da Škotlanđanima daju privilegije date Britaniji, koja je izuzeta od ulaska u evrozonu i od uključenja u Šengen zonu slobodnog putovanja.
Za admirale i generale NATO, insistiranje sadašnje škotske vlade da nezavisna Sskotska treba da bude bez nuklearnog naoružanja, donelo bi ogromne strateške i operacione glavobolje, čak iako bi se dao tranzicioni grejs period. Morala bi da se nađe nova luka domaćin za podmornice Kraljevske mornarice s raketama sa termonuklearnim bojevim glavama, koja se sada nalazi u škotskom Klajdu.
Britansko Ministarstvo odbrane je navelo da bi stav da Škotska treba da bude bez nuklearnog oružja mogao da predstavlja „znatnu“ prepreku prilikom davanja dozvole Škotskoj za povratak u NATO.
Dok bi se čekao povratak Škotske u Alijansu, u kojoj je bila zajedno sa ostatkom Velike Britanije 65 godina, morali ba da se nadju novi aranžmani za patroliranje vitalnim navigacionim putevima u Severnom Atlantiku i Severnom moru.
Ukoliko bi Škotska odlučila da ne traži ponovni ulazak u NATO to bi predstavljalo nepoznanicu za Alijansu koja za to nema presedan, nema predviđeno šta uraditi ako se izdvoji deo razvijene i demokratske teritorije alijanse koja se opredelila za neutralnost, rekao je analitičar u kanadskom Savetu NATO Danjel Troup.
Nastajanje jedne nove zapadnoevropske zemlje od pet miliona stanovnika, otprilike veličine Češke, bi takođe pokrenulo politicke i socijalne snage čije efekte je nemoguće predvideti, navodi AP.
Zbog načina raspodele glasanja u Velikoj Britaniji političke grupe u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj koje traže izlazak iz Evropske unije bi postale proporcionalno jače u britanskom Parlamentu, navodi američka agencija.
Na evropskom kontinentu u međuvremenu od Katolonije u Španiji do oblasti gde se govori flamanski u Belgiji drugi evropski narodi koji nemaju svoje države bi verovatno bili okuraženi da slede primer Škotske.
Gubitak Škotske bi takođe oslabio uticaj Britanije unutar 28-očlane
Evropske unije, ocenjuju analitičari.
Trenutno Britanija sa Nemačkom i Francuskom predstavlja Veliku trojku Unije. Bez stanovništva Škotske Britanija bi pala na broj 4 iza Italije.
To bi značilo manje britanskih predstavnika u Evropskom parlamentu
kao i smanjen uticaj Velike Britanije.
Jedan švedski ekspert ne deli mišljenje drugih stručnjaka. Niklas Brember iz švedskog instituta za međunarodne odnose smatra da je 18 meseci koliko je određeno da prođe između glasanja u četvrtak, i sprovođenja moguće odluke o nezavisnosti bilo dovoljno vremena da dozvoli Škotlanđanima i EU da ispregovaraju sporazum tako da bi na dan kad Škotska postane nezavisna zemlja ona mogla glatko da postane članica EU.
Najveća posledica škotskog glasanja za nezavisnost osetila bi se najviše na samom Ostrvu, u Engleskoj, ocenjuje agencija AP. Englezi su već nezadovoljni Evropskom unijom tako da bi glasanje Škotlandjana da izadju iz Velike Britanije moglo da posluži Englezima kao primer da izadju iz Evropske unije.
– Izlazak Škotske iz Velike Britanije povećalo bi šanse izlaska Velike Britanije iz EU – rekao je Fabian Zuleg direktor Evropskog centra za Politiku, čije je sedište u Briselu.
(Beta)