Lazanski: Fenomen „Islamske države“

Može se postaviti pitanje i da li je Islamska država i stvorena da bi se na jedan zaobilazni način rušio Bašar el Asad u Damasku?

„Islamska država“ predstavlja globalnu pretnju, rečeno je na Pariskoj konferenciji koju je sredinom septembra organizovao francuski predsednik Oland. Delovanje džihadista koji su zahvatili priličnu teritoriju Iraka i deo Sirije, pokazalo je njihovu veliku organizovanost i realnu snagu.

Pre nedelju dana je počela kampanja vazduhoplovnih snaga SAD i pet arapskih zemalja, koje zajednički bombarduju teroriste „Islamske države“. Ali, koalicija bombarduje i teritoriju Sirije, ne potrudivši se da pita zvanični Damask za dozvolu. Ne zaboravimo da se prema normama međunarodnog prava, nanošenje raketnih udara po teritoriji države, bez saglasnosti sa njenim rukovodstvom- smatra agresijom.

Vazdušnim udarima međunarodne koalicije u Siriji su do sada, osim ostalih ciljeva, uništene najmanje tri improvizovane naftne rafinerije na teritoriji pod kontrolom džihadista. Analitičari procenjuju da džihadisti svakog dana prodaju oko 17.000 barela sirove nafte. Ipak, stručnjaci smatraju da Vašington ne može samo pomoću avio-udara pobediti „Islamsku državu“ bez „čišćenja“ terorista na zemlji. Ali zato, ako neka raketa pogodi Damask, uvek se mogu pozvati na slučajnost. O fenomenu „Islamske države“ govori za „Glas Rusije“ vojni analitičar Miroslav Lazanski:

Fenomen Islamske države se čak može posmatrati i na neki filozofski način. Ako je svet obuzet globalizmom, na jedan kapitalistički, neoliberalan način, onda vam islamski teolozi kažu, hajde i mi da napravimo islamski globalizam (istina, značajno radikalnije). Odnosno, islamski teolozi kažu: za to što Zapad lansira tomahavke, za to islamisti režu novinarima vratove. Krucijalno pitanje za mene je: ko to finansira Islamsku državu?

Sa druge strane Islamska država svakodnevno izvozi naftu, a prema procenama od izvoza nafte imaju preko 100 miliona dolara prihoda. Meni nije jasno preko kojih luka, kojih rafinerija oni izvoze tu naftu, kako to uopšte funkcioniše, kako to Zapad ne kontroliše. Može se postaviti pitanje i da li je Islamska država i stvorena da bi se na jedan zaobilazni način rušio Bašar el Asad u Damasku? Jer, ako vi bombardujete ciljeve Islamske države u Siriji, ko će da proveri da niste usput malo izbombardovali i položaje regularne sirijske armije i doveli do promene vojne ravnoteže na terenu, odnosno pridoneli rušenju Bašara Asada, koji je, naravno, ruski saveznik.

Žak Atali, dugogodišnji savetnik francuskog predsednika Miterana ističe da se protiv terorizma treba boriti svim sredstvima. Naravno, bilo bi bolje da se nisu stvorili uslovi da se terorizam u vidu Islamske države pojavi. Ta je vojska toliko danas jaka, jer su u njenim generali i oficiri Sadama Huseina. „Trebalo je zadržati ovu vojsku koja je bila organizovana, a ne uništiti je, to je bila ogromna greška”, naglasio je Atali u intervjuu za beogradsku „Politiku“.

Nameće se pitanje kako se onda „Islamska država“ uopšte „dogodila“ Americi, koja je pod plaštom borbe za demokratiju izvršila invaziju na Irak 2003.godine, a potom svrgla i pogubila istog tog Sadama Huseina. Bez namere da se pozivamo na teorije zavere, ipak pomalo je indikativna fiksacija Vašingtona na jednom već razrađenom scenariju. Ključne reči su „krvavi diktator“ i njegove pristalice, koje su razradile nekakvo „tajno oružje“, koje može da uništi svet. I, naravno, SAD se opet nameću kao spasilac i „svetionik slobode i demokratije“, komentariše Zijad Bećirović, analitičar Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane:
Radi se o dvoličnoj politici. Zapad je svestan da demokratija na „zapadni način“ ne može biti primenjena na bliskom istoku ili u nekim drugim delovima sveta. Svaka država ili regija ima svoje određene specifičnosti, pa tako i regija Bliskog istoka. Međutim, ta zapadna politika pokazala se u postojećoj situaciji kao vrlo kontroverzna. Naime, SAD su intervenisale u Siriji protiv režima Bašara el Asada, uvele su sankcije Iranu, a sada istovremeno traže da upravo režim Asada i Iran učestvuju u intervenciji protiv Islamske države. To potpuno diskredituje politiku Zapada i uopšte kredibilitet jednog takvog pristupa, ne samo prema tom delu sveta, nego uopšte. Ali, na neki način, SAD time otvara prostor za Rusku Federaciju, koja je svojom politikom sve više uključena u Bliskoistočni mirovni proces. Rusija postaje, upravo zbog ovakve politike Zapada, sve uvažniji faktor u tom delu sveta.

U analizi francuskog lista „Ekspres” se navodi da je Balkan posebno plodno tle za regrutaciju džihadista i dodaje se da tu tendenciju pothranjuje opšta ekonomska učmalost. Naime, u zemljama bivše Jugoslavije, čije je ekonomije oslabio niz krvavih sukoba tokom 1990-ih, kao i Albaniji – jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi, živi više od pet miliona muslimana, od kojih se na stotine već pridružilo Islamskoj državi. Drugim rečima, po broju boraca koji su se priključili redovima ID u Siriji i Iraku, balkanske države su odmah iza Jordana, Saudijske Arabije i Tunisa.
Francuski „Ekspres” napominje da su balkanske države izrazile čvrstu spremnost da reaguju pred rastućom pretnjom koju predstavlja islamizam te su počele sa hapšenjem i izmenama krivičnih zakona.

Na naše pitanje ima li razloga za strah na samom Balkanu, Zijad Bećirović odgovara:
Kada gledamo ta događanja, sasvim sigurno niko ne može biti miran i moramo biti zabrinuti, odnosno strah mora biti prisutan kod svih nas zbog svega toga što se dešava na Bliskom istoku. Balkan je uslovno rečeno teritorijalno povezan sa Bliskom istokom, tako da ta opasnost sa Bliskog istoka sasvim sigurno može u svakom trenutku predstavlja minimum latentnu opasnost za sve balkanske države. Ali, istovremeno bezbedonosni sistemi su ti koji moraju osigurati da se države zaštite od tih, ali i od drugih opasnosti koje su prisutne u regionu.

(Glas Rusije)