Južno krilo NATO u velikom je problemu zbog sukoba dveju članica Turske i Grčke oko ostrva u Egejskom moru, ali i zbog sve čvršćeg zagrljaja Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina.
Prema oceni analitičara, novonastale okolnosti dobrodošle su za Srbiju, koja je poslednjih godina pod velikim pritiscima Vašingtona upravo zbog odnosa sa Moskvom, kao i zbog čvrstog stava oko statusa južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, gde se nalazi američka baza Bondstil.
Zabrinutost Zapada dodatno je pojačao sastanak Putina i Erdogana u Ankari, gde je poslata jasna poruka da će u narednom periodu dve zemlje vojno sarađivati te da će ruski raketni sistem praktično biti integrisan u vojnu strukturu NATO.
– Turska bi pored sistema S-400 mogla sarađivati sa Rusijom i na drugim odbrambenim projektima – rekao je Erdogan.
Stvari se ne smiruju ni na krajnjem jugoistoku Evrope, gde su proteklih dana izbile nove varnice nakon što je Grčka ostrvo Kardak/Imija, oko koga se dve države spore, uključila u program EU „Natura“. Da je situacija na ivici oružanog konflikta, svedoči i to što je grčki ministar odbrane Panos Kamenos naložio razmeštanje 7.000 vojnika na ostrvima u istočnom Egejskom moru, a Tursku okarakterisao kao „neprijatelja koji nastavlja da provocira“.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da slabljenje južnog krila NATO koristi Rusima, ali i Srbima.
– Svako slabljenje NATO u ovom delu jugoistočne Evrope je dobro za Srbiju jer smanjuje pritisak NATO, pre svega SAD, na Srbiju i u pogledu odnosa sa Rusijom i u pogledu Kosova. Odnosi između Grčke i Turske su uvek bili na granici konflikta, to su dve države članice NATO koje su ratovale 1974, nakon turske aneksije severnog dela Kipra, a i razgraničenje u pojasu Egeja je problem – ocenjuje Lazanski i dodaje da se Turska munjevito udaljava od velikog saveznika u Vašingtonu.
Što više NATO ima problema u „kući“, to će se manje baviti nama, navodi bivši diplomata Vladislav Jovanović.
– Ovo je jedna od tih faza zaoštrenosti koja je za nas posebno značajna jer se poklapa sa opštim slabljenjem veza i simpatija Turske za NATO i Zapad, kao i za uznemirenost za Bliski istok, gde američki uticaj slabi, a raste uticaj Rusije, Turske, Irana itd. To znači da možemo malo da odahnemo jer njihova pažnja neće biti usmerena na nas – zaključuje Jovanović.