Home / TEMA DANA / LIDER VMRO-a: „SVE JE TO ŠARENA LAŽA!“-KAKO JE EU PREVARILA SEVERNU MAKEDONIJU I ŠTA SE SPREMA SRBIMA

LIDER VMRO-a: „SVE JE TO ŠARENA LAŽA!“-KAKO JE EU PREVARILA SEVERNU MAKEDONIJU I ŠTA SE SPREMA SRBIMA

Nije poznato da Hristijan Mickoski, lider VMRO-a, najveće opozicione stranke u državi koja je sebe nazvala Severnom Makedonijom u nadi da će tako brže prići Evropskoj uniji, ima ikakav dar predviđanja budućnosti, ali nikakav mu naročit dar i nije bio potreban, osim nešto malo zdravog razuma i mnogo gorkog iskustva, da bi predvideo budućnost svoje zemlje kada je, pre godinu dana, rekao: „Sve je to šarena laža.“

MICKOSKI JE BIO U PRAVU

Ove reči Hristijana Mickoskog odnosile su se na prošlogodišnju odluku Evropske unije da, nakon što su Zoran Zaev i Aleksis Cipras postigli Prespanski sporazum o preimenovanju Makedonije u severnu, nagradi zemlju čija je prestonica Skoplje definisanjem „puta ka otvaranju pregovora o učlanjenju“ – famozni datum koga smo i mi ovde u Srbiji onomad čekali s grozničavim nestrpljenjem – „u junu 2019. godine“.

Ova formulacija je bila protumačena kao obećanje da će godinu dana kasnije, ovog juna dakle, Severna Makedonija dobiti taj datum početka pregovora s EU; uostalom, i zaslužila ga je tako što je pristala da se zarad toga odrekne sopstvenog imena, uz sve propratno – seća li se toga još kogod – gaženje referendumske volje naroda, parlamentarnih procedura i elementarne pristojnosti koja ne podrazumeva ucene i pretnje zatvorom neposlušnim poslanicima.

Ali niko se nije obazirao na ove detalje jer to je bio način da Severna Makedonija „odlučno krene napred na putu ka Evropskoj uniji“, kako je saopštila evropska spoljnopolitička služba posle usvajanja Prespanskog sporazuma u (severno)makedonskom Sobranju 11. januara, dok je evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han i pride bio „siguran da pregovori o pristupanju Evropskoj uniji mogu da počnu na leto ove (2019) godine“.

No ne lipši magare do zelene trave. Ispostavilo se da je Hristijan Mickoski ipak bio u pravu, a dodatna ironija čitave situacije sastoji se u tome što se na makedonsku šarenu revoluciju, koja je na koncu i dovela do Prespanskog sporazuma, sad nadovezala ta šarena laža…

Severna Makedonija, kao ni Albanija, ali nam ona sad nije u fokusu zato što ništa bitno nije žrtvovala zarad obećanja iz Brisela, nije dobila datum kome se nadala. Ministri spoljnih poslova 28 članica Evropske unije uspeli su ove nedelje na svom sastanku u Briselu da se ne dogovore da otpočnu pregovore sa Severnom Makedonijom.

Nikakvo iznenađenje, već i zato što ga je još prošle nedelje najavio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kada je, na sastanku s predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim u Briselu, priznao da je Skoplje „uradilo sve što je Evropska unija očekivala“, ali da, preneo je „Dojče vele“ baš tim rečima, „ipak nisu sve članice EU spremne da narednih dana donesu odluku o početku pregovora“.

Ono što Tusk nije tom prilikom otkrio javno, otkrio je potom portal Politiko u tekstu pod naslovom „Veliki balkanski fijasko Evropske unije“.

Željeni, i (naizgled) obećani datum Severna Makedonija i Albanija nisu dobile „pre svega zahvaljujući Francuskoj i Nemačkoj“, što će reći, zahvaljujući dvema članicama Evropske unije koje su tamo jednakije od svih drugih, pa je čitava stvar utoliko značajnija.

FRANCUSKO-NEMAČKA RAMPA

„Pariz je glavni skeptik kada je reč o proširenju EU“, navodi Politiko, ukazujući da je Francuska Emanuela Makrona do te mere osetljiva na ovo pitanje da su godišnji izveštaji o napretku Evropske komisije – s neobavezujućom preporukom članicama unije da udele datum Severnoj Makedoniji i Albaniji i s njima otvore pregovore – „na insistiranje Francuske objavljeni oko mesec i po dana kasnije nego prethodne godine, kako bi se izbeglo da ovo pitanje bude iskorišćeno u kampanji za evropske izbore“.

A i sada je tražila da u zvanično saopštenje s ministarskog sastanka bude unet i „deo teksta u kome se kaže da EU treba da se reformiše pre bilo kakvog proširenja“.

Slična formulacija na kraju je i ubačena u završno saopštenje sa sastanka ministara spoljnih poslova članica EU ovog utorka.

I uz Francusku, rekosmo, Nemačka. Nemačko protivljenje najavio je još 29. maja Ginter Krihbaum, predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga: „Do oktobra ne bi trebalo da bude doneta odluka.“

„U Nemačkoj“, objasnio je ovim povodom „Dojče vele“, „zeleno svetlo mora da dá Bundestag – a to je moguće samo ako se tome ne protivi poslanička grupa CDU/CSU“ kancelarke Angele Merkel. A Merkelova je protiv „brzog davanja datuma Severnoj Makedoniji“, objavio je Zidojče cajtung pozivajući se na svoje izvore.

Bundestag i neophodnost za njegovim odobrenjem važni su pak zato što je nemački parlament otišao na letnji raspust i neće se ponovo sastati pre septembra – otuda je Krihbaum i spomenuo oktobar – pri čemu se naročito interesantnim čini podatak da je još 8. maja nemačko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo Bundestag o potrebi da se izjasni o datumu za Severnu Makedoniju, ali to pitanje uopšte nije bilo stavljeno na dnevni red iako je bilo dovoljno vremena.

Ginter Krihbaum, predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga

S tim u vezi, interesantno je tumačenje ponudio Jirgen Tritin, poslanik opozicionih Zelenih: „Kancelarka je protiv… Moja sumnja je da kancelarka i CDU žele da odgode debatu o ovoj temi dok stranka Nova demokratija ne dođe na vlast u Grčkoj i blokira Severnu Makedoniju u EU.“

Vanredni izbori u Grčkoj, inače, biće održani 7. jula, a ankete pokazuju da Nova demokratija ima desetak odsto prednosti u odnosu na vladajuću Sirizu Aleksisa Ciprasa, potpisnika Prespanskog sporazuma…

Da je ova vrsta pritvorstva sasvim moguća, najzad, govori još jedan uzgredni detalj. Jedno od opravdanja za nedodeljivanje datuma Makedoniji ovog utorka bilo je i to što su spomenuti izveštaji Evropske komisije o napretku država-kandidata bili objavljeni prekasno da bi mogli da budu razmotreni kako dolikuje.

A prekasno su objavljeni, ukazao je komesar Han, upravo na insistiranje Francuske i Nemačke.

POUKE ZA SRBIJU

Sva je ova priča, s obiljem detalja koji bi u normalnim okolnostima više trebalo da zanimaju severnomakedonsku i albansku javnost, zapravo za nas vrlo važna zato što je i te kako poučna, takoreći upozoravajuća.

Pa da vidimo na šta smo to upozoreni Severnom Makedonijom.

Pre svega, potpuno je jasno, ako već i dosad nije postalo, da vodeće članice Evropske unije nemaju apsolutno nikakvu želju – apsolutno nikakvu želju – za bilo kakvim daljim proširenjem.

Štaviše, do te mere su osetljive i na samu pomisao na to da čak nisu spremne ni na tako simboličan gest kao što je otvaranje pregovora o učlanjenju iako bi (citat: magazin Politiko) „pregovori o učlanjenju u svakom slučaju trajali godinama, bez ikakvih garancija da će se država-kandidat zaista priključiti bloku“.

Pri čemu sad nećemo ni da pokrećemo pitanje koristi koju članstvo u Evropskoj uniji donosi, i s tim u vezi samo ćemo ukazati na primer susedne Hrvatske čiji je BDP 2008. iznosio preko 70 milijardi dolara, 2013. kada se učlanila u EU spao je na 58 milijardi a 2017. godine (poslednji podaci Svetske banke) bio je na još nižih 54 milijarde dolara.

A za to vreme joj je udeo spoljnog duga u odnosu na BDP porastao s 39 odsto na 77,5 odsto 2017. godine. Toliko o opštem napretku koji sa sobom nosi ulazak u Evropsku uniju pa je zato u to ime poželjno podneti vaskolike žrtve.

Šta nam sve ovo govori o srpskoj EU perspektivi, i potrebi da se ona temeljno preispita?

A nije manje važno ni saznanje da je, za žrtvovanje sopstvenog imena, nekadašnja Makedonija dobila samo tapšanje po ramenu i obećanje (ludom radovanje) da će se „Savet (EU) vratiti ovom pitanju s nadom da će jasna i sadržajna odluka biti doneta što je pre moguće a ne posle oktobra 2019“.

„Balkanska izdaja“, jasan je komentar londonskog magazina Ekonomist, a nema se mnogo toga dodati ni oceni odlazećeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koju prenosi Politiko, da će se EU „iskazati kao ’slaba karika na ovom kontinentu’ ako od jedne zemlje zatraži da ispuni različite uslove a onda ne sprovede sopstvene obaveze“.

A od Srbije se traži da potpiše „sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum“ s Prištinom „bez ikakvog odlaganja“, jer je to „ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“.

Doduše, priznaje se u istom dokumentu Saveta Evropske unije, usvojenom ovog utorka, i da „istorijski Prespanski sporazum“ predstavlja „pozitivan primer za čitav region“.

I on to zaista jeste.

Primer trgovine u kojoj dajete sve da biste zauzvrat dobili ništa.

Makedonci su ovu lekciju, da nema obećanja Evropske unije koje ona nije u stanju da prekrši, naučili preko sopstvene kože. Mi još imamo prilike da takvu grešku izbegnemo.

(pecat.co.rs)

Check Also

PROCURIO TAJNI PLAN VAŠINGTONA U 5 TAČAKA- KOSOVO JE SAMO POČETAK! EVO ŠTA JE AMERIKA SPREMILA ZA BALKAN..

SAD spremaju paket kojim planiraju da reše kompletno balkansko pitanje, koristeći šargarepu i štap, po …