OBRAČUN: Zapad započeo bespoštedni rat protiv Srbije?!

Dosadašnje iskustvo, pa čak i intuicija koja se tokom prethodnih godina do savršenstva razvila kod svakog prosečnog Srbina, govore da drska provokacija sa zastavom velike Albanije usred Beograda, a odmah zatim još brutalnija provokacija Međunarodnog olimpijskog komiteta sa primanjem Kosova u svoje članstvo, imaju prizvuk široko sinhronizovane akcije ponižavanja Srbije.

Otuda, prilično verodostojno zvuče konstatacije da je tihi, ali bespoštedni diplomatski rat Zapada protiv Srbije zapravo već počeo svom silinom. Iako se još nisu stišale reakcije izazvane poskakivanjem famoznog albanskog drona po beogradskom nebu, koji je nosio preteću poruku za najveći deo pravoslavnog Balkana, već posle samo nekoliko dana još veći skandal je priredio Međunarodni olimpijski komitet, od koga se to najmanje moglo očekivati jer su se barem do sada u njega primale samo zemlje članice Ujedinjenih nacija. Ali pravila očigledno postoje zato da bi se kršila – kao i uvek do sada kada su u pitanju bili Kosovo i međunarodne organizacije podložne zapadnom uticaju.

S obzirom da se sada već radi o celom nizu udaraca na osetljivo mesto u predelu srpskog dostojanstva, koji ima i svoj produžetak sa dolaskom u Beograd visokih zvaničnika takozvane države Kosovo, i to u svojstvu uglednih gostiju, nije zgoreg upitati se – kuda sve to vodi i koliko daleko će provokacije da idu?

Jedan od odgovora na to pitanje je ponudio dnevni list „Informer“, pozivajući se na dobro obaveštene srpske diplomatske izvore, iznoseći podatak da su nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame, poput zahteva da mu se u poseti Beogradu predaju ključevi srpske prestonice, detaljno osmišljeni u Briselu i Vašingtonu, koji otvoreno prete haosom i bespoštednim napadom, a čitav specijalni rat Zapada protiv Srbije se objašnjava besom zbog Putinove posete i odbijanjem Srbije da ispunjava zapadne ultimatume.

Međutim, kada se uzme u obzir najnovija izjava premijera Vučića izrečena pred Štefanom Fileom, da Srbija, kako se doslovno izrazio, „nikoga neće da moli za članstvo u Evropskoj uniji“, onda njegov jasno definisani stav upućuje na pretpostavku da Zapad ni ubuduće neće moći da očekuje da će ultimatumima postići zadovoljenje svojih ciljeva, što će skoro sigurno podrazumevati nastavak provokativnih poteza usmerenih protiv Srbije, od kojih je poslednji u nizu bilo primanje Kosova u članstvo Međunarodnog olimpijskog komiteta, zato što nema sumnje da pomenuta organizacija funkcioniše po principu simbioze sporta i politike, pri čemu politička komponenta ima odlučujuću ulogu.

I naposletku, ponovo ne mogu da odolim da još jednom ne citiram misao velikog ruskog pisca Lava Tolstoja, koji je rekao: „U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek onda kada se drugi njima koriste“, te da ga parafraziram na sledeći način: „U sportu, kao i u životu, primećujemo uticaj politike tek onda kada se Zapad njome posluži“. I to na štetu srpskih interesa, kao i uvek.

(Ratko Paić, Vaseljenska)