Home / TEMA DANA / OBRT KOJI JE ZAPANJIO ZAPAD: RUSIJA, KINA I INDIJA ULAZE U AVGANISTAN! EVO ŠTA SE DEŠAVA..

OBRT KOJI JE ZAPANJIO ZAPAD: RUSIJA, KINA I INDIJA ULAZE U AVGANISTAN! EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Munjeviti krah proameričke vlade Avganistana, koja je u nekoliko dana pala pod udarom talibana, zasenila je sve ostale događaje u svetu.

Neuspeh svetskog hegemona bio je toliki, da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell, na neplaniranom sastanku odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, pozvao Rusiju i Kinu da „preuzmu kontrolu nad zemljom i Kabulom.

Zabrinutost kolektivnog Zapada je razumljiva, budući da se duž regiona Avganistana već nalaze zainteresovani igrači, koji mu mogu ponuditi mnogo više od vojne okupacije i kontrole putem marionetske vlade.

I ne radi se samo o Moskvi i Pekingu. Avganistan je izuzetno bogat mineralima, postoji blizu hiljadu i po nalazišta, uključujući naftu, gas, ugalj, bakar, gvožđe, drago i poludrago kamenje.

Ekonomska teorija tvrdi da je energija uvek osnova razvoja države u savremenom svetu, a talibani, ako pokažu određenu političku mudrost, imaju sve šanse da uđu u istoriju kao reformatori, koji su izvukli Avganistan iz srednjeg veka.

Hajde da ukratko razmotrimo šta Kabul ima kao stratešku rezervu.

Prvo, u Avganistanu postoji ogromno ležište gvozdene rude Hajigak. Njegova glavna karakteristika je da ruda leži vrlo blizu površine, što joj omogućava otvoreno vađenje- jednostavno uz pomoć bagera.

Istovremeno, u susednim oblastima Šabašak i Dar-l-Suf postoje industrijska nalazišta uglja koksa, gde je sama priroda stvorila idealne uslove za razvoj metalurgije.

Ova kombinacija uslova je bila osuđena na privlačenje pažnje Indije, koja je odobrila državni program za osvajanje svetskog tržišta čelika.

Delhi je vrlo ozbiljan u nameri da postane vodeći svetski igrač u toj sferi. Stoga su još 2016. Indija, Iran i Avganistan potpisali trilateralni sporazum, prema kojem je Delhi ulagao u modernizaciju iranske luke Chahbehar, a Teheran je izgradio direktnu železničku prugu koja je preko severa dospela u Herat.

Indiji su avganistanska ruda i ugalj toliko potrebni da je spremna da uloži deset milijardi dolara u izgradnju rudnika i direktne železnice do Čabehara. Projekat je obustavljen zbog pogoršanja situacije u zemlji.

U severnoj provinciji Balkh, duž Amu Darje i granice sa Uzbekistanom i Tadžikistanom, otkrivene su velike rezerve ugljovodonika.

Američki geološki zavod, koji je sproveo terenska istraživanja pod okriljem američke vojske, procenio je potencijal basena na 1,8 milijardi barela nafte, 440 milijardi kubnih metara gasa i više od 560 hiljada barela gasnog kondenzata.

Za Afganistan, koji dnevno troši mizernih pet hiljada barela nafte, ovo je jednostavno nevjerovatno bogatstvo, koje može rešiti problem energetske gladi, za decenije koje dolaze.

Na žalost Vašingtona, Kina je dobila prednost na region nafte i gasa. Kabul se 2011-te dogovorio sa državnom “China National Petroleum Corporation”. Korporacija je dobila koncesiju za razvoj tri polja, a zauzvrat se obavezala da će izgraditi tri rafinerije, što je urađeno u naredne tri godine.

Glavni interes Kine ovde je litijum. Pre deset godina, isti američki Geološki zavod objavio je podatke iz kojih sledi da su rezerve litijuma vredne tri biliona dolara skrivene u utrobi avganistanskog tla.

Ovde treba dati obaveznu primedbu. Često se podaci o rezervama litijuma u ​​Avganistanu predstavljaju kao činjenice, ali to nije sasvim tačno. Dve godine su američki vojni geolozi uspevali da sprovedu samo površinsko istraživanje, identifikujući basene, gde bi, usredsređujući se na rudarske i geološke uslove, potencijalno moglo da dođe do ležišta metala. Istovremeno, Amerikanci nisu pronašli niti izvukli fizički litijum.

Međutim, geološka istraživanja su odavno prošla fazu hodanja čekićem, a moderno modeliranje sa vrlo visokim stepenom verovatnoće predviđa prisustvo željenog metala retke zemlje. Za Kinu, vodećeg svetskog proizvođača električnih vozila i akumulatorske tehnologije, to je bilo više nego dovoljno.

Samo nekoliko sati nakon što su talibani zauzeli glavni grad, portparol Ministarstva inostranih poslova Geng Shuang najavio je da Kina računa na „najprijateljsku saradnju sa Avganistanom“. Značajno je da kineska ambasada u Kabulu takođe nije oštećena i da je sada čuvaju naoružani predstavnici nove vlade.

Na stranicama američke štampe razvila se prava histerija u tom pogledu. Na primer, CNBC piše da sada ne samo da će litijum pasti u ruke američkog glavnog rivala, već i cerijum, neodimijum, lantan, cink i živa prisutni u Avganistanu. Ako Kina dobije uporište u regionu, postaće gotovo monopol u preradi i upotrebi retkih metala.

A šta je sa Rusijom – da li Rusi imaju šta da ponude, i da ugroze prisustvo drugih igrača u regionu?

Morate početi sa prepoznatljivim menijem koje Moskva tradicionalno nudi svima koji žele da sarađuju – magistralnim gasovodima. 2010. godine potpisan je četvorostrani sporazum o izgradnji gasovoda Turkmenistan-Avganistan-Pakistan-Indija (TAPI) dužine 1,7 hiljada kilometara i kapaciteta 33 milijarde kubnih metara.

Ako se situacija u Avganistanu stabilizuje, Rusija ne samo da može postati glavni snabdevač gasovodnih cevi, već će i pomoći u povećanju zaliha goriva preusmeravanjem svojih pet i po milijardi kubnih metara kroz  turkmenski gasovod, koji se godišnje kupuje, na jug. Ali ni ovo nije glavna stvar.

Avganistan ima, bez ikakvog preuveličavanja, ogroman nedostatak električne energije. Zemlja sa 38 miliona stanovnika, ima samo sedam elektrana sa ukupnom instaliranom snagom od 3,1 gigavata.

Za poređenje, u Ukrajini elektrane imaju 55 gigavata. Više od jedne decenije Moskva ima projekat energetskog mosta između Azerbejdžana i Irana, koji, nakon konsolidacije trenutnog “statusa kvo” u Karabahu, ima sve šanse da se sprovede.

U slučaju interesa sa avganistanske strane, energetski most se može produžiti dalje prema istoku. Mnogo je lakše instalirati dalekovode nego vući železničku prugu.

Osim toga, uprkos svim teškoćama, u Avganistanu rade dve hidroelektrane. Poslednjih godina Rusija je stekla bogato iskustvo kako u modernizaciji svojih hidroelektrana, tako i u izgradnji novih, uključujući male i elektrane srednje veličine, izgrađene čak i u teškim uslovima na velikoj nadmorskoj visini.

Vrlo bliska budućnost pokazaće kako će se događaji u regionu razvijati, a dati trend nagoveštava da će se obrazac prisustva glavnih svetskih sila verovatno promeniti do neprepoznatljivosti.

Webtribune.rs

Check Also

MENTORI KOSOVSKE NEZAVISNOSTI GURAJU RADIKALIZACIJU- I OVO NIJE KRAJ!

Najnovije zaoštravanje situacije na severu Kosova pokazuje da se onaj ko je odlučio da istera …