Oliver Frljić, reditelj: Temelji hrvatskog društva su fašistoidni

Kontroverzni reditelj Oliver Frljić, čija će predstava “Aleksandra Zec” u nedelju uveče biti izvedena u glavnom programu Bitefa, izjavio je da je ta “predstava tačno onakva kakva je potrebna hrvatskom društvu”.

Autor koji je prošle godine osvojio Gran pri “Mira Trailović” za hvaljenu i osporavanu predstavu “Zoran Đinđić” Ateljea 212, sada se sa HKD teatrom i Međunarodnim festivalom malih scena iz Rijeke posvetio slučaju devojčice iz Zagreba koju su, zajedno sa njenom majkom, 1991. godine ubili pripadnici tadašnjeg rezervnog sastava MUP-a Hrvatske.

Ova predstava je spremana dugo i uz dosta spoljnih poteškoća, a na pitanje da li je zadovoljan kako je na kraju realizovana, Frljić je u elektronskom intervjuu Tanjugu odgovorio da je onakva kakva je potrebna hrvatskom društvu.

– Ona mu razbija samonametnute iluzije o prošlom ratu i dekonstruiše službeni diskurs koji još favorizuje i glorifikuje rat. Ovom predstavom sam nastavio ispisivanje jedne parelelne istorije tog rata u kojoj će ostati zabeleženi oni koji su, s blagoslovom najvišeg političkog vrha, ubijani u Hrvatskoj tokom 90-ih. Dvanaestogodišnja Aleksandra Zec jedna je od najmlađih žrtava u toj povesti nacionalnog beščašća – izjavio je on.

Što se tiče reakcija publika u Hrvatskoj, rekao je da je „medijska kampanja, koja je od samog početka vođena protiv predstave i njenih autora, i u čemu je prednjačio „Jutarnji list“, podelila publiku, a ubistvo članova porodice Zec pokušala da relativizuje“.

– „Tu se videlo da su fašistoidni temelji hrvatskog društva, koje je postavio Tuđman, svim promenama vlasti uprkos, netaknuti. Jednostavno, bešćutnost prema stradanju pripadnika drugog etničkog korpusa, tekovina je politike koja nikada nije zastupala sve svoje građane, politike koja je organizovala logor u Lori, koja je zatvarala oči pred zločinima u Pakračkoj Poljani, koja je stvorila logore u Zapadnoj Hercegovini… – upozorio je Frljić.

Premijeru predstave pratili su protesti ratnih veterana koji se, kako je dodao autor, prethodno „nisu potrudili ni da vide ono protiv čega protestuju“.
„Medjutim, publika koja je videla predstavu reagovala je upravo onako kako je i trebalo – s dubokom empatijom i shvatanjem da je svaki rat, bez obzira na službene istoriografije, izgubljen. I pobednici i poraženi u uzajamnom klanju, osim života, gube i svoju ljudskost – naglasio je Frljić.

Na pitanje da li je društvo spremno za suočavanje sa onim što realno i simbolički predstavlja stradanje porodice Zec, izrazio je mišljenje da „nije i da se to neće dogoditi do nekog novog rata“.
– A onda će se ponovo naplaćivati „dugovi“ iz ovog. Institucije nisu radile na dekonstrukciji ratnog diskursa u vremenu od kad je on završen, nego su radile na njegovoj normalizaciji, prevođenju u nastavne programe itd. U Hrvatskoj se, kao središnji nacionalni praznik, slavi Dan pobede, godišnjica „Oluje“, a ne mirna reintegracija Podunavlja – rekao je on.

Povodom slogana Bitefa „Prošlost je sada“, primetio je da je „naša sadašnjost zaglavljena u glibu prošlosti i već 20, 70 ili sto godina ne uspeva da se iz njega izvuče“.
– Uz bavljenje Prvim svetskim ratom, ne smemo zaboraviti da je sledeće godine 70. godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Antifašizam, kao jedna od najvažnijih tekovina tog rata, danas se na svaki način pokušava da relativizuje: od serije „Ravna Gora“, do zahteva predsednika HDZ Tomislava Karamarka za izbacivanjem reči „antifašizam“ iz Ustava – izjavio je Frljić.

Autor koji je rođen 1976. u Travniku (BiH), a diplomirao filozofiju i religijsku kulturu, kao i pozorišnu režiju i radiofoniju u Zagrebu, nedavno je postao upravnik Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Rijeci. Pozorišnu javnost je iznenadio time što je ušao u instituciju, ali on kaže da ne odustaje od svog autorskog pristupa.

– Kroz svoj program ću revidirati jedan retrogradni koncept nacionalnog pozorišta koji predstavlja postojeći sistem HNK-ova. Nacionalno pozorište ne bi trebalo da bude nikakav muzej niti konzervator neke tobožnje nacionalne kulture, nego prostor društvenog sukoba i artikulacije – kaže.

Što se tiče svojih režija, Frljić je najavio da će „nastaviti da radi, ali u smanjenom obimu“, a prvi sledeći projekat mu je „Hrvatski Faust“ Slobodana Šnajdera, koji govori upravo o zagrebačkom HNK za vreme NDH.

(Tanjug)