“Važno je da vide da mi u Srbiji nećemo nasesti na jeftine udice vlasti i da ćemo sačuvati jedinstvo i opredeljenost da što pre temeljno promenimo našu zemlju nabolje, bez kalkulacija i jalovih pokušaja popravke diktature”, kaže za “Blic” Borko Stefanović, komentarišući posetu tri evropska zvaničnika Beogradu.
Kako komentarišete Mekalisterove poruke o bojkotu izbora?
Njegove izjave nas ne pogađaju previše. On odlično zna kakvo je stanje u Srbiji. Zna da ovde nema elementarnih sloboda, slobodnih izbora, niti ima izgleda da SNS prestane sa organizovanim lažima, korupcijom, krađom iz budžeta. Smešno mi je bilo kad mi je stisnuo ruku i rekao: “Čitao sam kako su vas napali i udarili”. Važno je čitati. Bitno je i kao izvestilac za naš deo Evrope znati dobro šta se zaista dešava.
Iako smo svesni važnosti razgovora sa predstavnicima EU, SAD i Rusije, nemamo iluzija da će bilo ko umesto nas doneti slobodu i normalnost Srbiji, tako da smo primili na znanje Mekalisterove stavove o našoj vlasti i “neviđenim uspesima”. Niti im je to prvi put, niti to menja sve izvesniji odlazak ove loše vlasti u istoriju. Uvek se setim kako je Holbruk voleo sa Miloševićem da pije viski i svira Sinatru na klaviru. Narod Srbije je bio na ulici, nije mario previše za te sitnice i pobedio je. Tako će i sad biti.
Očekujete li neke pomake nakon posete Kukana i Flekenštajna Beogradu?
U pitanju su dva poznavaoca naših prilika i sigurno je da nisu ograničeni sadašnjim položajem u institucijama EU, tako da slobodnije i jasnije mogu da vide stepen propasti Srbije i nedostatak elementarnih uslova za slobodne i fer izbore. Važno je da vide da mi u Srbiji nećemo nasesti na jeftine udice vlasti i da ćemo sačuvati jedinstvo i opredeljenost da što pre temeljno promenimo našu zemlju nabolje, bez kalkulacija i jalovih pokušaja popravke diktature. Nema šminkanja, samo promene iz temelja jednog korumpiranog sistema lične vlasti.
Šta opozicija dobija bojkotom izbora?
Dobijamo samo prvi korak ka slobodnim izborima i slobodnim medijima, kada će narod moći i van kampanje da čuje za šta se ko zalaže, kakvi su nam planovi, kako hoćemo specijalnog tužioca kao u Rumuniji, zakon o poreklu imovine za funkcionere, minimalnu platu od 350 evra, ulaganje u školstvo, zdravstvo i nauku, ukidanje svih plagiranih diploma, obnavljanje naše poljoprivrede i energetike.
Moći će ljudi da čuju kad će i kako bolje živeti, videće da je moguće i da sve zavisi od nas, kao i da ubuduće oni koji krše zakone, lažu, kradu, blate bez dokaza, uništavaju ljudima živote, neće moći od zakona i nezavisnih sudova i tužilaca da se sakriju. Bojkot je, dakle, bojkot ludila u kojem živimo, ne samo izbora. On je bunt protiv uništavanja Srbije i delegitimizacija samodršca.
Njima je u ime SSP prenet stav da ste za bojkot. Zamislimo dan posle izbora. Šta dalje?
Dan posle izbora smo dan bliže konačnoj pobedi nad nenormalnošću i kriminalom ovog režima. Svaki novi dan nakon toga je jedino revijalna utakmica našeg uzurpatora. Bojkotujemo ove, da dobijemo nove. Bunt i nemirenje izlaze iz sistema, institucija, koje su pretvorene u dekor i laž. Pritisak će se pokazati kroz razne aktivnosti, uz jasnu opredeljenost da što pre dođemo do ispunjenja smernica i zahteva stručne grupe Pokreta “jedan od pet miliona”. Sve ostalo je toliko providno da služi jedino za kupovinu vremena režimu.
Koliko može da našteti opoziciji to što nema jedinstven stav oko bojkota?
Opozicija je veoma blizu punom jedinstvu i to ne samo oko pitanja bojkota. Podsetiću da smo svi potpisali Sporazum sa narodom, kao i više od 200.000 naših građana. Samo je pitanje da li su ljudi spremni da poštuju svoj potpis na ovom dokumentu. Neki možda nisu? Onda njih treba pitati zašto gaze svoju reč i zašto su spremni da zarad plate u Skupštini statiraju i pomažu Vučiću da kaže: “Vidite da je sve u redu”. Red je da pokažemo da stojimo iza onoga što smo obećali i potpisali. Mi u Stranci slobode i pravde smo izneli naš stav o nužnosti bojkota još u junu.
Jedinstvo će se videti ubrzo jer očekujemo da do 15. septembra sve stranke iz Saveza za Srbiju na svojim organima pozovu na bojkot lažnih izbora.
Slažete li se sa kritikama da oni koji nisu za bojkot u stvari rade za Vučića?
Ne rade možda svi svesno, niti to žele, ali direktno jačaju jeftine kulise naprednjačke kuće koja će biti predstavljena narodu i svetu kao veličanstvena palata. Neki od njih možda misle da će tako ojačati svoje organizacije, što je legitimno, ali veoma kratkovido. Pamtiće ih kao bezopasnog Kalimera koji “apeluje” na bahate vlastodršce.
Pre bojkota, započeti su protesti, napad na vas inicirao je izlazak na ulice u Beogradu. Činjenica je da je sve manje ljudi na ulicama, da li imate utisak da ste prokockali poverenje građana?
Građani su tu. Nisu nigde nestali. Malo je potrebno da se protesti ponovo omasove. Pre godinu dana ovako nešto nije bilo moguće, nije bilo zamislivo. Naša borba mora biti jedinstvena, bez iluzija i avanturizma iz skrivenih kabineta. Upornost i jedinstvo će dati rezultat. Pogledajte kako se naprednjačka kula ljulja.
A mislili su da je sve super, narodne pare se trpaju u džepove, nema reakcija, nema problema sa svetom. Sad je sve drugačije. Taljeran je rekao Napoleonu: “Veličanstvo, moć ima onaj ko ima bajonete. A sa bajonetima možete sve da uradite što vam padne na pamet… samo ne možete da sednete na njih”. Mislim da smo upornošću i snagom naroda došli blizu tog momenta. Nije to daleko.
Planirate li i kako da ih oživite?
Svi zajedno, da. Mislim da će izmeštanje svih koji ne misle kao režim van institucija ubrzati pad ovog režima. Odvajanje od laži i nenormalnosti stvara potpuno novu situaciju i paradigmu, gde je nebitno i efemerno ko ima kakvu programsku specifičnost. Bićemo samo mi, narod, i oni, odvojeni od stvarnosti, nabrekli od krađe i laži, pospani i siti od svoje dekadencije i paralenih života naprednjačke elite. Krug se zatvara.
Šta mislte o odluci da Gordana Čomić i još neki političari nisu poželjni na protestima?
Takva odluka ne postoji. Svi su dobrodošli i nikad niko nije razgovarao, niti donosio odluku, da se bilo ko isključuje.
Neretko se čuje stav da opozicija beži od pitanja Kosova i da oni nemaju rešenje, da ga kao vruć krompir ne žele u svojim rukama?
Radimo na budućem rešenju kosovskog problema. Deklaracija o pomirenju srpskog i albanskog naroda Stranke slobode i pravde je samo prvi korak. Mi smo odavno u poziciji pronalaženja odgovora za sve probleme u državi, od nezaposlenosti, malih plata i penzija, do povratka dostojanstva našim vojnicima i policajcima, dolaženja do nasušne pravde za Srbiju.
Nikako nismo za zamrznuti konflikt i znamo da će uskoro biti promene nesposobnih, korumpiranih i ratnih vođa u Prištini i Beogradu. Bez demokratizacije Srbije, uvođenja normalnosti i pravde u našu zemlju, nije moguće rešiti ni problem KiM. Mi ćemo to rešavati poštujući naše interese kao države, a ne interese kriminalaca sa balkona Narodne skupštine ili pajtosa koji sad već odvajaju 60 procenata prihoda za nameštene poslove onima koji su im to sa vlasti omogućili.
Srbija neće više biti zemlja gde Biljana Ivković može da proziva Miodraga Stojkovića, čoveka koji je ime u međunarodnim naučnim krugovima i koji je svojim radom pomogao da se rodi više od 800 dece na jugu Srbije. Takve sramote će otići zajedno sa njima u prošlost.
Kritike su i da deo opozicije ne želi na izbore jer se plaše izbornog rezultata?
Jeste, evo baš smo se uplašili. Nemamo mi slobodne izbore u ovoj zemlji već sedam godina. Pokušavali smo, naivno, da iznutra menjamo sistem, borili se za pozicije u opoziciji. Sad više nema lidera opozicije, već lidera promena. Sada ostavljamo na tanjiru ogoljenog diktatora, njegove satrape, lažove i lopove.
Time se ubrzava pad ovog režima na prvim slobodnim izborima sa slobodnim medijima i van same kampanje. Tek tad će Srbija imati izbor. Ovo sad nije izbor već biranje onog za kog ti kabadahija naredi, uceni, kupi.
(Blic)