Home / TEMA DANA / „Ovo je priča o Srbiji koja kada se pogleda u ogledalo, ponekad ima obraz jednostavan i čist, poput mleka!“

„Ovo je priča o Srbiji koja kada se pogleda u ogledalo, ponekad ima obraz jednostavan i čist, poput mleka!“

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Svet je otišao dođavola, to je najmanje što se može reći o užasima koji nas obasipaju odasvud – od strave u ulici politike, jeze terorizma, iznenađujuće teze da olovka nije oružje, horora siromaštva, zaprepašćujuće agresije političke korektnosti, porodičnih tragedija i ludila koja nam svakodnevno oduzimaju dah, do uznemirujućih naznaka onoga što bi moglo da se desi. U ovom sveopštem raspirivanju mržnje, rata i osvete, u ovom sistematskom građenju besmisla i potpirivanju očaja, u ovom planetarnom umoru od grozota, pronaći lepu malu priču koja nema nikakve veze sa onim što predstavlja globalnu stvarnost viđenu očima medija, ravno je podvigu.

bobic- mojsilovic

E, pa, postoji takva priča među nama, i što je najlepše, sami smo je napravili. Jedna siromašna porodica, sa troje dece, iz sela u koje autobus svraća samo dva puta nedeljno, u jednoj potresnoj televizijskoj reportaži, izjavila je da bi sve bilo bolje u njihovim životima, kada bi, nekako, ako bi ikako bilo moguće, imali samo jednu kravu, jer bi onda deca imala mleko, i sir i kajmak, i ne bi bili gladni.

Bez ikakve institucije, fonda i organizacije, bez ikakve medijske pompe, grupa anonimnih ljudi pokrenula je na društvenim mrežama akciju da se deci kupi krava. Objavljen je račun oca porodice, i ljudi su davali koliko su mogli, neki i po 500 dinara. I, pre Nove godine krava, kojoj su deca dala ime Cvetanka, stigla je u njihovo dvorište. Uz kravu, preostalo je novca, pa su kupili i veprića i krmačicu. Deca su ih nazvala Flekica i Beli. Nekoliko dana kasnije jedan čovek iz Austrije poslao je takođe novac, i iz Užica je deci stigla još jedna krava. Sa dve krave i dva praseta, ta porodica je dobila razlog da se osmehne životu. U novoj reportaži o njima, i kravama i prasićima, emitovanoj pre nekoliko dana, majka porodice je izjavila da ako bude sreće i jedna od krava im oteli žensko tele, da će ga rado pokloniti nekoj drugoj porodici koja nema od čega da živi.

Zbog te rečenice, zbog ove priče, kao i zbog njenog glasa koji odzvanja poput kristalnih zvončića, čovek može da pomisli kako nije loše, ponekad, živeti ovde. Jer, ima ljudi, a ima i krava.

Ova priča je priča o Srbiji, o onoj boljoj Srbiji za koju ponekad pomislimo da je nema, da je nestala, da je prebijena, ogorčena i posustala, da je izmanipulisana i obesmišljena, odustala usled svih onih užasavajućih vesti o lopovlucima, malverzacijama, pokradenim dobrotvornim akcijama, o filantropiji koja voli da se slika za udarne vesti, ovo je priča o onoj Srbiji za koju pomislimo da je uzmakla pred bezobzirnošću propagandnog milosrđa koje je postalo drugo ime za ribarenje ljudskih duša.

U ovoj priči postoji još jedan mali detalj, koji je fascinantan: majka ove porodice je dva puta nedeljno javljala organizatoru akcije koliko je novca uplaćeno na račun – do u dinar. Bez ikakvog lukavstva, odugovlačenja, čekanja da se prikupi što više novca, bez ikakve kalkulacije, a da joj to niko nije tražio, ta majka je ispostavljala izveštaj – za pola krave, za dve trećine, i onda za sve ostalo. Čak je javila i da su prasići dva puta jeli onog dana kad su stigli.

Cvetanka, Flekica i Beli, kao i Šara koja je posle stigla, to je Srbija istinitija i lepša od svake Prve i Druge i Treće Srbije, to je Srbija u kojoj nema pretnji, ni moranja, ni koristoljublja, ni kalkulacije, ni grandioznosti, ni političkih poena, nego samo običnog golog života, koji je flekav, i beli, i šaren i ponekad cvetan. To je ona tiha, normalna, obična Srbija koja nije izgubila ono malo duše, i koja razume da svi mi ponekad i u ponečemu, možemo biti očajni i sami, poput ove porodice iz planinskog sela kod Ivanjice, u koje autobus svraća samo dva puta nedeljno, kad nema smetova.

Između svih onih grandioznih tema koje zauzimaju sve prostore duha, između grmljavine u političkim govorima, pretećih vesti i pažljivog pakovanja lokalne i globalne filantropije, ovo troje dece i njihove krave koje su stigle pred Novu godinu, izborilo se za majušni trenutak u kome smo mogli da vidimo da Srbija, kad se pogleda u ogledalo, ponekad ima obraz jednostavan i čist, poput mleka.

(Večernje novosti)

Check Also

TAJNI UDAR NA NOVU VLAST U CRNOJ GORI? ŠTA EDI RAMA RADI U CRNOJ GORI, ŠTA SE TO SPREMA…

Poslije snimanja klipova podrške Milu Đukanoviću u predizbornoj kampanji, Edi Rama se u postizbornom periodu …