Poljski premijer Mateuš Moravjecki morao je da prizna otpornost ruske ekonomije na sankcije Zapada.
„Za sada vidimo da se Rusija, nažalost, dobro nosi sa sankcijama“, rekao je on na konferenciji za novinare.
Političar je dodao da s tim u vezi Varšava „pokušava da organizuje proces konstruisanja sledećih paketa sankcija“.
Istovremeno, poljski premijer je pozvao zemlje EU da ne plaćaju ruski gas u rubljama i uvedu dažbine na kupovinu ruskih energenata. Takođe je zahtevao da se razradi pitanje sekundarnih sankcija.
Zapadne zemlje uvele su oštre sankcije Rusiji zbog specijalne operacije demilitarizacije Ukrajine .
Evropska unija je početkom marta odlučila da isključi sedam ruskih banaka iz SVIFT sistema: to su banke VTB , Rossiia i Otkritie, Novikombank , Promsviazbank , Sovcombank i državna korporacija VEB.RF.
Ministar finansija Anton Siluanov ocenio je da su neprijateljske države zamrzle oko polovinu, ili oko 300 milijardi dolara, ruskih zlatnih i deviznih rezervi.
Predsednik Vladimir Putin primetio je da je kolektivni Zapad zamrzavanjem ruske imovine zapravo podvukao crtu pod pouzdanošću svojih valuta i precrtao njihov kredibilitet.
Predsednik Putin je 1. aprila uveo novi sistem plaćanja ruskog gasa za potrošače iz neprijateljskih država.
Dakle, sada kupci moraju da izvrše uplatu u valuti propisanoj ugovorom na račun kod Gasprombanke , koja ga zatim konvertuje u rublje na berzi. Konačni obračun sa dobavljačem se odvija u ruskoj valuti.
Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine. Kako je Putin naglasio , njen cilj je „zaštititi ljude koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.
(Webtribune.rs)