PREOKRET: Francuska se okreće od SAD-a i traži hitan sporazum sa Rusijom!

Uoči sastanka u Minsku, francuska politička elita se distancira od američkih pritisaka na Evropsku uniju.

Sporazum sa Rusijom je neophodan, hitan i priželjkivan, to je raspoloženje francuske političke elite uoči sastanka Fransoa Olanda i Angele Merkel sa ruskim i ukrajinskim predsednikom u Minsku.

Francusko-nemačka inicijativa je protivteža politici Sjedinjenih Američkih Država, koje vrše pritisak na evropske saveznike da pošalju teško naoružanje ukrajinskoj vojsci.

Šef francuske diplomatije, Loran Fabijus, smatra da naoružavanje  Ukrajine nije rešenje, što je u suprotnosti sa izjavom britanskog ministra spoljnih poslova Filipa Hamonda da je odbijanje da se naoruža Ukrajina neuspeh Evrope.

Za Fabijusa je glavno pitanje NATO-a.

„Amerikanci mogu da pričaju šta hoće, ali što se nas tiče mi smo protiv ulaska Ukrajine u NATO“, rekao je u emisiji na radiju „Frans enter“, iznoseći stav svoje vlade.

On je objasnio i da se ne pregovara o Krimu, već o istočnim delovima Ukrajine i da nije predviđeno da se Krim vrati u njene okvire, posebno ne silom.

U istom tonu govori i Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik i šef najveće opozicione partije.

„To što Amerikanci hoće, to je njihovo pravo i njihov problem. Ali interesi Amerikanaca i Rusa nisu interesi Evrope i Rusije“, poručio je u obraćanju članovima stranke Unija za narodni pokret, jasno povlačeći liniju između evropskog i američkog pogleda na krizu u Ukrajini.

Pjer Leluš, koji je u stranci zadužen za međunarodnu politiku, smatra da je bolje da se Amerikanci ne mešaju u pregovore jer se nisu pokazali kao sila koja smiruje situaciju.

„Amerikanci izlaze iz perioda izgubljenih ratova u muslimanskom svetu i mnogi sanjaju da obnove Hladni rat u Evropi, senator Mekejn i ostali“, rekao je Leluš u gostovanju na francuskom radiju.

„Rusi imaju snažniju poziciju“, smatra francuski poslanik, koji je izrazio žaljenje zbog „lakoće“ sa kojom je Evropska unija potpisala sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom 2013. godine, bez konsultacija sa Rusijom.

Leluš smatra i da je bila greška što je na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine poručeno Ukrajini i Gruziji da imaju perspektivu ulaska u Severnoatlantski savez.

„To je urađeno pod američkim pritiskom i taj pritisak i dalje postoji“, izjavio je francuski poslanik.

„Uz ekonomsku krizu u Evropi i širenje radikalnog islama na jugu najgore što može da se desi jeste da se pogorša situacija na severu Evrope“, izrazio je bojazan koju deli francuska politička elita.

Pariz i Berlin protiv američkog pritiska

Poslednje izjave francuskih političara ukazuju na to da su shvatili opasnost od širenja sukoba na evropskom kontinentu, kao i da sankcije Rusiji ne samo što ne donose rezultate, već su protivne evropskim interesima.

Evropska unija, odnosno francusko-nemački par koji je njena glavna poluga, nije više na istim pozicijama sa američkim saveznicima.

Pariz i Berlin žele da se otrgnu američkom uticaju i odbrane svoje ekonomske i strateške interese i autonomnu evropsku odbranu.

Za ključne evropske prestonice ovo je prilika da pokažu da Evropska unija igra važnu ulogu na međunarodnoj sceni, uprkos tome što do sada nije uspevala da se dogovori o zajedničkoj spoljnoj politici.

„To bi bio prvi put da francusko-nemački par reši neku političko-vojnu krizu“, primećuje uticajni komentator geopolitičkih kretanja, Bernar Geta, za koga je dogovor sa Rusijom neophodan.

Prihvatajući predlog za nove pregovore koji je, prema diplomatskim izvorima lista „Figaro“ došao od Vladimira Putina, Pariz i Berlin se nadaju normalizaciji odnosa sa Moskvom koja će omogućiti čvrstu ekonomsku i političku saradnju. Evropskoj uniji je potrebna podrška Rusije u rešavanju kriza na Bliskom istoku koje su sve veća pretnja za bezbednost njenih građana.

Pitanje je, međutim, da li situacija na terenu dopušta da pregovori u Minsku dovedu do ovakvog ishoda.

„Francuska se suviše kasno probudila“, smatra Leluš.

(Sputnik)