Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Svetska javnost uveliko bruji o mogućem datumu izlaska iz epidemije. Tako je i u Srbiji, gde su mnogi poneti “uspešnom” vakcinacijom i opustili gotovo kao da nam je kraj pandemije već pred vratima. A nije!
Vladica Veličković, predavač na Univerzitetu Harvard, u svojoj objavi na Fejsbuku osvrnuo se upravo na to koliko bi pandemija, konkretno u Srbiji, mogla da traje i od kakvih okolnosti to zavisi. Ukratko imamo bolji i lošiji scenario, a sve zavisini – pa, od nas samih!
Prema mišljenju Veličkovića, iz pandemije korona virusa možemo da očekujemo da ćemo izaći tokom ili krajem 2022. samo ako se budemo pridržavali rigorznih mera uz prateću masovnu vakcinaciju. U slučaju da se naše ponašanje ne promeni, iz krize ne možemo da očekujemo da ćemo izaći pre 2024. ili 2025. godine.
Veličković se u svojoj objavi na Fejsbuku dotakao i najvećih zabluda vezanih za virus korona.
Kao najveće neistine koje se šire po Srbiji istakao je pogrešnu sliku u javnnosti da vakcine istog momenta kada ih primite nude 100 odsto zaštite, da su same vakcine dovoljne da se epidemija okonča i da će se to sve desiti do kraja ove godine.
Veličković nas podseća da je u ovom trenutku epidemiološka situacija u Srbiji izuzetno nepovoljna, gora čak i od početka pandemije, te da ona neće prestati ove godine.
Prema njegovim rečima, vakcinacija nema za cilj da iskoreni virus već da ga stavi pod kontrolu.
– Da bi vakcinacija stavila epidemiju pod kontrolu potrebno je da broj onih koji su “preležali” virus, a koji su i dalje imuni, i broj vakcinisanih u zbiru budem barem 70 odsto populacije u Srbiji na nekoliko meseci. Mi smo još uvek jako daleko od tog procenta – piše Veličković.
Najgori scenario
Iako ne znamo kada će tačno vakcina prestati da štiti, sigurno je da će u jednom momentu revakcinacija biti potrebna, ističe Veličković i dodaje da je najgori scenario onaj u kom gubimo imunitet, i od vakcina i onaj stečen infekcijom, zbog čega kraj epidemije može ostati neizvestan.
On posebno ističe i da to što vakcinacija ide dobrim tempom u Srbiji, još uvek nema nikakvog uticaja na tok epidemije, jer je zahvat relativno mali, a paralelno se kroz Srbiju širi britanski soj.
– Takođe efikasnost vakcina se ispituje tako što se volonterima u studiji da vakcina ili placebo. Kako volonteri do kraja studije i ne znaju da li su zaštićeni ili ne te se većina i dalje pridržava mera. Tako da efikasnost vakcine od 90 odsto važi za takve slučajeve. Ako vi mislite da lumpujete na splavovima posle vakcine ne nedajte se efikasnoti od 90 odsto – kaže Veličković.
Osvrnušvi se na situaciju u Srbiji, gde postoji masivan program vakcinisanja i nepostojanja nikakvih strogih mera zaštite, istakao je da je ta kombinacija idealna za razvoj novih sojeva na kojima vakcine neće funkcionisati.
– Mi smo mala zemlja, i ako se to desi niko neće razvijati vakcinu za nas, što može da nas košta nove višegodišnje izolacije – zaključuje Veličković.
