Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Profesorka i članica Skupštine slobodne Srbije Biljana Stojković izjavila je danas da je već održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog direktora Rio Tinta Jakoba Stausholma na kome je dogovoreno da radovi u rudniku počinu posle izbora u aprilu sledeće godine.
Stojković je rekla na konferenciji za medije da je Udruženje „Marš sa Drine“ dobilo podatke od Evropske komisije po zakonu o dostupnosti informacija o sastanku između Vučića i Stausholma.
Na sastanku se govorilo kako da se ostvari politički put „ulaska“ rudnika litijuma Rio Tinta u Srbiju, dodala je ona.
„Detaljna politička mapa puta je već napravljena. Priča o referendumu je besmislena, to je sve gotovo, po tom planu dozvola za eksploataciju treba da bude data Rio Tintu do kraja 2021. godine, a rudnik počinje da radi posle izbora sledeće godine“, pročitala je profesorka podatke do kojeg je došlo udruženje „Marš sa Drine“.
Ona je kazala da će građani Srbije biti dovedeni pred „svršen čin“ u kojem učestvuje i Evropska komisija.
Advokat Božo Prelević ocenio je da se kompanija Rio Tinto „usmerila“ na Srbiju samo zato što je tu profit veći.
„U Srbiji se otvoreno računa na korupciju državnih organa u neprimenjivanju Zakona o zaštiti životne sredine, pa nije potrebna primena skupih tehnoloških procesa kako je to neophodno u uređenim evropskim zemljama“, rekao je on.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić smatra da Srbija ne treba da računa na pomoć Evrope oko otvaranja rudnika litijuma Rio Tinto.
„Evropa hoće da se vozi električnim automobilima zbog zelene povelje i da bi se oni proizveli potreban je litijum, tako da će u Evropi morati da se otvore rudnici litijuma, koji podrazumevaju upotrebu fosfatnih
goriva i oni će uništiti ogromna područja u Srbiji“, rekla je ona.
Rakić Vodinelić je istakla da ta kompanija bira da radi u zemljama u kojima vladaju „nedemokratski i totalitarni režimi“.
Doktor Tomislav Đorđević rekao je da je već vidljiv nedostatak vode u šumama kod reke Jadar.
Takođe je rekao da je desni deo reke Kolubare obuhvaćen devastacijom prostora, pa će 150.000 metara kvadratnih, odnosno 150 hektara biti „uništeno područje“.
