Home / TEMA DANA / UDARNO! ONO O ČEMU NIKO NE GOVORI- U EVROPI NA HILJADE KOMPANIJA OBUSTAVLJA PROIZVODNJU! EVO ŠTA SE DEŠAVA..

UDARNO! ONO O ČEMU NIKO NE GOVORI- U EVROPI NA HILJADE KOMPANIJA OBUSTAVLJA PROIZVODNJU! EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Međusektorska grupa evropskih kompanija za proizvodnju i upotrebu metala objavila je upozorenje na katastrofalne posledice nedostatka kineskog magnezijuma i pozvala na akciju protiv neposrednog rizika od gašenja proizvodnje u Evropi.

Pošto Evropska unija gotovo u potpunosti (95 odsto) zavisi od Kine u ispunjavanju svojih potreba za magnezijumom, evropske industrije koje proizvode i koriste aluminijum, liveno gvožđe i čelik, kao i njihovi dobavljači sirovina, već osećaju posledice od nestašice.

U budućnosti, problem preti da se proširi na hiljade evropskih preduzeća i ugrozi milione radnih mesta, uključujući ključne sektore kao što su automobilska industrija i građevina.

Autori apela cene magnezijuma u Evropi u iznosu od 10-14 hiljada dolara po toni nazivaju iznuđivačkim potezom, s obzirom na cenu od dve hiljade dolara na početku godine.

Predviđaju da će do kraja novembra rezerve magnezijuma u Evropi definitivno nestati, što će dovesti, ako ne do potpunog kolapsa, onda do veoma ozbiljnih problema u evropskoj industriji.

Šta se zapravo dogodilo i koji su razlozi za to?

Za početak, treba napomenuti da magnezijum ima široku upotrebu u metalurškoj i mašinskoj industriji. Magnezijum je najlakši građevinski materijal u komercijalnoj proizvodnji.

Legure magnezijuma teže četiri puta manje od čelika. Osim toga, magnezijum je veoma lak za obradu. Stoga je njegovo glavno polje primene kao laki konstrukcijski metal u legurama. Dosta se koristi u automobilskoj i avio industriji.

Kina obezbeđuje 80-85 odsto ukupne svetske proizvodnje magnezijuma poslednjih godina. Inače, Rusija, koja poseduje najveće rezerve ovog metala na svetu, proizvodi negde oko 13-15 puta manje od Kine.

Ali, da se vratimo na problem nedostatka magnezijuma u Evropi. Trošeći oko 17 odsto svetskog magnezijuma, sama Evropa proizvodi minimalne količine tog magnezijuma. Dakle, gotovo u potpunosti zavisi od snabdevanja iz Kine. Međutim, kineska vlada je u septembru odlučila da zatvori 35 od 50 topionica i da prepolovi proizvodnju u preostalim. To je zapravo dovelo do tako snažnog deficita.

Postavlja se logično pitanje: Zašto je Kina drastično smanjila proizvodnju magnezijuma?

Odgovor je jednostavan – zbog energetske krize, koju je izazvala zapadna zelena agenda. Zbog same „zelene tranzicije“ ka neutralnosti ugljenika koju Zapad nameće sebi i ostatku sveta.

Kao deo ispunjavanja ovih zahteva, Kina ne samo da je obećala da će postići pomenutu neutralnost ugljenika do 2060. godine, već je počela vrlo aktivno da se kreće u tom pravcu. Kina je u julu uvela novi sistem za razmenu kvota za emisiju CO2 . Kina je i pre toga počela aktivno da zatvara rudnike uglja – za nekoliko godina zatvoreno je na stotinu.

U septembru, zemlja se suočila sa teškom energetskom krizom, koju je trebalo rešavati ne samo otvaranjem prethodno zatvorenih rudnika, već i direktivnim smanjenjem potrošnje električne energije.

Inače, problem nedostatka magnezijuma je već stigao do Severne Amerike. Kanadska kompanija za proizvodnju legure aluminijum-magnezijum Matalco Inc. prošle nedelje saopštila je kupcima da je dostupnost magnezijuma “presušila” i da će, ako nestašica potraje, morati da smanji proizvodnju i isporuke sledeće godine.

EU trenutno vodi pregovore sa Kinom kako bi je podstakla da poveća proizvodnju magnezijuma. Ali, naravno, bez pružanja pomoći u vidu dodatnih zaliha energije: pretpostavlja se da Kinezi moraju da pronađu dodatnu energiju da sami zadovolje evropske potrebe.

Ali da li je problem samo sa magnezijumom?

Prošle godine se u svetu pojavio nedostatak čipova, zbog čega je automobilska industrija (i ne samo ona već mnoge druge) pretrpela i nastavlja da trpi gubitke, pošto nije bilo moguće izboriti se sa nedostatkom čipova.

Nedavno se govorilo i o sasvim drugačijoj vrsti nestašice – manjku vozača kamiona, koji se posebno akutno manifestuje u Velikoj Britaniji. Razvoj događaja bio je sledeći: nakon prinudnog povećanja plata kamiondžijama, Britanija se suočila i sa velikim nedostatkom vozača autobusa.

Svi su čuli i za nestašicu uglja i gasa u Evropi (i u jugoistočnoj Aziji, takođe). Do proleća, u Evropi se predviđa nedostatak đubriva. Osim toga, ceo svet je takođe na ivici deficita bakra – njegove akcije na londonskoj berzi pale su na rekordno nizak nivo za pola veka trgovanja, a cena je porasla za jedan ipo put za godinu dana.

Spisak je dug i svi ovi problemi nisu samo povezani sa pandemijom COVID-19. Svi oni su manje-više generisani delovanjem Zapada. Prvo, specifičnim metodama suočavanja sa krizom, zasnovanim na emisiji nezamislivih i neobezbeđenih obima svetskih valuta (pre svega dolara).

Drugo, Zapadom inspirisana „zelena tranzicija“, koju, u svom promovisanom obliku, nije toliko briga za prirodu koliko za održavanje ekonomske superiornosti na račun drugih zemalja.

U pozadini ovih akcija, inflacija, situacione nestašice raznih dobara i trajne manifestacije energetske krize širom sveta postaće sve uobičajenije, kako danas sve češće vidimo fotografije polupraznih polica u američkim supermarketima koje podsećaju na tezge sovjetskih prodavnica na prelazu iz 1980-ih u 90-e.

(Webtribune.rs)

Check Also

„INVAZIJA KREĆE U JANUARU, ZA NAPAD SPREMNO 94.000 VOJNIKA!“

Rusija bi krajem januara mogla da izvede vojnu invaziju velikih razmera u ukrajinskom regionu Donbasa, …