RUSKI EKSPERT OTKRIVA ŠTA NAS ČEKA DO KRAJA GODINE: Nastavlja se napad na Ruse, a Zapad će se kao i Hitler, za pobedu boriti do poslednjeg…

Piše: Rostislav Išćenko

 
Rusija je dostigla neranjivost od spoljne agresije, ali nije i sasvim neranjiva.

SSSR je takođe bio nedodirljiv za napade izvana i monolitan iznutra. Čak je 1991-ve preko 70 odsto građana a referendumu glasalo za njegov opstanak, a ipak je pao pred hibridnim tehnologijama Zapada, iako su tada činile tek prve korake, jer su sovjetska elita i državni aparat bili potpuno nespremni za otpor takvoj vrsti agresije.

Tehnologije su, naravno, u međuvremenu postale rafiniranije, ali je sada njima ovladala i sama Rusija, u toj meri da hibridni rat sa Zapadom može voditi „na ravnoj nozi“, pa u njemu i pobeđivati.

Samo, poraz koji je Zapad pretrpeo u Siriji, njegov fijasko na Ukrajini i nesposobnost da utiče na hod i ishod predsedničkih izbora u Rusiji uopšte ne znače da su se naši „partneri“ pomirili sa novim stanjem stvari i da imaju nameru da kapituliraju.

SAD se ne mogu odreći uloge svetskog hegemona a da ne žrtvuju životni standard svog stanovništva i značajnog dela elite, a to opet nosi pretnju duboke unutrašnje destabilizacije.

Evropska unija ima još šansu da se iz svega izvuče sa minimalnim gubicima, ali će morati da se odrekne svojih „novih članova“ koji su joj već postali balast.

EU nije spremna za radikalno razdvajanje od Sjedinjenih Država i vođenje politike pod franko-nemačkim rukovodstvom koja bi konkurisala Vašingtonu. Za to prvenstveno nije spremna Francuska.

Ovo znači da kolektivni Zapad, pri svim njegovim unutrašnjim protivrečjima, nije spreman za naglu promenu kursa..

Ovo Rusiju osuđuje na nastavljanje sadašnje konfrontacije i na njeno dalje zaoštravanje. Štaviše, Zapad će se – kao Hitler – za pobedu boriti do poslednjeg.

Iz ovoga sledi zaključak: niz provokacija Zapada protiv Rusije ne samo da neće biti prekinut, nego će se nastaviti – provokacija će biti još više i biće intenzivnije.

Glavni zadatak SAD u svim fazama borbe za odbranu globalnog primata uvek je uključivao odbacivanje Rusije u Aziju i pojačavanje kontrole nad Evropom. Sa povećavanjem zavisnosti od SAD i Evropske unije i Kine.

Kijev u poslednje vreme stalno pušta u opticaj najave da sprema napad na Donbas. To može biti najopasnija provokacija protiv Rusije. Opasniji bi bio jedino oružani napad Ukrajine na Krim ili na Pridnjestrovlje.

Pretpostavljam da se u SAD razmatra i mogućnost napada Kijeva na Donbas sa njegovim prerastanjem u rusko-ukrajinski rat.

Sudbina Ukrajine Amerikance uopšte ne uzbuđuje. Štaviše, brzi poraz ukrajinske armije, sa zauzimanjem dela teritorije i likvidacijom režima u Kijevu – stvorio bi uslove za međunarodnu intervenciju. S obzirom na to da neke susedne zemlje imaju teritorijalne pretenzije prema Ukrajini – to bi najverovatnije dovelo do zaoštravanja između EU i Kijeva.

Ako Petar Porošenko ne bi bio dovoljno odlučan u izvedbi antiruske provokacije – SAD bi mogle podstaći proces destabilizacije u Ukrajini koji ionako dobija na tempu.

Biće dovoljno da Vašington pokaže da smenjivanje Porošenka smatra neophodnim. Generali koji su žurili da uhapse Janukoviča – polomiće noge ko će pre stići do Porošenka.

Posle novog prevrata biće teško održati jedinstvo Ukrajine, a u Kijevu će na vlast doći otvoreno teroristički režim, u poređenju sa kojim će Porošenkov biti – vegetarijanski.

Međutim, ni to neće uzbuditi SAD. Za njih su haos i mahnovština u Ukrajini – provokacija koja ne zaostaje za direktnim ukrajinsko-ruskim sukobom.

I to će biti dovoljno da se obezbedi sukob ruskih interesa u Ukrajini sa interesima nekoliko zemalja EU.

Sve u svemu, treba očekivati napeto proleće i leto. A i jesen, takođe.

Sa nestankom Ukrajine organizovanje provokacija neće biti prekinuto.

Da bi se to dogodilo – neophodan je nestanak Sjedinjenih Država. Ili njihova kapitulacija.

(Fakti)