Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ruski oficiri iz tajne službe GRU, plaćenici i savetnici su stigli u Libiju napisao je The Sun. Predstavnici Al-Arabi Al-Džadida su zatražili pojašnjena od ruskih stručnjaka pitajući se da li Kremlj ima planove za region.
Prema izvoru u ruskom Ministarstvu odbrane, Rusija je počela sa raspoređivanjem elitnih jedinica komandosa u istočnoj Libiji.
Grigori Lukjanov, viši predavač na odeljenju za političke nauke Visoke škole ekonomije, veruje da dalji razvoj događaja u tom pravcu nije verovatan jer Libija nije zona od vitalnih interesa Rusije u regionu. Jačanje vojnog prisustva ruskih redovnih snaga ne zadovoljava interes ruske politike ni u Libiji ni u Severnoj Africi.
Analitičar je dodao da se privatne vojne kompanije često koriste širom sveta za obaveštajne poslove, obuku i specijalne operacije. Rusija je preduzela određene korake za obnovu ugovora koji su izgubljeni zbog rušenja režima pukovnika Muamera Gadafija 2011. godine.
Rusija želi da se drži podalje od svih ključnih igrača u ratu kako bi postigla svoj strateški cilj i obnovila ekonomske i političke ugovore na prihvatljivom nivou, što zadovoljava dugoročne interese obe strane.
Zapad je već prepoznao pobedu Rusije u Siriji, ali zapadni zvaničnici sada plaše druge sa “ruskim planovima za Libiju.“ Ne tako davno, britanske publikacije su objavile da je ruski predsednik Vladimir Putin želeo da Libiju napravi “novom Sirijom.“ Oni su čak rekli da je Rusija, uz pomoć grupe Vagner, već izgradila dve vojne baze u gradovima Tobruk i Bengazi.
Istovremeno, Libija će verovatno biti važnija za Rusiju sa strateške tačke gledišta. Ova zemlja služi kao centar migracionih tokova.
Onaj koji može kontrolisati ove tokove stiče veliki uticaj na Evropsku uniju.
Greensteam gasovod protiče kroz Libiju do Italije. Gasovod ima kapacitet od 10-11 milijardi kubnih metara gasa, što ga čini još jednim sredstvom za uticaj na Evropu. Rat u Libiji, za razliku od Sirije, može biti (i biće) samoodrživ i čak i profitabilan jer plaćenici mogu dobiti profit od izvoza nafte.
Stanovništvo Libije je samo 6,2 miliona, naspram 20 miliona u Siriji. U Libiji ne postoji takva raznolikost religija i nacionalnosti kao u Siriji. Ovo je homogena zemlja.
Na sve to, mnogo je zgodnije sprovesti neprijateljstva u Libiji zahvaljujući njenom pustinjskom terenu. Sa geografske tačke gledišta, onaj koji kontroliše Libiju može kontrolisati čitav region istočnog Mediterana.
Zapad će morati da pregovara sa pobednikom libijskog rata, jer zapadne kompanije imaju značajne investicije u naftnoj i gasnoj industriji ove zemlje. Nema ni nemirnih suseda (poput Turske i Izraela kod Sirije), tako da ne treba koordinirati svoje interese sa njima.
Ono što zabrinjava zapadne obaveštajne službe je i ta činjenica da su Rusi negirali bilo kakav vojni angažman u Siriji pa su iznenada tamo ušli na iznenađenje najelitnijih tajnih službi SAD, Britanije i Izraela. Neki analitičari predviđaju da će isti scenario Rusi primeniti i u Libiji koja ima značajna nalazišta nafte.
(Webtribune.rs)
