Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Požar na deponiji u Vinči mogao bi da bude veoma štetan po čoveka i životnu sredinu, ali nemoguće je reći tačno koliko, jer u Srbiji nije razrađen sistem nadzora različitih organskih zagađivača. Detaljnu analizu zagađenja mogle bi da sprovedu istraživačke ustanove, ali bi za to bili potrebni meseci.
Zagađenje vazduha na teritoriji Beograda prouzrokovano požarom na deponiji u Vinči bilo je kratkotrajno i epizodno, saopšteno je iz „Beoeka“. Kako su naveli, najpre je na nekim mestima u Beogradu uočen nagli porast koncentracije suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, ali je nakon nekoliko sati ona krenula da opada.
Međutim, vatra koja je planula u subotu i dalje gori, a trebalo bi da bude ugašena za dva do tri dana. Iz „Beo čiste energije“ saopštili su da je veći požar izbio zbog ekstremnih vremenskih uslova, odnosno zato što se na deponiji nalaze deponijski gas, koji sadrži oko 50 odsto metana, metal i mnogo sredstava na bazi alkohola, koja su se koristila zbog pandemije korona virusa.
Zagađenje zbog požara u Vinči
Profesor organske biohemije i hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu u Beogradu Branimir Jovančićević za „Sputnjik“ ističe da se na deponiji u Vinči nije vršila selekcija otpada, te da je tamo odlagano raznoliko zapaljivo smeće, poput sandolina, boja i lakova, čija isparenja mogu da budu veoma štetna po čoveka i životnu sredinu.
„Mnoga organska jedinjenja koja završe na našim deponijama ne samo da su zapaljiva, nego mogu da budu i eksplozivna. Naravno, te eksplozije ne mogu da budu jakog intenziteta. Opasnije je što će ta organska
jedinjenja da gore na niskoj temperaturi i sagorevanjem da daju proizvode koji su opasni, a mi ne znamo koji su to proizvodi. Mi stalno govorimo dioksini i furani. Ko zna čega tu još ima od organskih komponenata, ali nam više od dioksina i furana i ne treba, jer se oni danas smatraju najtoksičnijim materijama koje dospevaju u životnu sredinu“, pojašnjava Jovančićević.
Glavni problem, napominje Jovančićević, nisu PM čestice, već to što Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nema razrađen sistem nadzora različitih organskih zagađivača, zbog čega se ne zna koje tačno štetne materije dospevaju u atmosferu.
„Oni jesu kupili instrumente pre nekoliko godina i počeli da osposobljavaju svoje ljude. Međutim, u tome nije se mnogo odmaklo, tako da mi u ovom trenutku, zapravo, ne znamo koji su to organski polutanti u
vazduhu Beograda i njegovoj okolini, odnosno u troposferskom delu atmosfere. To bi, eventualno, mogle da rade istraživačke ustanove, ali one to ne mogu da urade za dan, dva ili tri. Mi, kao Hemijski fakultet, IHTM ili Vinča, nismo spospobni da takve analize radimo rutinski. Mi to radimo istraživački, to su procesi koji traju mesecima, pa ne možemo da dođemo do rezultata danas za danas ili danas za sutra ili prekosutra“, predočava Jovančićević.
Moguće dugotrajne posledice
Ako se požar ne ugasi uskoro, dodaje on, štetne materije bi mogle da nanesu dugotrajne posledice čoveku i životnoj sredini:
„Sve zavisi od toga koji su organski polutanti i koliko će da se apsorbuju, a izvanredni apsorbenti su listovi biljaka, iglice četinara, mahovina… To su sve tzv. dugotrajne organski zagađujuće supstance. Recimo, dioksini i furani nisu rastvorljivi u vodi. Njih voda ne može da spere i ‘odnese’. To su tzv. podhemikalije koje, kad dođu u životnu sredinu, tu dugo ostaju“.
Na deponiju u Vinči otpad se neadekvatno odlagao decenijama. Ona je trenutno u procesu zatvaranja, kojim će se rešiti i problem požara. Nova, sanitarna deponija koja će je zameniti primaće i odlagati otpad sa svih beogradskih opština, osim Obrenovca i Lazarevca.
