Home / TEMA DANA / SVET DOŠAO DO KRAJA ISTORIJE: ZAŠTO JE MAKRON PRIZNAO DA JE ZAPAD PORAŽEN..?

SVET DOŠAO DO KRAJA ISTORIJE: ZAŠTO JE MAKRON PRIZNAO DA JE ZAPAD PORAŽEN..?

Samo 30 godina nakon što je Frensis Fukujama trijumfalno proglasio „kraj istorije“ i „nesumnjivu pobedu ekonomskog i političkog liberalizma“ Zapada, a tadašnji predsednik SAD Džordž Buš stariji obznanio „novi svetski poredak“, u kome je „američko liderstvo nezamenljivo“, predsednik Francuske Emanuel Makron priznaje: „Doživljavamo kraj zapadne hegemonije.“

„Svetski poredak se trese kao nikada ranije. Trese se zbog grešaka koje je Zapad načinio u određenim krizama, ali isto tako i zbog izbora koje su Sjedinjene Države načinile tokom proteklih nekoliko godina, i to ne samo sadašnja administracija“, dodao je Makron, nakon što je iz Bijarica ispratio svoje goste, lidere G7.

Ukazujući na uspon Kine i Rusije kao dokaz promena na svetskoj sceni, francuski predsednik rekao je, gotovo pokajnički, da je „odgurivanje Rusije od Evrope duboka strateška greška“, koja je, zajedno sa „slabostima i greškama“ Evropske unije, dovela do jačanja rusko-kineskog savezništva i oživljavanja uticaja Moskve na Bliskom istoku i u Africi.

„Ne možemo da obnovimo Evropu, ako ne obnovimo veze sa Rusijom; u suprotnom će se Rusija približiti drugim silama“, zaključio je Makron.

A na sebi svojstven način, pozivom Rusiji da se vrati u G7 i da to ponovo bude G8, i predsednik SAD Donald Tramp priznao je da se bez Rusije više ne može rešiti ni jedno bitno pitanje u današnjem svetu, potvrdivši time Makronovu ocenu o kraju zapadne hegemonije.

Tačna dijagnoza

I ko zna kako bi današnji svet izgledao da su njegovi tadašnji lideri obratili pažnju na upozorenje predsednika Rusije Vladimira Putina, 2007. godine u Minhenu — da „unipolarni model“, „svet u kome postoji samo jedan gospodar, jedan suveren“, „nije samo neprihvatljiv, već je i nemoguć“.

Oni koji Putina tada nisu želeli da slušaju, danas su primorani da priznaju da je bio u pravu.

Da li je zaista, i zašto, posle samo 30 godina svet došao do kraja „kraja istorije“? Kako će izgledati svet posle zapadne hegemonije i može li Zapad išta da učini da bi sprečio razvoj događaja kakav se do pre samo desetak godina činio nezamislivim?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Siniša Ljepojević i profesor doktor Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

„Imajući u vidu da je Makrona ’stvorila‘ porodica Rotšild i da je lord Jakob Rotšild pre godinu i po dana i sam upozorio na propast Zapada, može se zaključiti da je jedan deo svetske elite shvatio da ovako više ne može i da nešto mora da se promeni. Ovim Makronovim rečima još jednom je ozvaničena poruka — da je ono što radi Zapad prevaziđeno i neefikasno“, ukazuje Siniša Ljepojević.

„Makronova dijagnoza nesumnjivo je tačna. Trend gubljenja političkog uticaja posledica je toga što su osnovne vrednosti Zapada i njegovog svetskog poretka upravo u Evropi doživele krah. Jednostavno, Evropa i Zapad više nemaju ideju kojom bi mogli da predvode svet“, saglasan je Ilija Kajtez.

„Pored toga, osim u političkoj ili vojnoj sferi, i te kako važan simptom opadanja vidljiv je i u sferi naprednih tehnologija, u kojima Zapad ne prednjači kao u vreme svog uspona, nego je sve više primoran da ih kupuje na Istoku. To je pak posledica neoliberalne deindustrijalizacije zemalja Zapada, a bez industrije nema ni tehnološkog napretka, koji je osnov moći“, dodaje Siniša Ljepojević.

Moskva neće kvariti odnose sa Pekingom

Teza o opadanju doskorašnje moći Zapada, koju je svojom izjavom posle samita G7 Makron uveo i na teren realne politike, do te mere je postala opšte mesto u zapadnoj štampi da je danas praktično nemoguće pronaći suprotnu tvrdnju koja bi se mogla smatrati iole ozbiljnom.

Ilustrativan je, u tom smislu, i aktuelni broj magazina „Forin afers“, u kome Farid Zakarija, bez ikakvog pokušaja relativizacije, konstatuje da je „umrla hegemonija Amerike (…) kakvu svet nije video još od Rimskog carstva“, a kao jedinu nedoumicu ostavlja pitanje — „da li je smrt izuzetnog statusa Sjedinjenih Država rezultat spoljnih uzroka, kakvi su rast Kine i gubitak kontrole nad Rusijom, ili je Vašington ubrzao svoje opadanje sopstvenim lošim navikama i lošim ponašanjem“.

Američki časopis „Nešenel interest“, razmatrajući nedavno ovo pitanje, skloniji je prvom ponuđenom objašnjenju, i ukazuje da je unipolarni momenat u svetu nastao kada je Amerika stekla kontrolu nad najvećim delom prostora Evroazije: „Hegemonija je zasnovana na dominaciji u Aziji i Evropi“. Usponom Rusije i Kine i njihovim savezništvom, te kontrole više nema, a samim tim prestaje i era američke zapadne dominacije…

Imajući to u vidu, jasnija postaje i Makronova zabrinutost zbog povezivanja Moskve i Pekinga, te javni poziv francuskog predsednika Rusiji da izgradi bolje odnose sa Evropom, jer će se „u suprotnom Rusija približiti drugim silama“, to jest — Kini.

Ilija Kajtez uveren je da Moskva neće kvariti odnose sa Pekingom zarad boljih odnosa sa Zapadom.

„To se zasigurno neće dogoditi. Rusija je izvukla pouke iz svega što joj se dogodilo. Ona može da sarađuje sa Zapadom u meri koju joj nalaže njen interes, ali nema nikakav razlog da smanjuje ili suspenduje ono što se pokazalo kao izuzetno efikasno, a to je saradnja sa Kinom. Evropa može da bude poželjan partner za Rusiju, ali to je moguće samo ako sama Evropa uspe da se oslobodi američkog tutorstva“, tvrdi Kajtez.

Naši sagovornici su odgovorili i na pitanje — kako će izgledati život posle smrti hegemonije Zapada?

„Definitivno prisustvujemo nastajanju drugačijeg, multipolarnog svetskog poretka, u kome će tri najmoćnije sile biti Rusija, Kina i Amerika, i pored njih niz međunarodnih organizacija, kakvi su BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju, Inicijativa ’Pojas i put‘… Kinezi predviđaju da će ovakav poredak definitivno zaživeti do 2050. godine, dakle, za svega tridesetak godina od sada“, navodi Siniša Ljepojević.

„I to je svet koji će za našu zemlju biti bolji od dosadašnjeg. Multipolarnost će, naspram nesputane hegemonije Zapada, ovom svetu doneti više pravde i slobode, a što je za nas posebno važno — glas manjih država će imati više težine nego što ga je imao u unipolarnom svetu u kome su samo imale izbor da slušaju američki diktat, ili da nastradaju“, uveren je Ilija Kajtez.

Nikola Vrzić (Sputnik)

Check Also

U SIRIJI NAPETOST IZMEĐU TURSKE I SAD BLIZU PUCANJA- PUTIN I ERDOGAN SE NEŠTO DOGOVORILI IZA SCENE?!

Izjava američkog državnog sekretara Majka Pompea — da je predsednik SAD Donald Tramp spreman da, …