Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Viši izvori u EU kažu da talibani već kontrolišu 65 odsto Avganistana. Ako se stvari ovako nastave, u bliskoj budućnosti na teritoriji ove zemlje biće formiran islamski kalifat. Zašto su talibani opasni, kako će izgledati njihov politički režim, i šta bi Rusija trebala učiniti po tom pitanju?
U poslednja tri dana talibani su zauzeli devet od 34 postojeće provincije u Avganistanu. Sada, teroristički pokret zabranjen u Rusiji kontroliše prestonice provincija Nimroz , Jauzjan, Sari-Pul, Kunduz , Takhar, Samangan, Farah, Baghlan i Badakhshan.
Događaji u protekla dva meseca u Avganistanu ukazuju na to da će pre ili kasnije talibani doći na vlast u Avganistanu.
Očigledno će biti obnovljen „Islamski emirat“ talibana, koji je u Avganistanu postojao od 1996. do 2001. godine. Tokom protekle dve decenije, talibani su mnogo naučili, ali da li su se promenili u svojoj suštini i može li s njima poslovati?
Religijsko poreklo
Osnivačka religija i ideologija talibana je sunitski islam hanefijskog mezheba (škole). Za sunite Kur’an i sunnet su primarni izvori religije. Oni rešavaju različite probleme na osnovu jasnih i nedvosmislenih ajeta (ajeta) Kur’ana i hadisa (izveštaji o bilo kojoj reči ili delu proroka Muhameda i prećutno odobravanje istih), a u njihovom odsustvu – na osnovu svojih argumenata.
„Sunnet“ je drugi izvor islamskog prava poslije „Kurana“, koji objašnjava i dopunjuje primere iz života Muhameda. Jedan od metoda donošenja pravnih odluka u hanefijskom mezhebu je jasna hijerarhija presuda vlasti škole. Stoga se na osnovu Kur’ana u zajednici gradi stroga disciplina, određuje način života vernika koji odbacuje ideologiju zapadnog sveta i značajnu masu njegovih dostignuća i vrednosti.
Konkretno, u islamu postoji zabrana slika neke osobe. Iako Kur’an ne govori ništa o ovome, oni se obično pozivaju na jedan od hadisa u kojem se citira prorok: „Zaista, oni koji prikazuju portret imaće muke na Sudnjem danu. Reći će im se: „Oživite ono što ste učinili“.
Ovo objašnjava rušenje Budinih statua u Bamiian -u 2001. „Islam zabranjuje imidž osobe. Stoga nam to ne treba u Avganistanu ”, rekao je Mula Omar. Zatim su za nekoliko dana talibani uništili stotine muzejskih eksponata u Kabulu, Heratu, Gazniju, Kandaharu koji prikazuju Budu, uključujući dve ogromne (37 i 53 m) kamene statue Bude uklesane u stenu pre otprilike hiljadu i po godina u predgrađu Bamiiana.
Da nije bilo ovih varvarskih akcija, talibanska sila bi odavno imala priliku da stekne međunarodno priznanje, pošto je, dolaskom na vlast, zaustavila rat svih protiv svih. Čvrstom rukom doveli su stvari u red u Avganistanu.
Istina, da bi uspostavili red, talibani su uveli šerijatski zakon i vratili srednjovekovne kazne za zločine, uključujući odsecanje ruku lopovima. U isto vreme, budući da su proizvodnja i upotreba droga greh, njihova proizvodnja pod talibanima pala je na minimum.
Ali postupci talibana ne mogu se nedvosmisleno oceniti sa stanovišta predstavnika evropske civilizacije. Tako je jedan od zamera Zapada protiv talibana njihov odnos prema ženama, i zabrana obrazovanja devojčica nakon 12 godina.
Jedan visoki afganistanski zvaničnik, Hikmat, prepričava kako se osnovna škola učila pod talibanima: „Imala sam četiri godine kada sam došla u njihovu medresu u Kandaharu. Imali smo udžbenik sa zadacima poput „Zalmai ima sedam metaka u svojoj mašini. Ubio je šest Rusa. Koliko je metaka potrošio?
„Ludi mula koji nam je bio učitelj uplašio nas je: „Ako začepite uši, čućete buku paklenog plamena. Pakao je blizu! “ Morali smo da nosimo turbane i da naučimo „sure“ napamet .“
Za odrasle, kršenje jedne od mnogih zabrana koje su nametnuli talibani kažnjavano je smrću, a bilo je lako otići u zatvor čak i zbog nošenja zapadnjačke odeće, ili biti bez brade. U svakom slučaju, tako je bilo do 2001. u onim područjima pod kontrolom talibana.
Šta će se desiti? Islamski emirat Avganistan
Važno je shvatiti da su talibani heterogeni, kaže profesorka Farzana Shaikh, analitičarka Kraljevskog instituta za međunarodne odnose (Chatham house).
„U vojnim operacijama talibani djeluju kao jedinstveni front, ali su sami po sebi prilično rascepkana grupa. Imaju nekoliko linija razmišljanja. A ono što diplomate govore u Dohi može se veoma razlikovati od onoga što komandanti rade na terenu. Štaviše, akcije talibana u Kandaharu mogu se razlikovati od onoga što će se desiti u oblasti koja je nedavno stala pod kontrolu pokreta. Ali ipak, u analizi Talibana definiše se njihovo vrlo konzervativno shvatanje islama. Ovaj deo je nepromijenjen za sve talibane ”, napominje stručnjak.
U isto vreme, savremena talibanska doktrina u velikoj meri je doktrina nacionalnooslobodilačkog pokreta: dole sa okupatorima, dole sa marionetskim okupacionim režimom, svu vlast imaju plemenski saveti.
Sada neki Afganistanci, dajući intervjue zapadnim medijima, kažu da im se ne bi svideo povratak talibana sa svojim srednjovekovnim zakonima. Čitave nove generacije su odrasle pod vlašću avganistanskih demokrata. Mnogi od njih su manje osetljivi na islam i voljno koriste plodove zapadne civilizacije, posebno pametne telefone i internet.
U Kabulu ima mnogo sasvim modernih kafića koji su, kako kažu, „dali povoda svojevrsnoj subkulturi ljubavi prema slobodi. U Kabulu postoje umetnici, rok bendovi, diskoteke, agencije za modeling- naravno, svi oni redovno primaju pretnje. Pre par godina lokalna omladina je počela da slavi Dan zaljubljenih.“
Međutim, ova subkultura je tipična samo za deo mladih ljudi. I ne ceo Avganistan, već njegov glavni grad. U sovjetsko vreme u Kabulu su se mogle videti i sasvim moderno odevene devojke u farmerkama. Međutim, u drugom po veličini gradu u zemlji, Kandaharu, kad bi se žena pojavila na ulici bez burke, bila bi kamenovana.
Ako talibani osiguraju mir i red u zemlji i ne odu predaleko, ljudi će ih podržati. Zaista, u provincijama se plemenski zakoni i dalje stavljaju iznad ustava.
Nažalost, retko ko će preduzeti garancije za ujednačeno ponašanje talibana na terenu. Neki od njih već koriste pametne telefone, dok je u nekim područjima gdje su došli zabranjeno slušanje muzike i gledanje televizije.
Istovremeno, talibansko rukovodstvo tvrdi da je prestala biti struktura koju je svetska zajednica odbacila, zbog ugnjetavanja žena i masakra nad etničkim i verskim manjinama.
Obećavaju da će dati prava ženama, omogućiti im da rade i idu u školu, sve dok to nije u suprotnosti sa islamskim ili afganistanskim vrednostima. U isto vreme, nameravaju da ograniče slobode koje su žene stekle, a koje, po njihovom mišljenju, doprinose nemoralu.
Da li su talibani teroristi?
Dovoljno je podsetiti se priče o zapleni ruskog broda 3. avgusta 1995. godine.
Tada je avion Il-76TD kazanske kompanije „Aerostan“ sa sedam članova posade na brodu prevezao teret municije iz Albanije u okviru sporazuma sa vladom Avganistana.
Talibanski borci naterali su ruski komercijalni avion da sleti u Kandahar. Cela posada poslata je u zatvor, gde su držani 378 dana u veoma teškim uslovima, pod pritiskom talibana, koji su ih na sve moguće načine ubeđivali da prihvate islam.
Posada je uspela da ubedi talibane da avion zahteva redovno održavanje. Nakon zarobljavanja, niko nije iscrpio gorivo, pa je to omogućilo pripremu bekstva. Posada je razoružala i vezala stražare, poletela i vratila se u Rusiju. Za ovaj podvig posada je odlikovana Ordenom za hrabrost, a komandant V. I. Šarpatov i drugi pilot G.G. Khairullin dobili su titulu heroja Rusije.
Nakon uspostavljanja režima „Islamskog Emirata“, Afganistan se pretvorio u Meku islamskog terorizma, gde su svoje utočište našli i Al-Kaeda i ISIS, čije su aktivnosti izazvale početak međunarodnih operacija.
Nakon uklanjanja talibanskog režima u Avganistanu, oni su više puta izvodili terorističke akte kako na teritoriji Avganistana, tako i na teritoriji Pakistana. Odnosno, pokret koristi terorizam kao način za postizanje političkih ciljeva.
Da li je moguće pregovarati o nečemu sa talibanima?
Profesorka Farzana Shaikh je rekla: „Treba napomenuti da su talibani naučili brojne važne lekcije iz prošlosti. Na primer, oni jasno nastoje da izbegnu etničku polarizaciju i građanski rat svih protiv svih.
Za razliku od ranih 2000-ih, talibani sada pregovaraju sa lokalnim komandantima, vođama etničkih grupa i plemena, očigledno ne želeći ponavljanje etničkog masakra u Avganistanu.
Novinar Kermani dodaje: „Jedna od lekcija koje su talibani naučili tokom 2000-ih jeste, da ne bi trebalo dozvoliti međunarodnim džihadističkim grupama da koriste Avganistan kao bazu za skrivanje i obuku, kako bi napale Zapad, Rusiju ili zemlje Centralne Azije.
Mislim da su talibani shvatili da je utočište Al-Kaide zapravo dovelo do toga da su izgubili vlast u zemlji. Mnogo se raspravlja o tome u kojoj su meri talibani prekinuli veze sa Al-Kaidom.
Talibani sada pokušavaju da se dokažu kao najbolja alternativa Avganistanu. Ali poteškoća je u tome, što su se njihove izjave povremeno odvajale od njihovog delovanja.“
Predviđa se, da će talibani zauzeti u potpunosti Afganistan, već u narednih nekoliko meseci.
(Webtribune.rs)
