Home / TEMA DANA / UDARNA VEST: REŠENJE ZA KOSOVO POČINJE SPORAZUMOM SA EVROAZIJSKOM UNIJOM!

UDARNA VEST: REŠENJE ZA KOSOVO POČINJE SPORAZUMOM SA EVROAZIJSKOM UNIJOM!

Potpisivanje sporazuma Srbije i Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), planirano za 25. oktobar, važan je korak u razvoju srpsko-ruskih odnosa.

Dobro je što je došlo do zvaničnog dogovora i do protokolarnih koraka. To je, danas, pitanje strateškog prioriteta.

Osim ruskog, za srpske privrednike biće otvoreni i belorusko, kirgijsko, kazahstansko i jermensko tržište. Zato verujem da je rukovodstvo Srbije ispravno odlučilo.

Savez sa EAES ni na koji način ne ugrožava Srbiju, a i ne sprečava je da sarađuje sa drugima, na primer sa EU.

Ovako geopolitikolog Leonid Vladimirovič Savin, šef administracije Međunarodnog evroazijskog pokreta iz Moskve, glavni urednik sajta „geopolitika.ru“ i predavač Balkanske škole geopolitike u Beogradu, ocenjuje predstojeće parafiranje sporazuma o zoni slobodne trgovine između Srbije i EAES.

Podseća i da je reč o tržištu sa više od 182 miliona potrošača i da, u budućnosti, ovaj sporazum može doprineti tome da naša zemlja postane karika između EU i EAES:

– Dobro je što se srpsko–ruski odnosi neprekidno razvijaju na mnogo nivoa i u raznim smerovima: ekonomskim, vojno-tehničkim i humanitarnim. Rusija Srbiju vidi kao prijateljsku zemlju, uvažava stav Srbije oko mnogim diplomatskim pitanjima i podržava njena nastojanja za razrešenje kosmetskog čvora.

* Srpsko rukovodstvo je odlučno da se problem KiM reši pregovorima. No, Priština to sabotira.

– Došlo se do vrhunca vrlo složene i čudne situacije, jer je takozvano suvereno Kosovo napravila teroristička organizacija. Rusija, za razliku od Zapada, smatra da se sa teroristima ne pregovara i da ih je nemoguće prepoznati kao politički subjekt. Važno je sa kim se pregovara i ko se i kako uključuje u proces pregovora.

Možda bi bilo bolje da posredovanje u pregovorima preuzme neka evropska država, Nemačka ili Francuska, ali nikako SAD.

Kada je reč o Rusiji, naše diplomatsko delovanje, kao i istorijske veze sa Srbijom, govori da bi i Rusija mogla pozitivno da učestvuje u pregovorima i rešavanju problema, ali se i dalje postavlja pitanje ko bi predstavljao Kosovo i Metohiju.

* Kosovski Albanci za ID ratuju širom sveta, a u Siriji su oformili vrlo surovu, etnički čistu jedinicu.

– To su „proksi“ organizacije koje obavljaju poslove za interese Zapada, pre svega Veliku Britaniju i SAD. Ove države stvaraju ekstremističke islamističke strukture kao saradnike, koje se predstavljaju kao borci za slobodu, ili za nacionalno oslobođenje. Takve strukture organizovali su Hitler u SSSR, SAD u Latinskoj Americi, a u ratovima devedesetih bilo ih je i na Balkanu.

* Navedite nam neki primer…

– Povodom Srebrenice i Kosova bilo je mnogo različitih neistina i manipulacija događajima, a muslimani su, od raznih država, dobijali nerazumnu podršku u svemu. U stvari se radilo o tome da su razne terorističke grupe zloupotrebile islam za svoje ciljeve, političke ili neke druge prirode.

* Povlačenje SAD iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa ocenjeno je kao veliki udarac svetskoj bezbednosti.

– Rusija je u stanju pripravnosti, pažljivo prati američke korake, posebno ispitivanje novih raketa srednjeg dometa. Jasno je da SAD imaju prilično agresivne namere, ne samo u odnosima prema Rusiji, nego i prema drugim državama – Iranu, na primer, ali i onima gde žele da sačuvaju svoje prisustvo.

SAD se sada bave i neophodnom modernizacijom strategije, koju je Pentagon ranije nazvao „Treća strategija oporavka“. Ona podrazumeva ogroman novac i modernizaciju strateškog raketnog potencijala, avijacije i nuklearnih snaga.

* To je započela i prethodna, Obamina administracija.

– To jeste logičan ideološki potez, ali, istovremeno, nepoštovanje međunarodnih sporazuma izaziva nepoverenje američkih partnera. Vidimo to i na primerima Nemačke i Francuske.

* Vodi li to novoj vojnoj doktrini nekih evropskih država?

– Da. To je potvrdio i nedavni sastanak Emanuela Makrona i Vladimira Putina. Neke evropske države su spremne da razrade novu strategiju bezbednosti, bez američkog oružja i raketa.

Ako one ne budu raspoređene po evropskim državama, Rusija neće imati razloga za uvođenje protivmera. O ovom ruskom stavu je podrobno govorio Sergej Lavrov.

* Pokušava li EU da se otrgne od američkog uticaja?

– Mislim da će EU raditi na svojoj nezavisnoj politici. Saradnja sa SAD, posebno po pitanjima bezbednosti, dosad je pokazala da nema rešenje.

Tu je i niz drugih nerešenih pitanja, kao što su talasi migracija, kriza na Balkanu, Libija, Sirija i vojne intervencije koje se uopšte ne poklapaju sa deklarisanim stavovima EU. Predstoje mnogo nezavisniji dogovori i u odnosima sa afričkim, evroazijskim i srednjoazijskim državama.

* „Bregzit“ je svojevrstan udarac EU, a britanski premijer Boris Džonson tvrdi da će ga sprovesti do kraja.

– EU je zapala u mnogobrojne krize, ali su najveće, i paralelno se događaju, kriza unutrašnje politike i kriza identiteta, jer je reč o potpunoj promeni demografije i uništavanju tradicionalne evropske kulture.

Stanovnici evropskih država ne znaju šta se sve može dogoditi ili se ne mogu prilagoditi novim uslovima.

Mislim da će preovladati dva trenda – jedan centralistički, koji bi da očuva jedinstvo država, i drugi decentralistički, koji bi delovima država lako davao autonomiju.

* Sankcije Zapada Rusiji, ipak, još nisu ukinute.

– One su Rusiji samo donele razvoj i još nezavisniju ekonomsku poziciju. Počeli smo da razvijamo sopstvenu ekonomiju na drugi način, da proizvodimo neke komponente za razne grane industrije, koje smo ranije uvozili sa Zapada. Ukazi koje je predsednik Putin potpisao obezbediće nam ne samo ekonomsku, nego i tehnološku nezavisnost.

U svemu tome vidimo samo plus. Radimo i na stabilnosti rublje, povećavamo rezerve zlata, prodajemo američke akcije… Pokazali smo da je moguće rešiti probleme u državi izazvane odnosom Zapada prema Rusiji, kao i da možemo ići našim, nezavisnim putem. Ne nameravamo da svoje ekonomske prioritete menjamo političkim, niti ćemo praviti ustupke oko Krima.

* Kako će svet izgledati za 15-20 godina?

– Postaće mnogopolarni. Pojaviće se novi polovi moći. Tu su sigurno Rusija i Kina, koje ne prihvataju uticaj globalista, a stvoriće se novi uticajni regionalni centri za rešavanje, a ne stvaranje problema. U Latinskoj Americi ima mnogo regionalnih projekata kao što su UNASUR i MERKASUR.

I Afrički savez se može pokazati kao novi pol, iako tamo Italijani imaju transgranični uticaj. Imamo i BRIKS i ŠOS i druge formate udruživanja.

* Budući odnosi u svetu mnogo će zavisiti i od Putinovog naslednika.

– Ispituju se i testiraju oni među kojima bi mogao da bude njegov naslednik. Možda neko od sadašnjih gubernatora, ili neki aktivan državni službenik. U ovom času nema mnogo takvih ličnosti.

Službe bezbednosti će, svakako, naći odgovarajućeg i tako sačuvati kurs unutrašnje politike i rešavanje problema u finansijsko-ekonomskom bloku, jer tu ima mnogo onih koji gledaju šta radi Zapad i to bezrezervno prihvataju. Ali naš narod je za neka druga rešenja, za stabilizaciju ekonomije unutar zemlje.

NATO NA BALKANU

* DA LI je pristupanje Crne Gore i, uskoro, Severne Makedonije NATO, udar ruskom uticaju na Balkanu?

– Rusija je priznala i Crnu Goru i Severnu Makedoniju. U obe ove zemlje, nevelike političke elite upravljaju državom i potčinjavaju se Zapadu. No, Rusija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država.

To ni u budućnosti nećemo raditi. Srbija može da bude potpuno neutralna poput Švajcarske koja je okružena državama koje su u NATO ili u EU. Može i da se okrene Istoku, tj. ODKB, Šangajskoj organizaciji za saradnju, EAES… U tom slučaju, može računati na punu i potpunu podršku Ruske Federacije u učešću u vojnim organizacijama.

(Novosti)

Check Also

PROCURIO TAJNI PLAN VAŠINGTONA U 5 TAČAKA- KOSOVO JE SAMO POČETAK! EVO ŠTA JE AMERIKA SPREMILA ZA BALKAN..

SAD spremaju paket kojim planiraju da reše kompletno balkansko pitanje, koristeći šargarepu i štap, po …