VUČIĆ U VELIKOM PROBLEMU: Dobio Putinovu hladnu poruku SASVIM SUPROTNU OD AMERIČKIH ZAHTEVA

Zanimljivo je bilo u utorak uveče na stadionu „Crvene zvezde“. Ne zbog toga što je „Zvezda“ – teže nego što se očekivalo, ipak nešto lakše nego što se strahovalo – pobedila letonski „Spartaks“ (2:0) i plasirala se u drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona nego zbog poruke koju su sa te utakmice „Delije“ poslale i gradu i svetu.

Preko cele severne tribine, na početku utakmice, crveni i beli mozaik u rukama navijača ispisao je: 10908 km2. A ispod toga transparent „… Ni metar manje!“ – 10.908 kilometara kvadratnih, tolika je naime površina Kosova i Metohije, a da slučajno ne bude nedoumica u pogledu značenja ove precizne matematike, stadionom se orila i pesma koja ju je – matematiku – razjasnila bez ostatka: „Nema podele, nema podele, ceo Kosmet, ceo Kosmet, deo Srbije!“

PORUKA SERGEJA ŽELEZNJAKA

Ovakvu reakciju „Delija“, bez sumnje, isprovocirala su govorkanja – ispipavanja pulsa ovdašnje javnosti? – o podeli Kosova i Metohije kao tobože poželjnom rešenju, ali naročito je u ovom trenutku važno to što je, govoreći na istu temu, na isti način progovorio i Sergej Železnjak, zamenik sekretara Generalnog saveta „Jedinstvene Rusije“, partije Vladimira Putina iako joj Putin nije na čelu zato što je na čelu same Rusije.

Preneo je „Sputnjik“ saopštenje pres-službe „Jedinstvene Rusije“, izdato posle sastanka koji su Sergej Železnjak i zamenik predsednika Državne dume Rusije Petar Tolstoj u Moskvi održali sa delegacijom Pokreta Srba na Kosovu i Metohiji „Otadžbina“, na kome je Železnjak rekao sasvim otvoreno: „Zahtev EU i SAD da Beograd potpiše takozvani ’Sporazum o normalizaciji odnosa’ s kosovsko-albanskim separatistima, pozivi da se izvrši teritorijalna podela Kosova i Metohije na srpski i kosovsko-albanski deo, da se izvrši takozvana ’razmena teritorija’ i drugi pokušaji ove vrste kategorički su neprihvatljivi.“

Ali pre nego što nastavimo dalje da citiramo Železnjaka jer za time, videćete, zaista ima preke potrebe, da podsetimo zašto ga je uopšte potrebno citirati a još potrebnije pažljivo – veoma pažljivo – saslušati ono što on ima da kaže. Opisao je već „Pečat“ zašto je Železnjak važan; zato što nam se Železnjakovim rečima zapravo obraća sam Putin.

On je, naime, funkcioner „Jedinstvene Rusije“ zadužen za njene odnose s prijateljskim političkim partijama širom Evrope, „Vladimirov emisar za Evropu“, kako ga je opisala torinska „Stampa“, koja je navela i da je on „čovek u usponu u Putinovom krugu“.

Železnjak je Putinova „osoba za kontakt“ s Pokretom pet zvezdica i Ligom za sever u Italiji, upravo je on potpisao sporazum o saradnji sa Slobodarskom partijom Austrije austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea…, a američka „Slobodna Evropa“ naziva ga „portparolom ruskog uticaja na Balkanu“.

1244 Sve u svemu, kako rekosmo, i više nego dovoljno razloga da širom otvorimo oči dok čitamo ono što je Sergej Železnjak rekao, a rekao je i da „dugoročno rešenje kosovskog problema može biti pronađeno samo kroz pregovore zainteresovanih strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Samo direktno poštovanje i praktična realizacija tog dokumenta, kamena temeljca rešavanja kosovskog problema, može da dovede do istinske normalizacije situacije, bez bilo kakvih takozvanih sveobuhvatnih sporazuma koji izlaze iz okvira suštinske autonomije i samouprave Kosova, predviđenih Rezolucijom 1244, naglasio je Železnjak.“

I još je naglasio: „Rusija smatra da je moguće rešiti kosovski problem ozbiljnim i osmišljenim pregovorima, na osnovu Rezolucije 1244, i da drugih osnovnih dokumenata o tom pitanju ne može biti.“

Prekidamo sad Železnjaka da bismo reč dali Slaviši Ristiću, članu delegacije koja je posetila Dumu: „Ruski zvaničnici ponovili su da će država Rusija i njeno rukovodstvo stati samo iza onog rešenja koje je striktno u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, što praktično znači da se buduće rešenje za KiM u razgovoru Beograda i Prištine može tražiti isključivo u okvirima ove rezolucije.“

A Slaviši Ristiću dali smo reč da bismo je dali i ministru u Vladi Srbije Nenadu Popoviću, koji je posle nedavne posete Rusiji izjavio: „Rusija će podržati svaki kompromis o pitanju Kosova, a koji bude postignut u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije… Rusija nikada neće prihvatiti da Kosovo bude nezavisna država niti da postane član UN.“

Primetili ste već, ali da istaknemo: ruski su stav u pogledu rešenja za Kosovo i Metohiju na potpuno istovetan način opisali i predstavnici ruske vlasti (Sergej Železnjak), i predstavnik ovdašnje vlasti (Nenad Popović), i njen oštri kritičar kao što je Slaviša Ristić.

Nema, dakle, dileme, to jeste stav Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina: nema rešenja za Kosovo i Metohiju koje će izaći iz okvira Rezolucije 1244.

Iako možda ne deluje tako na prvi pogled, zapravo je reč o dramatičnoj promeni dosadašnje ruske pozicije, preciznije promeni onoga što je do sada opisivano kao ruska pozicija a svodilo se na to da je za Moskvu prihvatljivo svako rešenje koje bude prihvatljivo i za Beograd („Nećemo biti veći Srbi od Srba“). Ovde je zapravo i suština čitave priče. Sada, naime, shvatamo da (više) nije sasvim tako; Moskva neće prihvatiti bilo kakvo rešenje, to jest neće prihvatiti rešenje koje bi izlazilo iz okvira Rezolucije 1244, sve i ako bi se Beograd s tako nečim složio.

I ne samo Moskva nego i Peking jer, izjavio je baš ovih dana Li Mančang, ambasador Kine u Srbiji, „Kina kao stalni član Saveta bezbednosti ne priznaje Kosovo. To znači da mi smatramo da je to Srbija. Pitanje Kosova treba rešavati na osnovu Rezolucije (1244) Saveta bezbednosti.“ Isti je stav ambasador izrazio i u novembru prošle godine, a skrećemo sad pažnju na te njegove reči zato što baš sad one naročito dobijaju na značaju: „Što se tiče Kosova, naš stav je jasan: Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je okvir u kome treba da se reši pitanje Kosova… Mi smatramo da taj problem treba rešiti, ali u okviru rezolucije SB i međunarodnog prava. U tom smislu podržavamo Srbiju.“

Što će reći da naši prijatelji iz Rusije i Kine sada na nas vrše pritisak da se borimo za sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet, umesto da od toga odustanemo. Eh, kad bi bilo još i više takvog pritiska na našu zemlju kao što je ovaj rusko-kineski…

A da spomenemo, s tim u vezi, i još nešto. Sećate li se kako su nas raznorazni, koji nam se predstavljaju kao analitičari, ubeđivali da će Putin trampiti Krim za Kosovo? Dušan Janjić je, na primer, tvrdio da je ruski predsednik Zapadu „doslovno“ poručio „ako vi nama priznate Krim, imaćete odrešene ruke da sa Kosovom radite šta želite“, te da je samo „pitanje vremena kada će Rusija odblokirati pitanje Kosova u Savetu bezbednosti, kao i koliko će taj postupak naplatiti od Zapada“, „Blic“ je na svojoj naslovnoj strani tvrdio da „Rusija ne haje za Srbiju“, „Putin: Dajte mi Krim, evo vam Kosovo“… Pa i dalje verujte ovakvim spinovima, to jest ako je iko razuman u takvom stanju…

RUSKI MOTIV

Iako rusko (i kinesko) insistiranje na rešenju kosovskog problema u okviru Rezolucije 1244, evidentno, nije potpuna novost – skrenuli smo pažnju, uostalom, na stranicama „Pečata“ da je u decembru 2017, pa u aprilu 2018, u razgovorima s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Putin „naglasio da rešenje pitanja Kosova mora da bude zasnovano na potpunom poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN“ – novinu predstavlja pojačan intenzitet ovih poruka i njihova sve veća eksplicitnost.

Što je i logično, s obzirom na najave (pretnje) da se dijalog Beograda i Prištine bliži nekakvom kraju, premda tog kraja ne može da bude ako se s njim, kao stalne članice Saveta bezbednosti, ne slože i Rusija i Kina, što je Vučić u više navrata i sam priznao, sve i ako tvrdi, kao što tvrdi, da smo na Kosovu sve izgubili premda nismo jer – podsećaju ga na to posredno i Rusija i Kina – imamo upravo Rezoluciju 1244.

Elem, uz rizik da zazvučimo nepristojno jer je ipak reč o zemlji koja je zbog Srbije ušla u rat kada za rat nije bila spremna pa ju je to skupo stajalo, postavlja se pitanje ruske motivacije za ovakvo očvršćivanje stava prema Kosovu i Metohiji.

Odgovor pruža ambasador Norveške u Prištini Per Strand Sjastad, koji je ovih dana u intervjuu za „Kosovapres“ rekao: „Kada postignete konačni sporazum, pravno obavezujući sporazum, sveobuhvatni sporazum, to će ubrzati integraciju obe zemlje u evroatlantske strukture.“

Evroatlantska struktura o kojoj govori ambasador Sjastad prepoznatljivija je pod imenom NATO.

O tome je, uoči najnovije runde pregovora Beograda i Prištine, ove srede u Briselu, govorio i Sergej Železnjak. Prenosi „Sputnjik“: „Separatni dogovor sa samoproglašenom Prištinom, na koji spoljnopolitička služba EU prisiljava vlasti Srbije, ima za cilj da dokumentuje podelu Srbije na kosovsko-albanski i srpski deo.

Sledeći korak biće pretvaranje oba ova dela u protektorate NATO-a… Prvo, Kosovo će završiti formiranje svojih oružanih snaga. A drugo, Kosovo će po ubrzanom postupku ući u NATO… (Železnjak) je naglasio da potpisivanjem separatnog sporazuma i odustajanjem od Kosova i Metohije, Srbija neće biti u stanju da se suprotstavi albanskoj ekspanziji i rastu separatističkih raspoloženja u preostalim delovima zemlje: Preševskoj dolini, Raškoj oblasti (Sandžaku) i Vojvodini. ’U uslovima oštrog razvoja međunacionalnih protivrečnosti, koje izazivaju paniku među srpskim stanovništvom, u Srbiji će se razviti situacija u kojoj će građanima ove zemlje početi da se nameću pozivi da se pridruži NATO-u kako bi sačuvala svoje preostale teritorije.

Sa raznih mesta mnogobrojni pronatovski propagandisti jednoglasno će ubeđivati građane Srbije da države NATO-a jedna drugu ne napadaju niti ratuju na svojoj teritoriji, pa stoga, navodno, samo ulaskom u NATO Srbija će spasiti narod i državu.’“

Zvuči katastrofično? Da, ali to ne znači i da je nerealno, uostalom, nije li i norveški ambasador u Prištini rekao da će za potpisivanjem sporazuma uslediti ubrzanje „integracije obe zemlje u evroatlantske strukture“?

Što će reći da je ulog u ovoj kosovskoj igri veći i od samog Kosova i Metohije, utoliko što naše dobrovoljno odricanje od Kosmeta ne bi označilo kraj nego početak daljeg rasparčavanja naše zemlje.

Alternativa? Prijatelj-ski savet već nam je dao Sergej Železnjak, to jest Vladimir Putin: „U ovoj situaciji trebalo bi se što pre udaljiti od iluzija da je moguće neko ’skoro kompromisno rešenje za Kosovo’, kao sledeći žrtveni korak u integracijama Srbije u Evropsku uniju.

Srpski interesi na Kosovu i Metohiji zahtevaju status ’dugoročno zamrznutog konflikta’ i nadzora na nivou Saveta bezbednosti, gde Rusija može da obezbedi političku, diplomatsku i drugu neophodnu podršku za našeg strateškog saveznika – Srbiju, za njenu bezbednost i teritorijalni integritet.

Samo konsolidacija srpskog društva i naša efektivna strateška saradnja mogu da ohlade umove destruktivnih sila na Kosovu, opijenih ’američkom svemoći’, da spreče eskalaciju sukoba i da daju istinske garancije za sigurnost srpskog naroda u čitavom regionu.“

PRETNJA S JUGA

Sergej Železnjak upozorava, preneo je „Sputnjik“, i da „lideri kosovskih Albanaca, istovremeno, neće odustati od Tiranske platforme ’Prirodne Albanije’, koju su 2017. godine usvojili visoki predstavnici Albanije, samoproglašenog Kosova i makedonski Albanci. ’Akcije usmerene na priznavanje Kosova predstavljaju konzistentne korake u realizaciji nacionalističkog projekta Velike Albanije.

Separatistička osećanja se takođe aktivno pojačavaju u Preševskoj dolini, gde su nedavno, 14. jula, albanski poslanici lokalnih opština usvojili još jednu deklaraciju koja zahteva da se albanskoj zajednici obezbedi poseban politički status. Ne treba zaboraviti da karta Velike Albanije uključuje mnogo veći prostor južne Srbije’, rekao je Železnjak.“

Na spomenutom skupu, 14. jula u Bujanovcu, u usvojenoj „Političkoj deklaraciji“, zatražena je internacionalizacija pitanja situacije na jugu centralne Srbije (u „Preševskoj dolini“), zaključeno je da „bez rešavanja prava Albanaca u Preševskoj dolini ne može biti stvarne normalizacije odnosa između“ – obratite pažnju na ovu provokaciju – „Republike Kosova i Republike Srbije“, te „zbog toga, Skupština albanskih odbornika iz Preševske doline zahteva od Parlamenta, Predsednika i Vlade Republike Kosova angažovanje u funkciji ostvarivanja političkih zahteva Albanaca Preševske doline“.

Ovi zahtevi, inače, već su izrečeni javno, na skupu u Prištini održanom 6. aprila pod pokroviteljstvom tamošnje norveške ambasade, a prisustvovao mu je i dosadašnji američki ambasador Greg Delavi. Tako da ne moramo mnogo da razmišljamo i pitamo se odakle sad ova pretnja s juga centralne Srbije…

(Pečat)