Home / TEMA DANA / Zašto je Putinov odgovor na bombardovanje Sirije bio blag i nikakav, a svi su očekivali da će da zagrmi? (MAPA)

Zašto je Putinov odgovor na bombardovanje Sirije bio blag i nikakav, a svi su očekivali da će da zagrmi? (MAPA)

Nakon optužbi na račun Sirije za navodni hemijski napad u gradu Dumi, čitav svet je nestrpljivo čekao da vidi šta će preduzeti velike sile. U početku je bilo došta međusobnih optužbi sa svih strana, da bi na kraju situacija ipak eskalirala. SAD, Francuska i Velika Britanija su bombardovale Siriju tokom jutra 14. aprila. 

Sproveli su ograničenu akciju i stakli da su poslali snažnu poruku sirijskom predsedniku Bašara al Asadu da se upotreba hemijskog oružja neće tolerisati. Međutim, ono što je sve iznenadilo u ovoj situaciji jeste ponašanje Rusije, koja je blago osudila napad i nije preduzela protivmere kako je najavljivala.

Nakon što se dogodio napad na Siriju oglasio se ruski predsednik Vladimir Putin. On je rekao da su SAD i njihovi saveznici napali vojne i civilne objekte u Sirije kršeći povelju UN i međunarodno pravo, bez sankcija Saveta bezbednosti. To je bila prva reakcija ruskog predsednika na napade, koja je mnogima bila blaga i neočekivana.

Tek kasnije je stiglo opširnije objašnjenje i oštrija reakcija, a spomenute su, kao i u svaki put kad ruskom predsedniku to odgovara –  Jugoslavija, Libija i Irak. Kao odgovor na američko-franucusko-britansku vojnu intervenciju u Siriji, ruski predsednik je istakao da će će istorija postaviti stvari na svoje mesto „kao što je već ustanovljeno da je Vašington odgovoran za krave kaznene mere u Jugoslaviji, Libiji i Iraku“, navodi se u saopštenju Kremlja.

Dodao je kako „eskalacija situacije oko Sirije destruktivno utiče na celokupan sistem međunarodnih odnosa“.

– Rusija najoštrije osuđuje napad na Siriju, u zemlji u kojoj ruski vojnici pomažu vlastima da se izbore sa terorizmom – istakao je.

Posle napada je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost na zahtev Rusije, na kojoj je odbačen nacrt rezolucije o Siriji koju su predložili Rusi.

Mnogima je bilo čudno zašto su Rusi tako mlako reagovali, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa najavama koje su se izgovarale pre napada.

Sirijska vlada saopštila je da je evakuisala sve vojne baze uoči vazdušnih napada. Većina smatra da su ih na napad upozorili Rusi, kojima je takođe javljeno unapred da će doći do akcije na tom području.

Slična reakcija Rusije je usledila i prošle godine, kada je Tramp po prvi put intervenisao u Siriji, nakon upotrebe hemijskog oružja u provinciji Idlib. Tada su SAD 7. aprila 2017. godine napale vojni aerodrom u Siriji u blizini Homsa. Ispaljeno je 59 krstarećih raketa sa svog vojnog broda u Mediteranu.

Sa druge strane Rusija je oštro osudila ovaj napad, a predsednik Vladimir Putin je istakao da je Amerika počinila čin „agresije prema suverenoj državi“. Tada su Rusi u sirijske vode poslali i najnoviju fregatu Crnomorske flote „Admiral Grigorovič“ i najavili su da će obnoviti sirijsku protivvazdušnu odbranu.

Međutim, nikakva konkretniji ruski odgovor se nije dogodio, iako su pre napada itekako najavljivali da će ragovati ako se dogodi bilo kakav incident.

Moglo bi se slobodno reći da ovakve akcije Rusije uopšte nisu izuzetak i da se veoma drže po strani kada su u pitanju sukobi drugih zemalja, iako se stalno najavljuje žestok odgovor ukoliko napadnu njene saveznike.

1. Naime, u januaru ove godine kada je Turska započela napad na grad Afrin u Siriji, Rusije povukla svoje trupe koje su bile raspoređene u blizini ovog grada.

Kako se navodi, to je učinjeno da bi se sprečile moguće provokacije, a da bi se izbegla pretnja po život i zdravlje ruskih vojnika – operativna grupa Centra za pomirenje zaraćenih strana i vojne policije u oblasti Afrin preseljena je na područje Tel-Ađar.

Turski premijer Binali Jildirim je izjavio da Rusija „nema ništa protiv“ operacije turske vojske u sirijskom regionu Afrinu, istakavši da Ankara podržava komunikaciju sa Damaskom uz posredovanje Moskve i Teherana.

2. Takođe svaki put kada se dogodio navodni hemijski napad u Siriji, a zapadne sile za to okrivile režim Bašara al Asada, Rusi su uvek i bespogovorno stali na stranu sirijskog režima. Negirali su da je ikada došlo do upotrebe hemijskog oružja.

Kada je za vreme vladavine Baraka Obame Sirija optužena da je upotrebila ovu oružje, Rusija je predložila da Sirija preda sve svoje zalihe ovog naoružanja kako bi ono bilo uništeno.

3. Međutim, postoji i izuzetak od ovog „pravila“. Rusija je krajem septembra ušla u sirijski sukob, kako bi pomogla vojsci Bašara al Asada. Već početkom oktobra su bombardovana područja koja su pod kontrolom ISIS-a, a uništen je i njihov centralni štab.

Check Also

„THE SAKER“ OTKRIO : Ovo je događaj koji će naterati Ruse da prvi napadnu- A ONDA POČINJE NUKLEARNI RAT

Udarna grupa nosača USS Harry S. Truman je napustila pomorsku stanicu Norfolk u Virdžiniji, na …