Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pobeda ekstremnih frakcija na vanrednim izborima privremenih šiptarskih institucija na Kosovu i Metohiji mogla bi situaciju na ionako uzavrelom Balkanu da dovede do vrhunca, upozorio je američki politički analitičar i saradnik Insituta Kejto Ted Galen Karpenter.
Karpenter, naime, smatra da je to najnoviji zabrinjavajući događaj koji bi mogao da dovede do preokreta u trenutku kada su američke vlasti i mediji usredsređeni na ograničen broj tema u spoljnoj politici.
On je za portal Nešenel interest ocenio da se upravo takva situacija, kako kaže, odvija trenutno na Balkanu, u regionu koji je 90-tih bio prioritet spoljne politike zapadnih država, ali ga je Zapad poslednjih godina skoro potpuno zanemario.
– Dok su američki političari opsednuti Bliskim istokom, Severnom Korejom i baš svakim detaljem veze Trampa i Rusije, napetosti na Balkanu sve su veće i prete da dostignu tačku ključanja – tvrdi Karpenter.
Kako objašnjava, poslednji zabrinjavajući događaj je pobeda ekstremnih frakcija, takozvane „ratne koalicije“ na izborima na Kosmetu čije su vođe Hašim Tači, lider tzv. „Demokratske stranke Kosova“ i Ramuš Haradinaj, vođa zloglasne terorističke organizacije „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) koji će verovatno i postati premijer.
Istražitelji EU i UN, kako podseća, optužuju obojicu za brojne ratne zločine tokom rata na Kosmetu.
Tačijev pokret zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova. Radikalni elementi su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom te svojataju velike teritorije u toj državi, Srbiji i Makedoniji.
Mnogi od njih, kako se navodi, žele da se Kosovo spoji s Albanijom te da se uspostavi „Velika Albanija“.
Susedne države sve su više uznemirene porastom militantnih grupa na Kosovu i u Albaniji. Početkom godine i srpska vlada je reagujući na izjavu albanskog premijera Edija Rame upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao dovesti do rata.
– Napetosti između Kosova i Srbije porasle su u poslednjih nekoliko meseci i kosovske vlasti neprestano ometaju trgovinu između Srba na sjeveru i same Srbije – piše Karpenter.
Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator DŽon Mekejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti u Prištini da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to „jedini način za budući napredak“.
SAD i NATO saveznici neprekidno su, ponekad i slepo podržavali politiku lidera Albanije i Kosova, a najistaknutiji primer bila je, kaže Karpenter, vojna intervencija 1999. za odvajanje Kosova od Srbije.
NATO je takođe potom pasivno posmatrao etničko čišćenje Srba i ostalih manjina od strane kosovskih Albanaca, a zapadne vlade takođe su dopustile uništavanje istorijskih hrišćanskih svetilišta.
Takođe se navodi da su Vašington i druge zapadne zemlje vršile pritisak na makedonsku vladu da učini više političkih ustupaka prema albanskoj manjini u Makedoniji.
– Američka vojna intervencija, kao i politička i diplomatska podrška za nezavisnost Kosova bila je pogrešna zbog brojnih razloga – zaključuje Karpenter.
– Ako su SAD smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, ta očekivanja su se pokazala kao strašno pogrešna – ističe američki stručnjak.
Težnja ka stvaranju Velike Albanije, kako dodaje, dobija nov zamah i ta agenda stvara ogromne probleme u susednim državama.
– Ako na Balkanu ponovo izbije konflikt, što je sada ozbiljna mogućnost, SAD ne smeju da padnu u iskušenje da se dalje mešaju. Vašington naročito ne sme da ponovi ludost iz svojih prethodnih politika i podrži frakciju koja izaziva najveće probleme – zaključuje Karpenter.
(Tanjug)
