Američki ekspert Harold Džejms, otkriva: Trampova administracija se sprema za globalni ekonomski rat..

Piše: Harold DžEJMS, profesor istorije na Prinstonskom univerziteta, specijalista za istoriju evropske ekonomije

Prošle su nepune tri nedelje od inauguracije Donalda Trampa, a njegova administracija je već stavila do znanja da se sprema za globalni ekonomski rat.

Valutni rat, koji je očigledno zamislila Bela kuća, nije uperen samo prema Kini – koju u Vašingtonu sumnjiče poodavno za nepoštenu igru u borbi za liderstvo unutar golobalitacije – nego i prema Nemačkoj.

Šef Nacionalnog trgovinskog soveta SAD Piter Navaro, već je rekao da Nemačka koristi evro za „ekspluataciju“ i svojih suseda i samih Sjedinjenih Država.
Sudeći po svemu, Bela kuća u Evropskoj uniji i njenom valutnom savezu vidi mehanizam za zaštitu interesa Nemačke i širenje njene vlasti.

Taj strah od Nemačke je istovremeno čudan izraz paranoje i ideja sa dugom istorijom u pristupu stvarima nekih autoritetnih ekonomista i političkih igrača.
Prvi put je takva kritika bila izrečena na računEvropskog valutnog sistema, koji je prethodio uvođenju evra.

Tada je Nemačka bila osumnjičena da ga – kao i potom evro – koristi da b i se domogla ekonomske dominacije u Evropi kajem 20-og i početkom 21-og veka. Pritom je ukazivano da Berlin plan o dominaciji nije uspevao da ostvari putem rata.

Čudno je da je ta teorija uvek imala prolaz u Velikoj Britaniii i SAD, a ne u kontinentalnoj Evropi.
Dovesti susede do državnog bankrotstva – ne baš najbolji način da se dođe do stabilnog prosperiteta.

Navaro, kritikujući namerno oslabljeni kurs evra, optužuje evrozonu da je ona način na koji Berlin snižava realnu vrednost „nemačke marke“.

U suštini, nemački pristup je eksplozivan po svojim unutarpolitičkim aspektima.

Bundes banka gomila zahteve prema Južnoj Evropi unutar međubankarskog sistema TARGET2. A neravnoteža unutar TARGET2 u korist Nemačke nije nmerna politika Berlina već posledica bekstva kapitala iz južnoevropskih zemalja nakon što je Evropska centralna banka pokušala da stimuliše njihov rast preko kupovanja aktiva tamošnjih banka.

To je neka vrsta količinskog omekšavanja koje je nastalo zbog pritiska Južne Evrope i SAD da budu preuzete mee za spasavanje evra. Zato su nemački zahtevi unutar Target2 proizvod unutrašnje logike sistema, a ne namere namačke vlade ili Bundes banke da nečim manipulišu.

Sami zahtevi Navara i Donalda Trampa su efikasni zato što upiru prstom u osnovnu političku slabost pozicija Nemačke

Rast zahteva nemačke prma Južnoj Evropi preko TARGET2 nepredvidljiv je i nepopularan i u samoj Nemačkoj.

Nemačkim poreskim obveznicima preti stizanje na napatu velikog računa. Doduše: samo u slučaju kraha evra.
Američki napadi, u svakom slučaju, idu naruku kritičarima Angele Merkel u samoj Nemačkoj i obećavaju izbornu kampanju koja će se vrtiti oko dve teme – evro i izbelice.

U tome nova američka administracija na sebe preuzima ulogu opozicije.
Posledice kolapsa evra neće biti samo slabljenje Evrope, nego i porast nestabilnosti unutar nje – u svetlu ranijih nacionalnih suparništava.

Ranije je Amerika u EU gledala pol stabilnosti u nestabilnom svetu. A sada se u novom viđenju sveta (u Všingtonu) želi evropska nestabilnost. Kako politička, tako i ekonomska.

(Foreign Policy)