Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: M.K. Badrakumar
Blok četiri arapske zemlje na čelu sa Saudijskom Arabijom koje su 5. juna uvele embargo protiv Katara je konačno ispostavio svoj spisak zahteva, njih 13, navedenih u ovom izveštaju AP-a.
Najupečatljiviji zahtevi uključuju snižavanje nivoa odnosa između Dohe i Irana, prekid odnosa sa Hezbolahom i Muslimanskim bratstvom, zatvaranje turske vojne baze u zemlji, i zatvaranje države medijske kuće Al Džazire i nekoliko njenih ogranaka.
Zanimljivo je da se od Katara takođe očekuje da „prihvati mesečne kontrole u prvoj godini po pristanku, a zatim tromesečne u drugoj godini. Katar bi bio pod godišnjim nadzorom tokom narednih 10 godina“.
Sve ovo znači da bi samo ponizna, bezuslovna kapitulacija Katara zadovoljila „veliku braću“ – i ništa manje od toga. Uzgred, tu je i rok za prihvatanje – 10 dana – ili će zahtevi biti pooštreni.
Po mom mišljenju, Kataru će biti lako da zaključi da je sve ovo samo tanka dimna zavesa za pokušaj „promene režima“. Jedini odgovor katarskog režima na ovo može da bude da poruči dotičnim arapskim velikim zverkama da mogu da se obese.
Šta je sledeće? Jednostavno rečeno, muslimanski Bliski istok je pred podelom, i taj istorijski raskol će imati duboke posledice za regionalnu i međunarodnu bezbednost.
Nemojmo se zavaravati, ovi poslednji događaji takođe predstavljaju šamar u lice Trampovoj administraciji. Prošlog utorka je Stejt department upozorio Saudijsku Arabiju da treba da reši ovaj sukob bez odlaganja da ne bi došlo do neposredne američke intervencije, dovodeći tako u pitanje stav Rijada (za koji se većinom smatra da nosi pečat novog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana) a u isto vreme pokazujući široko razumevanje za Katar (gde se nalazi i štab američke Centralne komande).
Zanimljivo je da je tada američki glasnogovornik takođe aludirao na raniju saudijsku umešanost u terorizam, „kroz finansiranje terorista ili na druge načine“.
Očigledno je da je saudijski ponos pogođen do srži, i da se Rijad našao uvređen američkim ukorima. Bez sumnje, ovi zahtevi takođe predstavljaju znak prkosa prema Vašingtonu. Najverovatnije će se ovo pretvoriti u dugoročnu krizu, koja će ozbiljno da oslabi američke regionalne strategije – osim, naravno, ako Katar ne padne na kolena – kao i američki rat protiv ISIS-a.
Razume se da će Turska i te kako loše primiti saudijski zahtev da se njena tzv. vojna baza u Dohi ekspresno zatvori. Predsednik Redžep Erdogan će na ovaj zahtev gledati kao na neprihvatljivu uvredu otomanskoj zaostavštini. Glas Amerike je prošlog četvrtka izvestio da Turska naveliko prevozi hranu i vojsku u Katar.
Više je nego jasno da suština stvari leži u tome da se virus Arapskog proleća samo primirio u Kataru, i da može jednog dana ponovo da se pretvori u epidemiju, ugrožavajući autokratske bliskoistočne režime. Samo su Turska, Iran i Izrael imuni na virus demokratizacije.
Očigledno je da Al Džazira i Muslimansko bratstvo izluđuju šeike u Saudijskoj Arabiji, Emiratima i Bahrejnu, i predstavljaju pretnju vojnoj diktaturi u Egiptu.
Američki kredibilitet među arapskim svetom je sada nepovratno oštećen. Za predsednika Donalda Trampa se ovo sad pretvara u ozbiljnu političku bruku na domaćem planu (Blumberg). Ostaje da se vidi koliko će još dugo SAD uspeti da održe svoj ratoborni stav u Siriji i Iraku bez regionalnih arapskih saveznika.
Strategija Trampove administracije za obuzdavanje Irana je delovala kao osuđena na propast čak i pre nego što je pokrenuta, dok Trampov omiljeni projekat „arapskog NATO-a“ sada deluje kao loša šala.
Da li će SAD ikad uspeti da povrate svoju hegemoniju nad muslimanskim Bliskim istokom? Teško. Svedoci smo početka kraja bitnog dela moderne istorije zapadne hegemonije nad Arapima. Izvesno je jedno, Rusi dolaze!
Prevod fsksrb.ru
(Izvor: blogs.rediff.com/mkbhadrakumar/2017/06/23/us-faces-historic-setback-in-the-middle-east/)
