Analitičari otkrivaju: „Ako pobedi Le Penova, Francuska će imati građanski rat!“

Nezavisni, proevropski orijentisani kandidat političkog centra Emanuel Makron i antievropski, protivimigrantski orijentisana kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen proglasili su sinoć pobedu nakon što su prvi nezvanični rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj počeli da pokazuju izjednačeni procenat glasova, oko 23 posto, za oboje.

Makron i Le Pen idu u drugi krug izbora koji su neobični i po tome što će ovo biti prvi put u istoriji predsedničkih izbora u Francuskoj da nijedna od dve velike stranke, ni republikanci ni socijalisti, nemaju kandidata u finišu utrke za predsednika.

Ipak, Makronove šanse za pobedu u drugom krugu zasad se čine veće jer su i gubitnički kandidati iz tih redova dvaju velikih stranaka pozvali svoje birače da 7. maja odaberu Makrona, a ne Le Pen. No, Marin Le Pen maršira dalje uverena u svoju pobedu.

– Ovo je istorijski rezultat. Čin francuskog ponosa. Ljudi su podigli svoje glave. Vreme je da oslobodimo francuski narod od arogantnih elita koje žele da diktiraju kako ćete se ponašati – rekla je Le Pen u govoru u gradu Heni-Bomon na severu Francuske, gde je sinoć čekala rezultate.

Nešto pre 12 sati u izbornom danu, pretendentkinja na mesto predsednice sedela je iza zatamnjenih stakala u crnom kombiju koji ju je polako odvozio s biračkog mesta, dovoljno polako da pored njega mogu da hodaju šestorica ličnih telohranitelja, kad je Dimitri Larivije izašao iz svoje kuće i počeo da zviždi u znak neodobravanja, pokazujući dva palca prema dole.

Ispod jakne mu se nazirala majica komunističkog revolucionara Če Gevare, što je sve zajedno bilo dovoljno Le Peninim telohraniteljima da mu priđu, legitišu ga i pretraže šta sve nosi sa sobom. Nije imao ništa opasno, samo elektronsku cigaretu i bedž francuske komunističke partije PCF.

– Ako pobedi Marin Le Pen, bit će građanskog rata. Siguran sam u to – govori Dimitri Larivije, koji je juče dao svoj glas kandidatu krajnje levice Žan Liku Melanšonu.

Kampanja je bila obeležena skandalima, terorističkim napadima, usponom ekstremne desnice (Le Pen) i levice (Melanšon) i urušavanjem tradicionalno dominantnih dvaju stranaka, republikanaca i socijalista.

A teze o mogućem klizanju Francuske u tako opasne scenarije kao što je građanski rat nisu samo obično naklapanje jednog birača koji ne voli Marin Le Pen. Emanuel Makron tokom kampanje je upozoravao da želi da pomogne muslimanskim došljacima u integraciji jer “ako pratite liniju Marin Le Pen, stvarate građanski rat”. Sinoć, vrlo brzo nakon objave prvih projekcija rezultata, levičari i anarhisti počeli su proteste u Parizu protiv Marin Le Pen, a policija je bila prisiljena da koristi suzavac.

Malo niže niz Ulicu Žan-Žak Rusoa, u kojoj se nalazi istoimena škola i biračko mesto na koje je uz vojsku telohranitelja došla Le Pen, dvojica članova NF-a čuvaju lokalni stranački ured.

– Danas menjamo istoriju – kaže jedan od njih dvojice, koji ne otkriva ime. – Le Pen se zalaže za Evropu naroda i sloboda. Evropska unija je diktatura – zaključuje. Kristijan Lekler, električar po zanimanju, na biralištu se pojavio sa suprugom i troje dece, a glasao je za Marin Le Pen. – Ona nas čuva protiv radikalnog islamizma. Ako pobedi Le Pen, moja deca će imati bolju budućnost – kaže Lekler.

Socijalisti su držali vlast u gradiću Heni-Bomon skoro 70 godina, ali Le Penina stranka NF na lokalnim izborima pre tri godine preotela im je gradsku skupštinu. Od tada je ovo mesto tvrđava Nacionalnog fronta, mesto na kojem pokazuju kakvi su na vlasti, makar i lokalnoj. Građani su većinom zadovoljni. Iako je politička platforma Marin Le Pen usmerena protiv došljaka, Auzal Abdalah, Marokanac koji je ovde došao 2006. i vlasnik je trgovine u centru grada, kaže da se birači ne okreću stranci Mari Le Pen zbog toga što mrze došljake.

– Problem je u tome što nemaju novaca, a ne u tome što imaju problem s migrantima. Zbog besparice glasaju za Le Pen. Ja sam uvek glasao za Republikance, ranije za Sarkozija, danas za Fijona – kaže Abdalah. Fransoa Fijon je bio ivici povlačenja kandidature kad je tokom kampanje otkriveno da je godinama novcem poreskih obveznika plaćao svoju suprugu za poslove koje ili uopšte nije ili je samo fiktivno odradila kao njegova asistentkinja dok je bio zastupnik u parlamentu. Ali nije se povukao, uprkos obećanju da će to učiniti u slučaju da tužilaštvo pokrene istragu (što se dogodilo).

Fijon je sinoć priznao poraz i pozvao svoje birače da glasaju za Makrona. Osvojio je oko 19 posto, otprilike isto koliko i kandidat krajnje levice Melanšon, koji ipak sinoć nije pozivao svoje birače da se priklone Makronu. Socijalisti, iz čijih je redova dosadašnji predsednik Fransoa Oland, osvojili su poražavajućih 6 odsto sa kandidatom Benoa Amonom.

Pogledajte video:

(vecernji.hr)