Novom strategijom Sjedinjenih Država za naš deo sveta, koju je formalno ponudio Atlantski savet SAD pod naslovom „Balkan, napred“, bave se, naravno, i u Moskvi.
I diplomatski vrh RF i mediji, a među njima i EADejli koji je objavio procene i mišljenja doktora istorije Nikite Bondareva i saradnika beogradskog Instituta za evropske studije Stevana Gajića.
Bondarev se posebno osvrnuo na procenu Atlantskog saveta da je „briselski pregovarački format već potrošen“ i ukazao:
– Tu nešto treba menjati, ali kako? Da li tako što se u pregovore uključuju Sjedinjene Države i počinju da vrše još veći pritisak na Srbiju? Međutim, radi obezbeđivanja kakve-takve pravičnosti – u pregovorni proces bi trebalo da se uključi i Rusija. Druga je stvar, što Rusija ne može prosto objaviti da se uključuje u pregovore. Takva inicijativa bi morala da dođe od rukovodstva Srbije.
Gajić je uveren da je Atlantski savet, koji vodi srbofobsku i rusofobsku politiku, požurio sa izveštajem zbog pojačavanja prisustva na Balkanu Kine i Rusije i čak: da je na Balkanu započela svojevrsna trka u kojoj će glavni dobitak biti – Srbija.
On upozorava da se Srbiji nudi pomirenje pod američkim uslovima koje nije nikakvo pomirenje jer bi istinsko pomirenje podrazumevalo da NATO Srbiji plati ratnu odštetu, odmah povuče svoje trupe sa naše teritorije i oktloni poslednice koje je naneo našoj ekonomiji i zdravlju građana.
– Ovo što nam se nudi – opominje Gajić – nije pomirenje nego mačka u džaku.
On je podsetio da je britanski diplomata Timoti Les u magazinu „Forin afers“ objavio članak u kojem je predložio da Srbija trampi takozvanu „preševsku dolinu“ za četiri opštine na severu KiM i upozorio da bi Srbija – kad bi na to pristala – bia na gubitku jer i sada kontroliše i „dolinu“ i sever KiM. U takvoj „trgovini“ izgubila bi i Pećku patrijaršiju, i Visoke Dečane, i Gračanicu.
– Američka strategija nudi pomirenje koje je, u kombinaciji sa stalnim vojnim prisustvom SAD na Balkanu, stoprocentna obmana – opominje Gajić.
On u nastavku ukazuje:
– Sada Amerikanci – delom zbog kineske ekonomske ekspanzije na Balkanu, a možda i zbog vojnog prisustva Rusije (Srbija je dobila ruske MiG-29) – žele da se nekako dodvore Beogradu. Kao da više nije važno što su bombardovali Srbiju.
Gajić je predočio da se Preševo nalazi tačno na trasi brze pruge koja će se graditi sa učešćem Kine i kraka gasovoda Turski tok. Takođe, da su se nedavno u Podgorici okupili predstavnici svih obaveštajnih službi regiona, osim srpske, da bi se (kako su objavile „Novosti“) dogovorile kako pojačati obaveštajno delovanje protiv Srbije.
Naveo je i da je bugarski premijer Bojko Borisov 23. novembra posetio Makedoniju i njen „najbugarskiji“ grad – Strumicu, gde je bugarsku delegaciju primio episkop Naum koji je poznat po svojim probugarskim stavovima. A ubrzo potom je nepriznata „Makedonska pravoslavna crkva“ objavila da želi da joj Bugarska pravoslavna crkva bude crkva-majka.
Gajić ocenjuje da Zoran Zaev „faktički deluje protiv interesa makedonske države“, da štiti interese Albanaca i Bugara. On rešenje za Srbiju vidi ovako:
– Idealno bi bilo da na teritoriji Srbije nema ničije vojske osim njene. Ali, s obzirom na to da je deo naše teritorije okupiran i da Srbija praktično nema vojne saveznike i da se pridržava vojnog neutraliteta, a da je NATO među njenim partnerima najravnopravniji, smatram da bi bilo dobro da se status centra u Nišu podigne na viši nivo. Pre svega radi bezbednosti Srbije.
Gajić samo podizanje na „viši nivo“ vidi ovako:
– Ako želimo da preko naše teritorije pređe brza pruga i da zaustavimo dalje komadanje svoje zemlje, potreban nam je pre svega ruski vojni kišobran. Čini mi se da bi čak i simbolično vojno prisustvo Rusije u Srbiji značilo da bi se svaka akcija protiv nas mogla smatrati napadom na Rusiju. Uveren sam da je ovo veoma ozbiljna tema o kojoj vredi razmisliti.
(Fakti)