Home / U FOKUSU / Bivši pripadnik BIA-e i sadašnji direktor Poreske uprave lagao- Drhtale mu ruke, dok je branio Vučićevog brata!- VIDEO

Bivši pripadnik BIA-e i sadašnji direktor Poreske uprave lagao- Drhtale mu ruke, dok je branio Vučićevog brata!- VIDEO

Bivši pripadnik BIA-e i sadašnji direktor Poreske uprave, Marko Marinković, pokušao je u emisiji “Teška reč” nekakvim dokumentima da skine odgovornost sa Andreja Vučića zbog otvaranja fantomske firme koja je služila za poreske malverzacije.

500

Kada vam neko kaže “TV Pink”, “Teška reč” ili “Dragan J. Vučićević”, prva asocijacija nikada neće biti “istina”. Ta tri entiteta predstavljaju sve osim istine. Zato ni ne čudi da je “pranje” Andreja Vučića od odgovornosti zbog otvaranja fantomske firme izvršeno baš na toj televiziji i u toj emisiji.

Imajući u vidu to da je premijer izjavio da će podneti ostavku ukoliko se dokaže da je njegov brat vlasnik fantomske firme, njegova armija režimskih medija, potkupljenih novinara i kukavica od urednika, krenula je u kontra napad.

Nijedan zvanični medij se ne bavi istraživanjem ove teme. Nijedan!

Iako smo nedvosmisleno utvrdili da je Andrej Vučić vlasnik fantomske firme “Asomacum“ koja se bavila pranjem novca, servira se priča da su baš dokumenta Andreja Vučića falsifikovana kada je neko tu firmu otvorio na njegovo ime.

Kakva koincidencija. Vučićev sin “nije” prebio golmana na splavu. Vučićev brat “nije” napao žandarme. Vučićev brat “nije” vlasnik fantomske firme.

Analiza govora tela obaveštajca

Prvo, hajde da analiziramo gostovanje direktora Poreske uprave Marka Marinkovića. Pročitajte prvo tekst pa onda pogledajte video snimak.

Marinković je, pre dolaska na direktorsku funkciju u Poreskoj upravi, sedam godina radio u Bezbednosno informativnoj agenciji – BIA. Ko je stručniji od bivšeg obaveštajca da fabrikuje dokaze o falsifikovanoj ličnoj karti Andreja Vučića?

Dalje, znamo svi da obaveštajci prolaze rigorozne psihološke testove. Tehnike psihološke manipulacije su im veoma bliske. Trenirani su da kontrolišu svoje emocije, pokrete i misli. Međutim, nekima je ta samokontrola dar od prirode, nekima su potrebni intenzivni teninzi, a nekima ni treninzi ne pomažu.

To je slučaj sa našim direktorom Poreske uprave. Markinković je na početku emisije bio pun samopouzdanja, siguran, rešen i odsečan u odgovorima. Pravi utisak je da ovaj čovek predstavlja autoritet. To bi zaključio laik.

Međutim, ako našu pažnju usmerimo na Marinkovićev govor tela, dolazimo do suprotnog zaključka. Dolazimo do zaključka da je on u potpunosti nesiguran u ono što govori.

Primetite neartikulisane pokrete rukama na samom početku izlaganja. Pokreti ruku uopšte nisu u sinhronizaciji sa njegovim rečima i razmišljanjem.

Marinković je u prvih nekoliko sekundi skinuo pogled sa voditelja i počeo da prevrće po papirima, da ih prebacije s jedne strane na drugu, da ih lista, okreće i zatvara, da ih po fascikli razmešta na neuredan način, itd.

Šta nam to govori? Njegova svest, odnosno, njegove reči nam govori jedno, ali njegova podsvest radi nešto sasvim drugo. Besmislenim razmeštanjem papira po fascikli dolazimo do zaključka da su njegove misli i reči u potpunosti neorganizovane i nesinhronizovane. Onima kojima su teme oko odnosa svesti i podsvesti bliske, znaju da se radi o nervozi.

Zašto je naš obaveštajac nervozan kada iznosi apsolutne činjenice? Pravo je čudo šta podsvet može da otkrije o nama.

Ovo nedefinisano prevrtanje po papirima nije manifestacija treme, jer gospodin bivši obaveštajac zna da mu Vučićević neće postaviti nijedno škakljivo pitanje koje unapred nije dogovoreno ili pripremljeno.

Možda je prevrtao papire po fascikli kako bi pronašao odgovarajući papir? Ne. U fasickli se nalazi samo nekoliko papira koje je on lično složio i trebalo bi da zna gde se tačno nalazi koji papir. Takođe, svaki put kada mora da pronađe određeni papir, gospodin obaveštajac prevrne celu fasicklu, od početka do kraja – znak opšte izgubljenosti.

Zatim, naš obaveštajac je napokon pronašao ključne dokaze – fotokopiju prake lične karte i fotokopiju falisfikovane lične karte.

Dok je ta dva papira držao u vazduhu kako bi kamere mogle da ih zumiraju, primetite kako se ruke našeg obaveštajca nekontrolisano tresu. Drhtaj njegovih ruku odrazio se na papir. Sigurno zato što je narodu upravo predstavio istinu.

Dalje, dok je objašnjavao narodu šta znači “fantomska firma”, naš obaveštajac bez potrebe nastavlja da pretura po fasickli, izbegavajući da podigne pogled.

Kada ga je Vučićević upitao kako je moguće da neko otvori firmu sa falsifikovanim dokumentima, obaveštajac je ponovio pitanje koje je već prethodno čuo. Zašto je ovo značajno? Značajno je zato što vam ponavljanje pitanja daje dodatnih nekoliko sekundi da smislite odgovor. Ovo većina ljudi na svetu radi kada nema odgovor na neko pitanje i u psihologiji predstavlja klasičan signal da će upravo biti izgovorena laž.

Obaveštajac je na pitanje odgovorio tako što se ogradio od odgovornosti, napominjući da je to pitanje za neke druge službe. Međutim, iako je rekao da on ne može da ponudi odgovor na postavljeno pitanje jer nije u njegovoj nadležnosti, obaveštajac je i dalje nastavio da pretura po papirima.

Tokom njegovog celog izlaganja na temu falsifikovane lične karte, koje traje par minuta, naš obaveštajac je gledao dole i nije skidao pogled sa papira na kojima ne piše ništa relevantno kada je reč o njegovom odgovoru.

Vučićević je u jednom trenutku tresnuo cifru od 22 milijarde dinara, što je netačno. Prema podacima Narodne banke Srbije, fantomska firma “Asomacum” blokirana je na 22 miliona dinara. Međutim, oštar um našeg obaveštajca, kakav bi barem trebalo da bude, ovu izjavu nije registrovao jer je očito da ni sam ne zna koliko novca ta firma duguje Poreskoj upravu, na čijem čelu sedi.

Vučićevićeve reči, pre nego što se obratio drugom sagovorniku, “Profesore, nismo planirali da sa ovim započnemo emisiju”, predstavljaju još jedan čvrst dokaz da ovo nisu čista posla.

Iako je bivši obaveštajac unapred znao da će se o falsifikovanju govoriti nešto kasnije u emisiji, zašto je on odlučio da odmah, na samom početku, započne sa iznošenjem dokaza koji oslobađaju Andreja Vučića od odgovornosti?

U psihologiji je opšte poznato da će ljudi koji lažu želeti što pre da se otarase pritiska laži. Zato je naš obaveštajac, suprotno dogovoru da se o “dokazim” govori kasnije u emisiji, odlučio da sastavljenu priču odmah izbaci iz glave, dok je još uvek bila sveža u njegovoj kratkoročnoj memoriji.

Neartikulisani pokreti rukama, drhtanje ruku, besmisleno prevrtanje po papirima, lutanje po papirima, ponavljanje pitanja, neregistrovanje netačnih podataka, skidanje pogleda sa sagovornika… Sve su to suptilni znaci i školski primeri iz psihologije koji ukazuju na to da naš obaveštajac nije bio u potpunosti siguran u ono što govori. To nas dovodi do zaključka da nije govorio istinu. Podsvest ga je odala.

Pitamo se: Kakvu je to jadnu obuku prošao ovaj obaveštajac kada njegovo ponašanje predstavlja školski primer ponašanja čoveka koji ne govori istinu, da ne kažemo lažova?

Imajući gorenavedenu analizu na umu, sada sami pogledajte snimak od nekoliko minuta.

DODATAK

Premijer Vučić je izjavio da njegov brat nikada nije bio vlasnik privatne firme. Međutim, Vučić je izjavom iz 2008. godine sam sebe demantovao.

Naime, prema pisanju lista “Press” iz 2008. godine, Vučić je izjavio:

“Od čega ću sada živeti? Ja imam svoju profesiju, ali možda ću se baviti neki poslovima poput berzanskih ili ću pomagati bratu u vođenju firme. Uglavom, ne brinite za moju egzistenciju.” (Press, 16.9.2008)

Aleksandar Vučić bi što pre trebalo da se vrati iz Londona kako bi podneo ostavku jer je obećao da će to učiniti kada se dokaže da je njegov brat vlasnik fantomske firme. Dokazano je!

To što je nekakav obaveštajac u ulozi direktora Poreske uprave pod udarom podsvesti pokušao da dokaže da su lične isprave Andreja Vučića falsifikovane, ne znači da on tu firmu nije otvorio. Prema zvaničnim podacima, firma se vodi na njegovom imenu i tačka.

Imajući u vidu to da je nesigurni obaveštajac napomenuo da ne zna da li je istraga u toku, njegove reči nisu relevantne i bez sudske istrage i sudske presude predstavljaju nagađanja. Naročito se mogu okarakterisati kao laž, imajući u vidu to u kojoj emisiji i na kojoj televiziji su izneti ti dokazi.

Tri bambija za onoga kome je palo na pamet da izmisli priču o falsifikovanim dokumentima. Genijalno.

(Teleprompter)

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …