Cipras: „Grčka kriza može imati iste posledice kao i sarajevski atentat!“

Pre tačno 101. godinu, na vidovdansku nedelju 1914. godine, pucnji su odjeknuli Sarajevom. Gavrilo Princip je života lišio austrougarskog nadvojvodu i prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a Evropa je šest nedelja skliznula u vrtlog najvećih razaranja tog doba – prvi svetski rat. Danas, nešto više od jednog veka kasnije, Stari kontinent se ponovo nalazi pred velikim vrtlogom – ovog puta ekonomskim.

Odluka premijera Grčke Aleksisa Ciprasa da održi 5. jula održi referendum, na kojem će građani odlučivati o uslovima međunarodnih kreditora onako kako i dolikuje zemlji koja je kolevka demokratije, može da ima potencijal poput onog u Sarajevu, i odvede Evropu u novo stanje razdora.

Problem krize nije ograničen na pitanje hoće li biti bankrota u Grčkoj, iako je sva prilika da je takav epilog neizbežan. Poenta nije ni u dilemi da li su se kreditori preračunali kada je njihov stav za pregovaračkim stolom u pitanju, iako je činjenica da jesu. Ne radi se ni o tome da su potcenili Aleksisa Cipraca i njegovu kuraž da odluku o ostanku u evrozoni prepusti građanima Grčke. jednostavno, radi se o opstanku evra.

Došlo se do situacije da će predstavnici Trojke – Kristin lagard iz MMF, Žan-Klod Junker iz Evropske komisije i Mario Dragi iz Evropske centralne banke morati da pronađu način da do 5. jula učine nešto što će Grke navesti da na referendumu u nedelju zaokruže „da“, i prihvate nastavak saradnje sa kreditorima. U suprotnom, imajući u vidu anti-EU atmosferu među stanovništvom, teško da će Grci ostati u sistemu evra.

Prošle nedelje, Trojka je bila uverena da će Cipras pokleknuti pred ultimatumom i situacijom „uzmi ili ostavi“. S obzirom da je grčki premijer ipak odlučio da odabere drugu opciju, kreditori su ti koji u ovoj poziciji deluju kao gubitnici, koliko god to delovalo neverovatno. Cipras i Grci su sačuvali ponos, a MMF i kompaniju predstavili kao „one koji ponižavaju i pokušavaju da porobe jedan narod“, kako je u svom istorijskom govoru pred parlamentom rekao premijer Grčke.

Požar fatalne pogrešne procene je donekle ugašen jučerašnjom odlukom o neukidanju sistema pomoći „ELA“, pre nego što on sutra i zvanično ne prestane da važi, s obzirom da Grčka neće i nema odakle da plati četiri objedinjene tranše duga u iznosu od 1,6 milijarde evra.

Sinoć je grčka vlada donela odluku o „prinudnom slanju banaka na odmor“, s obzirom da nijedna banka neće raditit u narednih šest dana, sve do referenduma u nedelju. Do tada, građani će sa bankomata maksimalno moći da podignu 60 evra.

Na ovaj način, Aleksis Cipras je, barem do 5. jula, uspeo da zadrži novac u zemlji. Imajući u vidu da su građani proteklog vikenda sa bankomata širom Grčke podigli sumu koja se meri milijardama evra, mera državne kontrole kapitala kojuje usvojio parlament je, koliko god bila nepopularna, očekivana i opravdana.
I premijer Cipras i ministar finansija Varufakis su u obraćanju narodu rekli da to nije njihova želja, ali da je takav potez bio neizbežan.

U međuvremenu, počela je igra optužbi. Kreditori su na sva zvona objavili kako su „Grčkoj ponudili predlog koji bi im obezbedio dalju finansijsku pomoć, ukoliko pristanu na reforme penzionog sistema i politiku stroge štednje, koje bi „ekonomski oporavile zemlju“.

Premijer Cipras je momentalno odgovorio, rekavši da je do Trojke dobio „ucenjivački ultimatum koji bi Grčku uveo u ponižavajuću štednju, koja bi trajala u nedogled“. Portparol ministra Varufakisa izjavio je da bi prihvatanje ultimatuma kreditora značilo „davljenje zemlje u narednih pet godina“.

Imajući u vidu da je Grčka u proteklih pet godina u većoj meri poštovala uslove kreditora, i pored toga doživela pad ekonomije od 25 procenata, a da je četvrtina stanovništva bez posla, upućuje na dve stvari: ili politika štednje koju su kreditori nametnuli nije ispravna, i svakako vodi državu u „porobljavanje i kolaps“, kako je to rekao Cipras, ili da Grci jednostavno nisu primenjivali te mere „kako bi trebalo“.

I pored ekonomske depresije u koju je Grčka upala, kreditori zahtevaju još oštriju štednju, povećanje PDV-a i ostalih dažbina koje bi potpuno isisale život iz ionako posrnule ekonomije, i dodale još jedan kamen na već prezadužena i iskrivljena grčka leđa.

Stoga Ciprasova odluka o referendumu uopšte ne čudi. Građanima je na izborima obećao da će se boriti za njih, i da će im dati pravo demokratskog odlučivanja. I, nekarakteristično za političara – NIJE SLAGAO.

Ukoliko Grčka izađe iz evra, pretrpela bi značajne posledice. Ali, vara se obnaj ko misli da Evropa ne bi pretrpela istovetne, ako ne i veće. Jer, nije Grčka jedina zadužena evropska zemlja. Ima ih poprilično. A ukoliko Grci izađu, i prežive (a hoće, jer alternativnih rešenja uvek ima), šta će sprečiti i ostale da krenu njihovim putem?
Upravo zbog toga postoji poređenje sa Sarajevom. Evropa je nakon njega dobila novi oblik i drugačiji poredak u kojem su velike sile (barem privremeno) bile u ulozi gubitnika.

Svi koje misle da je Grčka „mala i ne toliko značajna članica EU, bez koje se može, a evro snažan sistem“, trebalo bi da znaju da su diplomate u evropskim prestonicama krajem juna 1914. imale veoma sličan stav. A svi znamo kako se tada završilo.

(Blic)