Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Saradnica Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka smatra da razvoj rusko-srpskih odnosa treba da ocenjujemo polazeći od nastalih složenih globalnih strateških okolnosti, u kojoj je sa jedne strane evroatlanski svet prešao u fazu kontinuirane krize i sa druge strane nesumnjive želje da se sačuva jednopolarni svet po svaku cenu.
Ona navodi da će Zapad tražiti lojalnu, da ne kažem potpuno potčinjenu poziciju i od Srbije, čiji je vladajući režim zauzeo kurs ka evrointegracijama.
„Takva je logika istorijskog procesa na datoj etapi, a imanentna karakteristika anglosaksonske politike kao izrazito antiruske ostaje nepromenjena. U savremenoj međunarodnoj areni praktično nema posebnog izbora, kaže za „Danas“ Anja Filimonova, naučna saradnica Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka i glavna i odgovorna urednica internet-portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku, komentarišući aktuelne odnose Srbije i Rusije.
Filimonova ističe da zemlja čije je rukovodstvo „dozvolilo sebi raskoš da ne shvata suštinu i smisao zapadne politike, odustajući od nezavisnosti, plaća to gubitkom teritorije, resursa, ekonomskog potencijala, urušavanjem suvereniteta zemlje, sa pretnjom njenog potpunog nestajanja, iznuđenog gubitkom tradicionalnih saveznika“.
„Važno je da se ne pokvare odnosi Rusije i Srbije usled pritisaka izvan, važno je ne dozvoliti podizanje veštačkih barijera među našim zemljama i narodima. Progresivan razvoj odnosa sa Rusijom pre svega odgovara raspoloženju ogromne većine Srba, da i ne govorimo o samoj Rusiji. Kao drugo, za elementarno preživljavanje Srbije u budućnosti potrebno je položiti temelje već sada. I upravo saradnja sa Rusijom ovde može da obezbedi realne mogućnosti, koje, između ostalog, mogu postati ozbiljan i ubedljiv argument u razgovoru sa zapadnim partnerima Srbije, što će nesumnjivo ojačati njene pozicije i autoritet. Posebno će se, u punoj meri, iskoristiti mogućnosti koje su se pojavile u energetskom sektoru, bez obzira na odustajanje od Južnog toka, kao i u oblasti vojno-tehničke saradnje, ali i u svim drugim oblastima: od ekonomske do kulturne. Potencijal bilateralne saradnje uistinu je neiscrpan“, ukazuje Filimonova.
Povodom najave ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da će 18. marta zajedno sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem boraviti u sedištu NATO u Briselu povodom dogovora o Individualnom akcionom planu partnerstva, sagovornica lista „Danas“ konstatuje da Individualni akcioni plan partnerstva „predstavlja praktično članstvo u NATO-u“.
„Logika NATO-a je jasna: pokušaj da udalji Srbiju od Rusije, u slučaju potpune kooperativnosti vlasti, čak i da je svrsta u redove strateških protivnika Rusije. Za Srbiju će to značiti dalje rušenje odbrambene sposobnosti zemlje i praktično likvidaciju sopstvene armije koja se pretvara u privezak vojnih operacija NATO-a. Delovanje Zapada će biti usmereno upravo na postizanje tih ciljeva“, tvrdi Anja Filimonova.
Upitana može li Srbija u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a da doprinese rešavanju ukrajinske krize i smirivanju tenzija između EU i Rusije, ona navodi da je u ovom trenutku sistem međunarodne bezbednosti ozbiljno podrovan delovanjem SAD i njihovih saveznika.
„Srbija kao predsedavajući OEBS-a treba da zauzme nepristrasnu poziciju i omogući mirno regulisanje krize. A za to je potrebna časna i otvorena istraga svih zločina, uključujući i tragedije na Majdanu, Odesi, Mariupolju, tragediju sa malezijskim „boingom“. Rusija je ne jednom isticala da OEBS ne sme da se pretvori u instrument „demokratizatorske“ politike u Evropi, gde monopol na istinu ima samo NATO pakt i EU. Međutim, informacije koje je više puta iznosio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, a te informacije potvrdili su i mnogi nezavisni novinari i nevladine organizacije, o tome da ukrajinska armija namerno otvara vatru teškom artiljerijom po civilnim kvartovima, da je zabeleženo mnoštvo slučajeva proizvoljnog hapšenja, mučenja, nasilnog oduzimanja imovine, a takođe i ubistava, masovnih kršenja ljudskih prava, diskriminacije i nepoštovanja nacionalnih manjina u Ukrajini, sve te informacije, sva ta pitanja zahtevaju najveću moguću pažnju i istragu, pre svega od strane OEBS-a“, konstatuje sagovornica lista „Danas“.
Govoreći o značaju predstojećih zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije, Filimonova navodi da je to mogućnost razmene iskustava, platforma za višestranu vojno-tehničku saradnju na više nivoa. „Vojne vežbe su šansa za demonstraciju mogućnosti ruske tehnike, čiji su savremeni obrasci neprevaziđeni. To može za Srbiju postati važan preventivni faktor na fonu mnogobrojnih izazova i pretnji bezbednosti na regionalnom nivou, kao što je na primer, nezakonito stvaranje Armije Republike Kosovo, praktično armije velike Albanije, ako imamo u vidu vojni sporazum Prištine i Tirane iz jula 2013. godine“, zaključuje ona.
(Danas)
