Home / U FOKUSU / Intervju Lazanskog sa Putinom: „Američka ubeđenost u vlastitu izuzetnost dovešće do stravičnih posledica!“

Intervju Lazanskog sa Putinom: „Američka ubeđenost u vlastitu izuzetnost dovešće do stravičnih posledica!“

U prvom intervjuu nekom mediju na postjugoslovenskom prostoru, predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin istakao je značaj dostojnog obeležavanja velikih antifašističkih jubileja poput 70. godišnjice oslobođenja Beograda. Praveći otvorenu aluziju na savremeni politički kontekst i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Putin je istakao da „ubeđenost u vlastitu izuzetnost“ može da dovede do stravičnih posledica.

To nije prvi put da ruski predsednik u nekom stranom mediju kritikuje američko uverenje u sopstvenu izuzetnost – učinio je to pre godinu dana u „Njujork tajmsu” – ali nikada pre „ubeđenost u vlastitu izuzetnost“ nije stavio u istu ravan sa zločinačkom ideologijom koja je srušena pre sedamdeset godina.

Zbog velike zauzetosti, Vladimir Putin je na pitanja „Politike” odgovorio elektronskim putem, što mu je poslednjih godina običaj kad daje intervjue pisanim medijima.

Kako gledate na rusko-srpske odnose danas? Šta se na tom planu postiglo u poslednjih 20 godina i kakva su vaša očekivanja za budućnost?

Srbija je uvek bila i ostaje jedan od ključnih partnera Rusije na jugoistoku Evrope. Naše zemlje i narode ujedinjuje viševekovna tradicija prijateljstva i plodne saradnje. Razvoju takvih odnosa doprinose zajednički interesi u politici, privredi, kulturi, kao i u drugim sferama života. Danas su rusko-srpski odnosi u usponu. To mi je omogućilo da sa predsednikom Tomislavom Nikolićem 2013. potpišem međudržavnu Deklaraciju o strateškom partnerstvu, koja je potvrdila zajedničko usmerenje prema razvoju sveobuhvatne saradnje u svim ključnim oblastima. Podržavamo aktivne političke kontakte tokom kojih sa poverenjem razmatramo aktuelna bilateralna pitanja i međunarodne probleme, dogovaramo se o zajedničkim praktičkim koracima. Naše države tesno sarađuju u UN, OEBS-u, Savetu Evrope i u više drugih organizacija.

Da li ste zadovoljni sadašnjim stepenom saradnje Srbije i Rusije?

Zadovoljni smo doslednim razvojem ekonomskih veza, čemu doprinosii postojeći režim slobodne trgovine između naše dve zemlje. U 2013. godini uzajamna robna razmena se povećala za 15 odsto i iznosila je 1,97 milijardi dolara, a samo posle prve polovine 2014. godine robna razmena je povećanaza još 16,5 odsto, odnosno samo za taj period ona već iznosi 1,2 milijarde dolara. Procenjujemo da će vrednost robne razmene, prema rezultatima iz prve polovine ove godine, iznositi dve milijarde dolara.

Pozitivna dinamika se ogleda i u sferi investicija. Sveukupni opseg ruskih ulaganja u Srbiju nadmašio je iznos od tri milijarde dolara. Temeljni deo ovih sredstava je usmeren u strateški važnu energetsku privrednu granu. Najbolji primer naše uspešne saradnje jeste kompanija „Naftna industrija Srbije“, koja se iz preduzeća gubitaša pretvorila u glavnog platišu –punioca srpskog državnog budžeta. Realizacija projekta „Južni tok“ mora da donese Srbiji više od dve milijarde evra novih ulaganja, ali i da suštinski pojača energetsku sigurnost zemlje.Uz učešće otvorenog deoničkog društva „Ruske železnice“ i našu kreditnu podršku ostvaruju se i projekti renoviranja i modernizacije železničke infrastrukture Srbije.

Govori se o mogućem smanjivanju isporuka ruskog gasa za Evropu zbog dugovanja Ukrajine. Da li evropske potrošače očekuje hladna zima?

Pre svega želim da istaknem da Rusija potpuno ispunjava svoje obaveze u vezi sa isporukom gasa evropskim potrošačima. Usmereni smo prema daljem produbljivanju saradnje sa EU u sferi energetike, gde smo i prirodni partneri na transparentnoj i predvidljivoj osnovi. Počev od 2000. godine zajedno sa evropskim partnerima uspeli smo da ostvarimo niz značajnih projekata, uključujući „Severni tok“, koji omogućavaju da se minimiziraju tranzitni rizici i da se obezbedi neprekidno snabdevanje gasom evropskih zemalja. Tokom poslednjih meseci „Gasprom“ ubrzano povećava zalihe gasa u evropskim podzemnim skladištima. Ove mere su preduzete da bi se sprečili prekidi u tranzitu gasa i da se obezbede komforniji uslovi za prevazilaženje vrhunca potrošnje u zimskom periodu. Naravno, nesumnjivo uzimamo u obzir i rizik koji je u vezi sa kriznim pojavama u Ukrajini. Bili smo primorani da prekinemo isporuke gasa Ukrajini u junu ove godine jer su kijevske vlasti odbile da plaćaju već isporučeni gas. Krajem leta i početkom jeseni ove godine održan je niz intenzivnih konsultacija u trilateralnom formatu Rusija–EU–Ukrajina, tokom kojih su  razmatrani mogući uzajamno prihvatljivi raspleti o pitanjima regulisanja ukrajinskog dugovanja za gas, ponovnog pokretanja isporuka goriva za Ukrajinu, što je suspendovala sama ukrajinska strana, i stabilnog tranzita ugljovodonika – energenata za Evropu. Spremni smo za nastavak konstruktivnih pregovora po ovim temama. No, ako govorimo o daljim perspektivama izvoza gasa iz Rusije za Evropu onda je očigledno da problem tranzita preko ukrajinske teritorije još uvek postoji. Jedna od očiglednih odluka jeste diverzifikacija maršruta isporuka –tranzita. U vezi s tim računamo da će Evropska komisija u skorije vreme regulisati konačno pitanje o korišćenju u punom kapacitetu gasovoda OPAL.

Kakva je budućnost projekta „Južni tok“, za čiju je realizaciju Srbija vrlo zainteresovana?

Neophodno je deblokiranje situacije sa „Južnim tokom“. Ubeđeni smo da će ovaj projekat dati bitan doprinos sveobuhvatnoj energetskoj bezbednosti Evrope. Od toga će dobiti svi, i Rusija i evropski potrošači, uključujući i Srbiju.

Šta je po vašem mišljenju krajnji cilj ekonomskih sankcija EU i SAD protiv Rusije?

Ovo pitanje bilo bi ispravnije da postavite SAD i EU, čiju je logiku teško shvatiti. Za bilo kog čoveka koji nema predubeđenja jasno je da nije Rusija potpomagala državni udar u Ukrajini, državni udar koji je doveo do trenutne i ozbiljne unutrašnjopolitičke krize i do civilnog raskola. Upravo antiustavno preuzimanje vlasti na juriš postalo je polazna tačka za naredne događaje, uključujući i događaje na Krimu. Razumevši komplikovan i nepredvidljiv razvoj situacije stanovnici Krima, braneći svoje pravo na maternji jezik, kulturu i istoriju, odlučili su, u punom skladu sa Poveljom UN,da održe referendum, a prema rezultatima tog referenduma poluostrvo Krim se ujedinilo sa Rusijom. Zato naši partneri moraju precizno da razumeju da svi pokušaji pritiska na Rusiju, preko jednostranih nelegitimnih i restriktivnih koraka, ne približavaju uređenje naših odnosa već samo otežavaju dijalog.

O kakvoj težnji prema deeskalaciji sukoba u Ukrajini može da se govori, ako se odluke o novim paketima sankcija donose i sankcije uvode skoro istovremeno sa postizanjem dogovora o pokretanju mirovnog procesa? Ako je glavni cilj izolovanje naše zemlje, onda je to sasvim apsurdan i iluzorni cilj. Jasno je da je taj cilj nemoguće ostvariti, iako, naravno, privrednom zdravlju Evrope, pa i čitavog sveta pri svemu tome može da bude nanesena velika šteta.

Do kada te sankcije protiv Rusije mogu da traju i koliko mogu da naškode Rusiji?

Što se tiče rokova trajanja restriktivnih mera, to takođe zavisi od SAD i EU. Sa naše strane, mi ćemo izbalansirano pristupati procenjivanju rizika i posledica primene sankcija, pa ćemo na njih reagovati polazeći od nacionalnih interesa. Očigledno je da sniženje uzajamnog poverenja ne može a da ne izvrši negativan uticaj kako generalno na međunarodnu poslovnu klimu, tako i na delatnost evropskih i američkih kompanija u Rusiji, za koje neće biti lako da likvidiraju štetu svom ugledu. Istovremeno će se i druge zemlje zamisliti koliko je pametno poveravati svoja sredstva američkom bankarskom sistemu i jačati zavisnost od ekonomske kooperacije sa SAD.

Kako vidite budućnost rusko-ukrajinskih odnosa?

Za Rusiju su odnosi s Ukrajinom oduvek bili i dalje će biti od velikog značaja. Naši narodi su neraskidivo vezani zajedničkim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim korenima. U toku više stoleća smo živeli u jedinstvenoj državi pa ovo ogromno istorijsko iskustvo, uzajamnu povezanost miliona sudbina nije moguće precrtati, niti zaboraviti. I pored toga što je sada nastala komplikovana etapa u rusko-ukrajinskim odnosima, zainteresovani smo za progresivnu, ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju s ukrajinskim partnerima. U praksi će to biti moguće nakon postizanja stabilnog mira i stabilizacije situacije u Ukrajini. Zato se i nadamo prevazilaženju produžene duboke političke i ekonomske krize. Jer, danas se pojavila stvarna mogućnost za prestanak oružanog sukoba, a faktički građanskog rata. Prvi koraci u ovom pravcu su već napravljeni. Neophodno je što pre početi realni dijalog unutar Ukrajine uz učešće predstavnika svih regija, svih političkih snaga. Takav pristup je zabeležen u Ženevskoj izjavi od 17. aprila ove godine. U okvirima takvog opštenacionalnog dijaloga potrebno je predmetno raspraviti pitanja o ustavnom poretku i budućnosti zemlje,u kojoj će svi državljani Ukrajine bez izuzetka moći da komforno i bezbedno žive.

Hoće li između Rusije i SAD posle svega što se dogodilo opet biti strateškog partnerstva, ili će odnosi biti postavljeni na neke druge osnove?

Što se tiče perspektiva rusko-američkih veza, uvek smo težili otvorenim, partnerskim odnosima sa SAD. Međutim, zauzvrat smo od strane SAD dobijali različite primedbe i pokušaje mešanja u naše unutrašnje poslove, a ono što se dešava od početka ove godine deprimira još više. Vašington je aktivno podržao „Majdan“ u Kijevu, te je, nakon što su njegovi štićenici u Kijevu svojim razuzdanim nacionalizmom izazvali neraspoloženje značajnog dela Ukrajine i bacili zemlju u građanski rat, počeo da krivi Rusiju da je ona isprovocirala krizu. Zatim je i predsednik Barak Obama sa tribine Generalne skupštine UN uključio „rusku agresiju u Evropi“ u spisak tri glavne pretnje za čovečanstvo danas, zajedno sa smrtonosnom groznicom ebolom i terorističkom grupom „Islamska država“.

Zajedno sa ograničenjima usmerenim protiv celih sektora naše privrede, takav pristup je teško nazvati drugačije nego neprijateljskim.

Važan centar u Nišu

Drago mi je da i srpski preduzetnici energično osvajaju perspektivno rusko tržište, isporučuju kvalitetne poljoprivredne i industrijske proizvode. No, želeo bih da istaknem još jednu važnu sferu bilateralne saradnje. Stručnjaci rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu tokom poslednjih godina više puta su učestvovali u sanaciji posledica vanrednih situacija na Balkanu. U maju ove godine, u vreme velikih poplava, ruski spasioci su pomagali u evakuaciji stanovnika poplavljenih područja. Putem nekoliko letova aviona Ministarstva Rusije za vanredne situacije u Srbiju je dopremljeno više od 140 tona ruske humanitarne pomoći. Dakle, dokaz rastućih uzajamnih interesa državljana Rusije i Srbije, nisu samo humanitarni kontakti, tu je i oblast kulture. Tokom jeseni ove godine u Srbiji se uspešno odvijaju Dani ruske duhovne kulture, centralni događaj je izložba „Rusija i Srbija. Istorija duhovnih veza XIV–XIX vek“. Želimo da proširimo praksu kulturnih, obrazovnih, naučnih i omladinskih razmena, da podstičemo turistička putovanja i sportske događaje.Siguran sam da će poseta Beogradu dati novi ozbiljan podsticaj tradicionalno prijateljskim rusko-srpskim odnosima. Koji će iz godine u godinu rasti i jačati.

Nerazumno ucenjivanje Rusije

U SAD je došloi do javnih izjava o suspendovanju saradnje sa nama u osvajanju svemira i u nuklearnoj energetici. Amerikanci su zamrzli delatnost rusko-američke Predsedničke komisije koja je bila formirana 2009. godine i u čiji je sastav ulazila 21 radna grupa, uključujući i one koje su se bavile pitanjima borbe protiv terorizma i nelegalnog prometa droge.

Ali sadašnje zahlađenje u odnosima između naših zemalja nije prvo. Nadamo se da će partneri shvatiti nerazumnost pokušaja da ucenjuju Rusiju, te da će se setiti čime je bremenita nesloga između dve velike nuklearne države kad je strateška stabilnost sveta u pitanju. Sa naše strane, spremni smo za razvoj konstruktivne saradnje na principima ravnopravnosti i stvarnog poštovanja interesa jednih i drugih…

Zahvalnost srpskom rukovodstvu

Dolazite u Beograd povodom obeležavanja 70-godišnjice oslobođenja grada od nemačkih fašista. Koliko su važne takve komemoracije?

Pre svega želim da izrazim zahvalnost srpskom rukovodstvu na pozivu da dođem u posetu Republici Srbiji i da uzmem učešće u svečanim događajima posvećenim 70-godišnjici oslobođenja Beograda od nemačko-fašističkih osvajača.

Iskreno smo zahvalni srpskim prijateljima na brižljivom odnosu prema sećanju na sovjetske vojnike, koji su se zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije borili protiv Hitlerovih okupacionih snaga. Tokom Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije poginulo je, ranjeno ili nestalo više od 31.000 vojnika i oficira Crvene armije. Oko 6.000 sovjetskih državljana borilo se protiv osvajača u redovima narodnooslobodilačke vojske. Njihov podvig je približio našu zajedničku pobedu nad nacizmom i zauvek će ostati u sećanju naroda kao primer hrabrosti, čvrste volje, požrtvovanog služenja otadžbini.

Značaj predstojećih događaja teško je preceniti. Pre sedamdeset godina naši narodi zajedno su srušili zločinačku ideologiju čovekomrzaca koja je pretila postojanju civilizacije. I danas je važno da ljudi u različitim zemljama i na različitim kontinentima čuvaju sećanje na to do kakvih stravičnih posledica mogu da dovedu ubeđenost u vlastitu izuzetnost, nastojanje da se bilo kojim sredstvima postignu sumnjivi geopolitički ciljevi, zanemarivanje elementarnih načela prava i morala. Mora se učiniti sve kako bi se u budućnosti sprečile slične tragedije.

Na žalost, „vakcina” od nacističkog virusa koja se tokom nirnberških procesa razvila u nekim državama Evrope, gubi snagu. Jasan dokaz su otvorene pojave neonacizma koji je već postao uobičajena pojava u Letoniji i drugim baltičkim zemljama. Posebnu zabrinutost u ovom kontekstu izaziva situacija u Ukrajini, gde je u februaru izvršen antiustavni državni udar koji su izveli nacionalisti i druge radikalne grupacije.

Danas je naša zajednička obaveza – da se suprotstavljamo heroizaciji nacizma. Da se čvrsto odupremo pokušajima revizije ishoda Drugog svetskog rata. Da se dosledno borimo protiv svih oblika rasizma, ksenofobije, agresivnog nacionalizma i šovinizma.

Ubeđen sam da će tome doprineti i jubilarne svečanosti u Beogradu koje bi trebalo da postanu još jedan izraz iskrenog prijateljstva naših naroda, zasnovanog na osećajima uzajamne simpatije i poštovanja, na duhovnoj bliskosti, na bratstvu po oružju u Drugom svetskom ratu. Računamo da će nam očuvanje istorijskog sećanja i dalje pomagati da zajedno jačamo mir, stabilnost i prosperitet zajedničkog evropskog prostora.

(Miroslav Lazanski, Politika)

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …