Home / U FOKUSU / INTERVJU SA VOJISLAVOM ŠEŠELJEM: Kako sam se rastao sa Tomom i Vučićem i kakva je u tome bila uloga Borisa Tadića

INTERVJU SA VOJISLAVOM ŠEŠELJEM: Kako sam se rastao sa Tomom i Vučićem i kakva je u tome bila uloga Borisa Tadića

U svom prvom intervjuu za srpske medije po povratku iz Haga Vojislav Šešelj kaže da ga 12 godina pritvora nije promenilo, da i dalje sanja granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica, te prvi put javno govori o tome kako je izgledao raspad Srpske radikalne stranke i buran rastanak sa Nikolićem i Vučićem.

seselj

Za početak, na pitanje kako mu danas Srbija izgleda nakon toliko godina, kaže:

– U gorem je stanju nego što je bila, osećaju se socijala, beda, siromaštvo i nekakvo beznađe kod naroda. To mi prvo upada u oči. Promenila se i politička scena, cenzus su prešle samo partije koje su za EU, a pre samo šest godina SRS i DSS su imali skoro pola stolica u Skupštini.

Jesu li nacionalne partije bile loše ili se narod promenio?

– Desilo se nešto što se i moglo očekivati. Narod je suviše bio ojađen, razočaran. Dosmanlije su predstavljale veliku obmanu i to su ljudi shvatili. Te 2012. glasali su za naprednjake, misleći da oni donose neku nadu. Ali naprednjaci još uvek vladaju na osnovu te lažne nade koju su posejali. Vladaju obećanjima i medijskim manipulacijama. Nijedan ekonomski problem nisu rešili, a zamajavaju narod, svaki dan neko gostuje, obećava otvaranje fabrika itd.Ali taj isti narod je za SNS glasao i 2014, kad je postalo jasno da su za EU…- Zato što je Vučić počeo da hapsi tajkune, obećavao borbu protiv kriminala… Ali već se oseća razočaranje. Izbori su bili početkom godine, a evo narod je već razočaran. Zašto Vučić nije rekao pred izbore: “Smanjićemo plate i penzije”, nego je pričao da će se bolje živeti. Lako je voditi ekonomsku politiku na narodnoj grbači. Povećaj poreze, smanji plate, penzije, kakva je to ekonomska politika?

A kakvu biste vi ekonomsku politiku vodili?

– Prvo bih uništio uvoznički lobi, koji je najbogatiji u Srbiji i koji je najviše doprineo krizi. Svim uvozničkim firmama svaki dan bih slao inspekciju. Ne bih zabranjivao uvoz, ali bih uvodio carine. Kolike carine nama u drugim zemljama, tolike i mi njima. Još je Tadićev režim ukinuo carine za robu iz EU: oni nama naplaćuju, a mi njima ne i to se zove SSP. Šta će nama ovolika roba iz EU, iz Hrvatske nas zapljuskuju poljoprivrednim proizvodima, mlekom. Nama poljoprivreda propada, a oni se bogate. Evo sad Poljaci ne mogu u Rusiju da izvoze jabuke pa zatrpali Srbiju.

Što se tiče spoljne politike, kažete da biste Srbiju pridružili Rusiji. Kako to mislite da izvedete?

– Nemojte me pogrešno shvatiti, želim da mi sačuvamo nacionalni i državni individualitet, mesto u UN, a sve ostalo da integrišemo. Šta će nam 50 ili 100 ambasada u svetu kad možemo imati desetak, a ostale poslove obavljati preko ruskih. Dakle, svuda možemo postići uštede.

Zar to ne bi bilo gubljenje individualiteta o kome pričate?

– Nipošto, to samo znači da bi oni za nas obavljali neke konzularne poslove. Što se tiče spoljne politike, ona bi se usaglašavala sa Rusijom, kao što usaglašavaju Belorusija, Kazahstan i još neke zemlje.

Jedan od komentara na vaše puštanje je bio i da vas je Zapad poslao da zagorčate život Vučiću. Je l’ se osećate kao marioneta?

– Vi znate koliki je idiot Aleksandar Vulin, što bih ja komentarisao njegove izjave? Dakle, prirodno je stanje kad sam ja u zatvoru. Ako slučajno nisam u zatvoru, odmah je reč o nekoj zaveri, je li to?! U pritvoru sam 12 godina i sad je moje puštanje zavera. A kad Vulin postane ministar, to nije nikakva zavera. U kojoj bi dršavi na svetu Vulin mogao da bude ministar? Ili Ivica Dačić, i njemu je nešto sumnjivo. Dačić, koji je izdao Miloševića, preokrenuo svoju partiju za 180 stepeni, koji je umešan u afere, sad je njemu sumnjivo otkud ja ovde. I kad sam ja bio nečiji instrument?

Na stranu Vulinove izjave, da li se i vama čini da Brisel i Vašington pritiskaju Srbiju zbog Rusije?

– Ne, nego Vučić unapred plače, kao njemu je teško, žrtvuje se za narod. Jasno mu je da bez Rusije ne može ekonomski da opstane, a s druge strane ipak bezobrazno sprovodi neke stavove. Nekoliko puta već Vučić i Nikolić daju izjave da oni priznaju Krim kao sastavni deo Ukrajine. S jedne strane traže da Rusija štiti naš teritorijalni integritet i Kosovo, a s druge dovode u pitanje teritorijalni integritet Rusije.

Pa dobro, tu se radi o poštovanju principa međunarodnog prava. Ne možemo priznati Krim kao deo Rusije, a tražiti da drugi priznaju Kosovo kao deo Srbije…

– Nisu oni tu da rade po principu međunarodnog prava nego da vode nacionalnu politiku. Pa oni i ne znaju šta je međunarodno pravo. Ajde, Vučić se možda i razume, ali Nikolić nema pojma. Rusija ima ogromno strpljenje, pa prećutkuje to, ali ni to nije bezgranično. U jednom trenutku će reći: “Ko ste vi da dovodite u pitanje naš teritorijalni integritet, naš Ustav?” Na kraju, kome su principi međunarodnog prava nešto doneli? Stalno smo se na njih pozivali i vidite gde smo. Sad imamo jednu silu zaštitnicu koja se digla, nije nas zaboravila kao prijatelje, hoće da nam pomogne. Treba se uz nju svrstati. Što je rekao patrijarh Irinej: “Privežimo naš mali srpski čamac uz veliki ruski brod, pa ćemo lakše savladati sve oluje na uzburkanom moru.” Dobro, ovo poslednje sam ja malo dodao (smeh).

Zna~i, ne mislite da Srbija mo`e da opstane balansiraju}i izme|u Zapada i Istoka?

– Najgluplja izjava koju sam u poslednje vreme čuo je ona Tomislava Nikolića, koji se javno pohvalio da nastavlja Titovu politiku. Ćetnički vojvoda, a svoju ženu je poslao na sahranu Jovanke Broz. Smešno.

[to ste toliko navalili na Nikoli}a? Tolike vam je godine bio zamenik, pa vam nije smetalo {to nema diplomu!

– Meni ni sad ne smeta što on nema diplome. Meni smeta što on ima višak diploma koje nije zaslužio. Što je proneverama došao do diploma. Korupcijom. Kako to Vučić može da vodi borbu protiv korupcije kad ne otvara pitanja Tome Nikoliča?

A kako vam to nije smetalo pre, nego ste se sad setili?

–  Zašto bi mi to smetalo? Prvo, Nikolić je imao političkog talenta, morate priznati. Drugo, on se šlifovao kroz SRS, savladao je tu ideologiju. Bio je pozitivna pojava dok se držao te ideologije. Onog trenutka kad ju je napustio, on se našao kao som koji se praćaka na asfaltu. A šta som radi van svog prirodnog okruženja? Počinje da ubrzano diše dok ne izdahne.Ipak, zahvaljujući njegovoj pobedi na predsedničkim izborima SNS je došao na vlast.

Da li vam je ponekad žao što se SRS raspao?

– SRS će uskoro biti obnovljen. I uskoro će ponovo biti najjača politička partija u Srbiji. A što se tiče dolaska na vlast Nikolića i Vučića, tu je najzaslužniji Boris Tadić. Veće budale na srpskoj političkoj sceni od 2000. naovamo od Tadića nije bilo. Zašto je on budala? Umešale su zapadne ambasade svoje prste, vrbovale su Nikolića i Vučića, u to nema sumnje. Ali glavni koordinator tih aktivnosti u Srbiji bio je Boris Tadić. On ih je podsticao na puč. Potkupljivao ih je, pre svega Nikolića. On je angažovao Miškovića da ih finansijski podupire. I ne samo njega nego i \or|a Nicovi}a i mnoge druge biznismene.

Nikolić je izjavio da je razlog njegovog odlaska iz SRS-a taj što ste tražili da Koštunica bude kandidat za premijera…

– To nije istina. On je izdao ranije, a ja sam saznao da je otpadnik, pa nisam želeo da ga promovišem na mesto odakle bi još više materijalizovao svoju izdaju.

Što ste ćutali, što ga niste smenili?

– Nisam zato što još nije sazrela prilika da se s njim obračunam. Još 2007. u ćeliji sam čitao njegov intervju za sarajevske “Dane”, sa ogromnim naslovom “Hoću da budem srpski Sanader”. On se tu deklarisao. A glumio je da je i dalje radikal. Pa ne mislite valjda da je on lukaviji, inteligentniji i politički sposobniji od mene, da je mogao da me obmane? Kad sam se uverio da je izdajnik, došao sam na ideju da ponudimo Koštunici da bude premijer. Pozvao sam Kostu ^avo{kog da razgovara sa Koštunicom i da se o tome dogovorimo. Zašto? Zato što bi bila propast da jedan već vrbovan izdajnik postane premijer. A i za Vučića sam imao dokaze da je izdajnik.

Kakva je Nikolićeva reakcija bila? Da li vas je zvao da pita zašto Koštunica, a ne on?

– On je bio van sebe jedno vreme, posle mi je dolazio u Hag sa Todorovićem. Imao sam dovoljno argumenata da ga ubedim da ne bi bilo pametno da bude premijer. Rekao sam mu da će iz celoga sveta da vode kampanju da je ovakav i onakav, da mu to ne treba! A da je Koštunica bio izabranik zapadnih sila, da njega neće tako napasti. To ga je bar prividno primirilo. A ja sam u to vreme znao da je Koštunica napustio svoje zapadne saveznike i da se priklonio Rusiji. Za mene je to bio dokaz da neće izdati. A Toma na funkciji predsednika republičke skupštine ne bi neku štetu mogao da napravi. Ali te 2008. stvari su se malo ubrzale i moralo je doći do obračuna. I u tom obračunu ja sam bio veštiji. Na sednici predsedničkog kolegijuma SRS-a Nikolić je ostao usamljen. I Vučić i Mirović i drugi koji su sada s njim glasali su protiv njega.

Šta se dešavalo sa Vučićem, jeste li bili u kontaktu sa njim?

– Aleksandar Vučić je meni u Hag donosio dokaze o Tominoj izdaji. Ali Vučić me je potcenjivao. On je mislio da sam je toliko glup da se zalepim za te informacije, a da ne vidim šta on sam radi. Vučić je s jedne strane huškao Nikolića da krene u izdaju, a s druge strane meni podnosio dokaze šta je sve Toma uradio na planu izdaje. Pa mi je čak donosio u Hag fotografije tog Tominog čardaka u Bajčetini, ni na nebu ni na zemlji. I prisluškivane telefonske razgovore Tomislava Nikolića i Borisa Tadić}. Vučić je tada bio kupio neki aparat koji je koštao 35.000 evra, s kojim je mogao sve da nas prisluškuje. I onda on snimi te razgovore, stavi na papir, donese meni.

Što ste čekali toliko dugo da to kažete? Danas će ljudi ove reči protumačiti kao vaš pokušaj da ih posvađate.

– Čekao sam pogodan momenat. I šta imam ja njih da svađam? Pa najveći konflikt na političkoj sceni Srbije danas je onaj između Nikolića i Vučića, to svi znaju. A šta je Vučić hteo? Hteo je da ja u političkom smislu slomim vrat Tomi, a da on dođe na mesto zamenika predsednika. Odmah sam shvatio da bi to za SRS i mene bilo pogubno. Jer mnogo je teže slomiti vrat Vučiću nego Nikoliću.

Šta se dalje desilo, kako je na kraju pukla tikva?

– Birao sam momenat za udarac. To je bilo onda kad je Toma Nikolić hteo da glasa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Bilo je okupljeno najuže rukovodstvo stranke, a ja sam se javio telefonom i predložio da se glasa protiv. I svi su to prihvatili. A onda je Nikolić na svoju ruku razgovarao sa \eli}em da prihvati neke amandmane, pa izašao za skupštinsku govornicu i rekao da ćemo glasati za.

Bez vašeg znanja?

 – Da. Ja to gledam na TV prenosu i to veče zakažem predsednički kolegijum. Tomislav Nikolić nije došao i svi glasaju za moj predlog da se to ne prihvati. Glasao je naknadno i Nikolić, istina nevoljno. Na sledećoj sednici kolegijuma raspravljali smo o tome i Toma je opet ostao usamljen, posle čega demonstrativno podnosi ostavku. On je očekivao da ću ga ja moliti da ostane, a ja sam rekao: “Dobro, to je tvoje pravo” i predložio da Dragan Todorović preuzme moja predsednička zaduženja.

Što ne Vučič, ako kažete da se već toliko nametao za zamenika?

– Pokušavam to da vam objasnim. Neki su pokušali da utiču na mene da preispitamo Tominu ostavku. Ja to onda izvedem na sledeći način, računajući na Tominu sujetu. Pitam ga: “Tomo, je l’ ti ostaješ pri ostavci?” On kaže da ostaje jer bi ispalo smešno da kaže: “Evo, povlačim.” Onda Vučiću naredim da izda saopštenje kao generalni sekretar da sa žaljenjem SRS obaveštava javnost da je Nikolić dao ostavku na svoje stranačke funkcije i da mu zahvaljujemo na dosadašnjem radu itd. Sutradan nema saopštenja. Zovem Vučića, pitam što nije izdato saopštenje, kaže mi da su se dogovorili da to odlože do ponedeljka, da saniraju štetu. Kažem: “Ko ste vi da se dogovarate? Ili izdaj saopštenje ili ćemo izdati saopštenje o tebi!” I Vučić je izdao saopštenje. Onda je nestao. Nema ga. Nikolić u ponedeljak formira novu poslaničku grupu od svojih pristalica. Odmah smo zakazali Otadžbinsku upravu na kojoj su iz stranke izbačeni Toma i svi oni koji su ušli u tu odmetničku grupu. A Vučić se nije pojavljivao. On je mislio da stranka ne može bez njega. Kad se konačno pojavio na komitetu za moju odbranu, ja ga upitam: “A gde si ti, Vučiću?” Kaže: “Ja sam na braniku stranke.” Pa kako te nema toliko dana? Todorović je ubeđivao Vučića da ostane u stranci, a ovaj je postavljao pitanje funkcije zamenika predsednika. Todorović mu je rekao da će mu rado ustupiti funkciju samo da se dogovore sa mnom. Kad me je Todorović zvao, rekao sam da obustavi sve, da je ovo šansa da se i njega otarasimo. Vučić na funkciji zamenika predsednika stranke je bio mnogo veća opasnost nego Nikolić. Vučić ne bi nikad ušao u otvorenu konfrotaciju sa mnom, ali bi postepeno preuzimao ingerencije, otarasio bi se svih ljudi koji mu smetaju i onda bih ja ispao kao som na asfaltu.

Pominjete nekakve dokaze o Vučićevoj izdaji…

– Da, imao sam ih još 2004, kad se Vučić tajno sastao sa Adamovicem, američkim diplomatom, bliskim CIA, koji je za Amerikance obavljao te zakulisne poslove. Kad se sastao s njim, meni je sve bilo jasno.

Pa što ste ga pustili da “rovari” još četiri godine?

– Pa ostao je, znate, nisam ni ja mutav. Nisam glavoseča, ja čekam da stvari sazru, da ih mogu potkrepiti argumentima, a ne da mi on priča: “Slučajno se s njim sreo, nisam mogao izbeći.” Ja čekam da se desi nešto. Da imam jake argumente.

Da li ste se pokajali što niste zadržali Vučića?

– Ne, ne. Pazite, SRS je sad teško ranjen, ali je preživeo i oporaviće se. A da nisam tako postupio, Vučić bi oteo celu stranku. I promenio ideologiju. On bi znao da promeni ideologiju, Tomislav Nikolić bez naše ideologije ne zna ništa.

Jeste li ipak bar malo ponosni što su danas dva čoveka koja ste vi kadrirali vodeći ljudi države?

– Kako mogu biti ponosan, ja sam ojađen što su me izdali ljudi koji su mi bili najbliži saradnici, u čije sam političko uzdizanje uložio mnogo, jer sam mislio da je to za dobrobit stranke i Srbije. To je za mene bolna rana. Moram to pred nacijom da priznam.

ĐINĐIĆ JE BIO MALI HITLER IZ NAŠEG SOKAKA

Mnogi su bili iznenađeni, a neki i zgroženi činjenicom da vam je mrtav čovek Zoran Đinđić bio prva misao i meta po povratku iz Haga?

– To nije istina. Pogledajte malo bolje snimak moje prve konferencije.

Mislim na intervju koji ste dali u avionu?

– To u avionu nije bio intervju već snimak mobilnim za koji nisam ni znao da snimaju. Šta ćete, napredovala tehnologija otkako sam otišao. Čovek mora da vodi računa šta kaže (smeh).

Šta vas tera da i dalje toliko mrzite čoveka koji vam više nije i ne može biti politički oponent?

– Nisam ja ljut i ne mrzim nikoga. Na novinarsko insistiranje da kažem da li se kajem što sam se radovao kada je ubijen Đinđić, rekao sam da se ne kajem. Bio sam iskren. Ja sam se radovao 2003. godine, a ne sada. A obrazložio sam i zašto sam se radovao, jer i dalje mislim da je Đinđić veliki izdajnik svog naroda zbog koga je Srbija ispaštala. Pa pre 11 godina se tome radovao ceo SRS, radovali su se i Toma i Vučić pa sad neće to da priznaju, nego se izvinjavaju njegovoj udovici. Meni smešno deluje kada Vučić na godišnjicu Đinđićeve smrti odaje počast na zgradi Vlade.

Da li govorite tako jer Đinđića krivite za ono što vam se desilo?

– Nije to kod mene prevagnulo. Mada je on najviše insistirao da odem u Hag. Nije samo on, tu su i Čović, Jovanović, Batić, Svilanović i još neki… Oni su na tome insistirali u susretima sa stranim diplomatama.

Da li vam se nekad čini da ste Đinđić i vi bili žrtve iste politike? I on je stradao kada je počeo da priča o podeli Kosova, specijalnim vezama sa RS…

– To nije tačno. On je stradao jer su se podelili oni koji su ga doveli na vlast. On je hteo deo da zadrži uza se, a deo da pohapsi. Mislim na mafiju. U političkom smislu, on je potpuni negativac. Ne vređam ga, to je istorijska ocena. I sad neko pita zašto sam se radovao? Zašto se celo čovečanstvo radovalo kad je Hitler bio mrtav?!

– Dobro, ne možemo baš da poredimo Hitlera i Đinđića, ali u suššini je to to. On je jedan mali Hitler iz našeg sokaka. Pitajte informbiroovce kako su se radovali kad je Jova Kapičić umro.

Đinđić vas nije tukao na Golom otoku.

– Ali ja polazim od toga šta je Đinđić uradio kada je reč o interesu srpskog naroda. On je javno prizivao bombardovanje kada je 1999. pobegao iz Srbije. Za mene je Đinđić  završena priča, ali kad me neko pita, iznesem svoj stav. Pa niste valjda očekivali da kažem da mi je čao? Iznosim vam kako stoje stvari. Ja sam jedini srpski političar koji je u celosti objavio svoj policijski dosije. Ima tamo mnogo stvari koje meni ne idu u prilog, ali što da prikrivam, to je važno za istoriju…

Nisam nikoga prevario, politikom ću da lečim metastaze

Ljudi su bili iznenađeni kada ste po izlasku iz aviona rekli da vam zdravstveno stanje, zbog koga ste i pušteni iz Haga, i nije tako teško, te da će vam ono biti u drugom, a politika u prvom planu. Ne mislite da je to prevara?

– A koga sam ja to prevario?

Pa recimo mene i sve one ljude koji su ovih godina pisali i apelovali da vas zbog narušenog zdravlja puste da se branite sa slobode.

– Nisam pušten ni na čije insistiranje. Pušten sam jer Hag nije znao šta da radi sa mnom. Kad su me pustili, ovde je neko rekao da sam pušten da nekoga ugrozim. Koga? Ministarsku poziciju Aleksandra Vulina?!

Šta je onda prava istina o vašem zdravstvenom stanju?

– Moje zdravstveno stanje je ozbiljno, ali nije beznadežno. Jutros sam počeo sistematske (intervju rađen u ponedeljak), pregledao me je tim lekara sa doktorom Bojićem na čelu. Radim dijagnostiku, imam dva kancera na jetri, nisu veliki i na takvom su mestu da mogu biti operisani. Sad se pregledam da vidim da li možda ima još nešto. Treba da se vidi da li ću ići na hemioterapiju ili će biti operacija. Šta god da bude, pauziraću dva-tri dana. Tako sam i u Hagu. Nisam neko ko može mesec dana da leži u krevetu.

Ako vam lekari kažu da batalite politiku zbog zdravlja, hoćete li ih poslušati?

– Koji lekar sme to da mi kaže? Pa za mene je politika eliksir mladosti. Bavljenje onim što najviše volim pomaže mom ozdravljenju. Dok mogu da se borim, moj život ima smisla.

Da li i vaša porodica to misli?

– Oni me podržavaju uvek, svih ovih 12 godina, pa i sada. Niko mi to neće reći jer znaju da bi bilo kontraproduktivno.

Boriću se za granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica

Da li je stari program SRS-a u opticaju ili ste se malo modernizovali? Da li ćete i dalje zagovarati granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica?

– Naravno, mi se ne menjamo. Mi to možda nećemo uspeti da realizujemo, ali možda hoće naši unuci, praunuci. Nama je to cilj, a kad će on biti ostvaren i kako, to ne možemo da predvidimo, još nisu sazrele okolnosti. Pa ni 80-ih niko nije mogao da predvidi da će se sve ovo izdešavati, pa eto…

Dakle, ostajete pri onoj mapi “velike Srbije”, sa Bosnom, hrvatskim ostrvima…?

– Zašto bismo odustajali od onoga što je srpsko i odakle su Srbi proterani?

Nisam se pokajao zbog odlaska u Hag

Da li ste se pokajali što se dobrovoljno otišli u Hag, zbog čega ste propatili i vi i vaša porodica, a bez vidljivog rezultata?

-Ne, ne kajem se nimalo. Nisam se plašio i nije mi krivo što sam tamo otišao. Jer ja sam tamo vodio bitku, nacionalnu i stranačku. Ja sam pobedio. Da ništa drugo nisam u životu uradio, ovo sam doprineo srpskom narodu.

Podneću ostavku ako na izborima ne pređemo cenzus

Kako komentarišete zbivanja u DSS-u, Koštuničinu ostavku?

– Ne znam šta se tamo desilo, nisam sa njim razgovarao o motivima. Očito je da je neko sa strane umešao prste. A ja sam ubeđen da je Vučić organizovao dovođenje Sande Rašković Ivić na čelo te stranke

Hoćete li podneti ostavku ako na izborima ne pređete cenzus?

– Sigurno da hoću, ali ne očekujete valjda da nećemo preći cenzus?

Moj sin neće imati povlastice u SRS-u

Ovih dana svugde sa vama ide sin Aleksandar, koji se već angažovao u političkim vodama. Spremate naslednika?

–  Aleksandar je dobar student, upisao je treću godinu Pravnog. Izabran je u mom odsustvu za predsednika Opštinskog odbora SRS-a Zemun. Ali u stranci neće imati privilegija dok sam ja živ. Ni on ni ostali sinovi. Ko želi da se bavi politikom, mora da prođe taj put osposobljavanja. Ne možete se baviti politikom kao Batić ili Čeda, a da niste nijednu knjigu ozbiljnu pročitali.

Nemam problem sa “ustaškom kurvom”,već sa Nikolićem

Izgleda da ne odustajete ni od retorike koju ste upražnjavali 90-ih. Ovih dana smo opet čuli izraze “ustaška kurva”, “strani plaćenici”…?

– Pa kako da ne kažem kad je Marija Crnobori to bila. Bila je aktivistkinja ustaške mladeži, ima knjiga o tome vađeg kolege Pere Zlatara, on mi je izvor. A on piše da je bila saradnik ustaške nadzorne slušbe, cinkarila je svoje kolege, bila je ljubavnica ustaškog generala Meškova, koji je bio verenik Pavelićeve ćerke. Njega su streljali, a hteli su i nju. A onda su odlučili da to ne učine zbog njene lepote.

Mislite da ta retorika pali kod današnjih glasača?

– Nemam pojma. Ali ako je neko kurva, ja ću to da kažem. Ja tu ne napadam nju, nego Nikolića, koji ju je odlikovao.

(Naše novine)

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …