KAKO SE IZVLAČIO KAPITAL IZ SRBIJE: Evropska komisija otkriva kako je „Hipo Alpe Adria“ banka odobrila Čedomiru Jovanoviću i Ružici Đinđić 21,8 miliona evra kredita

Robne rezerve Srbije su do te mere opljačkane, da u slučaju neke vanredne situacije hrane ne bi bilo ni za sedam dana. Da bi se ovo ostvarilo morali su da budu podmićeni domaći političari, a sredstva za to je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i to ne iz sopstvenih fondova, već sa računa drugih banaka koje bi tako upropašćene zatim kupovala za male pare.

Izvlačenje kapitala iz Srbije nije najveći problem koji muči ovu državu, iako je najatraktivniji kako za javnost, tako isto i za istražne organe (koji se ponekad prave kao da vode istragu, mada se u suštini ništa ne dešava).

Daleko veći problem, na koji malo ko obraća pažnju, jeste činjenica da se uporedo sa odlivom novca sprovodi kontinuirano uništavanje ne samo srpske privrede, već i same sposobnosti države da preživi.

Posle pljačkaškog pohoda prvih privatizacionih kupaca, „Fidelinka“ iz Subotice u julu 2010. ulazi u stečaj. Zahtev za pokretanje stečajnog postupka podnela je AIK banka AD iz Niša zbog duga od 692 miliona dinara.

Ova banka je danas u većinskom vlasništvu preduzeća koje pripada Miodragu Kostiću, mada se smatra da je ista situacija bila i ranije, ali Narodna banka Srbije tada nije htela da istražuje ko je sve vlasnik različitih firmi sa liste akcionara i da tako još tada utvrdi kako se radi o povezanim licima iz „MK Holdinga“. Zato može da se smatra da je i u trenutku kada je „Fidelinka“ gurnuta u stečaj, glavnu reč u banci vodio kadar Miodraga Kostića.

Pomenuti dug je uz malo dobre volje mogao da se otplati, ali je „Fidelinka“ morala da ode u stečaj, kako bi se olakšalo ono što je i do tada rađeno: čerupanje ne samo njene imovine, već i državnih rezervi.

Da je kriza sa vraćanjem duga AIK banci bila veštački izazvana, vidi se iz toga da je ubrzo zatim „Fidelinka“ dobila kredit od „Hypo Alpe Adria“ banke iz Beograda u visini od 6,8 miliona evra, a što bi bilo više nego dovoljno da se isplati AIK banka.

Ovaj novac je, međutim, samo formalno dat subotičkom preduzeću, ali je u stvarnosti otišao u džepove Čedomira Jovanovića, odnosno njegovih firmi koje su u to vreme pod zakupom držale mlin, pekaru, silose i robnu marku „Fidelinke“.

Pomenuti kredit je obuhvaćen istragom koja se vodi protiv bankarske grupe „Hypo Alpe Adria“ iz Klagenfurta u Austriji, i to upravo zato što ne postoje nikakve realne garancije za ovoliku sumu pozajmljenog novca.

Postoji jedna, ali nenaplativa garancija, a to je usmeno obećanje menadžmenta „Victoria Group“ AD iz Beograda. Da postoji naplativa garancija, „Hypo“ banka bi, pošto „Fidelinka“ nema sopstvenih sredstava, dug naplatila od žiranta. Uvidom u registar Narodne banke Srbije može da se vidi kako „Victoria“ poslednje tri godine nije bila predmet prinudne naplate.

U stvarnosti je menadžment „Victoria Group“ sugerisao „Hypo Alpe Adria banci“ da odobri pomenuti kredit Jovanoviću, budući da novac nije bio namenjen samo njemu, već i Ružici Đinđić, sa kojom je predsednik LDP-a u srdačnim ličnim, ali i poslovnim vezama.

Upravo u to vreme je u „Victoria Group“ ulazio novi suvlasnik koji je otkupljivao vlasničke udele od Stanka Popovića, preduzimača iz Šapca preko koga je poslovao Zoran Đinđić, a posle njegovog ubistva Ružica Đinđić.

Odmah posle osvajanja vlasti pučem od 5. oktobra 2000. Đinđić je odlučio da preuzme kontrolu nad veoma perspektivnim preduzećem „Sojaprotein“ AD iz Bečeja. Za njegov račun to je uz pomoć ljudi iz crnih džipova, sa fantomkama na glavi i bejzbol palicama u ruci odradio Popović i to preko preduzeća „Victoria“.

Upravo u vreme kada je „Fidelinki“ odobren sumnjivi kredit, Popović je svoj udeo u „Victoria Group“ (koji je držao u ime Ružice Đinđić) prodao Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Umesto da novac za otkup plati sa svog računa, EBRD je tražio od „Hypo Alpe Adria banke“ iz Beograda da odobri dva sumnjiva kredita ukupne vrednosti od 21,8 miliona evra.

Jedan je već pomenuti, dat Čedomiru Jovanoviću, dok je drugi u visini od 15 miliona isplaćen „Sojaproteinu“ koji je u većinskom vlasništvu „Victoria Group“.

Obavešteni tvrde kako je od celokupne sume Ružici Đinđić isplaćeno 20 miliona evra, dok je ostatak otišao Popoviću i Jovanoviću kao nagrada za njihov trud. Jovanović će kasnije, početkom 2014, dobiti još 150 miliona dinara iz Fonda za razvoj i to po ličnom nalogu Aleksandra Vučića.

Novac nije bila jedina nagrada data udovici pokojnog premijera Srbije.

„Fidelinka“ je značajna i po tome što u njenim silosima stoje rezerve žita iz Republičkih robnih rezervi. Ovo žito može, pod određenim uslovima i uz odobrenje Direkcije za robne rezerve, da bude pozajmljeno trećem licu. Pozajmica se vrši tako što zajmoprimalac polaže naplativu garanciju neke banke ili gotovinu u visini vrednosti uzetog žita. U slučaju da pozajmljenu robu ne vrati do dogovorenog roka, data garancija mu se oduzima i od nje se kupuje žito na slobodnom tržištu.

Kod Ružice Đinđić, ali i kod još nekih tajkuna, političara i njihovih supruga, pravljen je izuzetak. Udovica premijera Đinđića je za preuzeto žito priložila menicu koja nije imala pokriće. Žito nikada nije vraćeno, a menica nikada nije naplaćena.

Iz „Fidelinke“ se žito robnih rezervi iznosilo kontinuirano. Jelena Jovanović, Čedina supruga i direktorka firme „Agroposlovi“, koja je u zakupu držala „Fidelinkine“ silose, bila je krajem 2015. privedena zbog ovih pljački, ali je odmah bila i puštena na slobodu, a istraga je završila u ćorsokaku.

Obavešteni tvrde da je njeno privođenje bilo opomena njenom suprugu da ispuni data obećanja. O kojim se obećanjima radi videće se uskoro u Skupštini Srbije.

Vozači i dežurni na kapijama „Fidelinke“ tvrde kako su u iznošenju žita učestvovali i kamioni „MK Komerca“ kojima je za tu priliku cirada okrenuta naopako (unutrašnja strana je stavljana prema spolja), kako prolaznici ne bi videli o čijim se vozilima radi.

Po izjavama vozača, žito je zatim odvoženo na Kosovo i predavano preduzećima iz ove samoproklamovane republike.

Čak i da se neki državni organ interesovao za ovaj šverc, od očevidaca ne bi dobio nikakvu informaciju, jer su svi zaplašeni. EBRD, koja stoji iza svih ovih dešavanja, deluje kao klasična mafijaška organizacija koja posebno potencira „omertu“ – zavet ćutanja.

Većina zaposlenih u silosima „Fidelinke“ zna da isti imaju dupla dna, pomoću kojih se efikasnije potkradaju Robne rezerve.

Samo jedan od radnika, zaposlen na silosima „Mala Bosna“, bio je spreman da o tome progovori i završio je kao žrtva ni do danas rasvetljenog navodnog nesrećnog slučaja.

Evropska komisija u Briselu je prihvatila da u okviru istrage sumnjivih kredita „Hypo Alpe Adria“ banke istraži i dešavanja u „Fidelinci“. Istražitelji na terenu su, međutim, imali problema da nađu za razgovor spremnog insajdera. Nekadašnji direktor „Agroposlova“, preduzeća koje pripada Čedomiru Jovanoviću, čije ime je redakciji poznato, ali ga iz razumljivih razloga ne objavljujemo, predao je na prvom sastanku istražiteljima prvorazredne informacije, ali se nikada više nije pojavio. Ubistvo iz „Male Bosne“ bila je efikasna opomena svima.

Primarni interes domaćih tajkuna i političara je da preko ovakvih i sličnih poslova zarade još neki milion evra. Interes EBRD-a, sa druge strane, jeste da potpuno uništi i srpsku poljoprivredu i robne rezerve, koje su svedene na pokrivanje potreba za najviše do sedam dana. Ova banka je ne samo vlasnik 22,54586 odsto akcija „Victoria Group“, koja poseduje 50,93814 odsto „Sojaproteina“, već je i suvlasnik švajcarske kompanije „Agri Holding AG“, koja je jedan od vlasnika „MK Group“, holdinga koji preko svoje ćerke – firme „Sunoko“ d.o.o. ima 83,96264 odsto akcija „AIK banke“, a koja je pokrenula stečaj „Fidelinke“. EBRD je zajedno sa američkim investicionim fondom „Advent“ krajem oktobra 2014. preuzela do bankrota dovedeni „Hypo Alpe Adria Holding“ za Jugoistočnu Evropu, pa samim tim i istoimenu banku u Beogradu.

(Tabloid)