Nikolić sazvao strane ambasadore, i pokazao zašto Kosovo ne sme u UNESCO: „Ovo je plansko zatiranje dokaza o postojanju Srba, s ciljem falsifikovanja istorije!“

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je danas u Palati Srbija šefove diplomatskih misija u Srbiji da bi im najneposrednije predočio sa kakvim se ozbiljnim problemom suočava Srbija, naš region u celini, Evropa, ali i ostali svet.

„Radi se o predlogu da tzv. Republika Kosovo postane članica organizacije Unesko. Nekom od vas će se učiniti da preterujem kada kažem da se radi o problemu koji tangira zemlje sa svih kontinenata“, naveo je Nikolić.

Predsednik je rekao da je složenost i ozbiljnost ovog pitanja, koje je poslednjih nedelja uvećalo našu brigu o tome da li će se ikada naći pravi put za stabilizovanje odnosa Beograda i Prištine, i njihovog postavljanja na trajne osnove koje bi proizvodile korist za obe strane podjednako ili bar približno tome.

„Svi vi dobro znate da pravi dogovor dve suprostavljene strane može biti samo onaj koji se istinski, svesrdno i uz racionalna objašnjenja prihvata bez ozlojeđenosti bilo koje od pregovaračkih strana. Svaki dogovor koji je nametnut ili skrojen da stvara trajno nezadovoljstvo bilo koje strane, u stvari, i nije dogovor, već rasadnik budućeg sukoba. Kad god to bilo“, naveo je Nikolić.

Dodao je da se fundamentalni raskol između Beograda i Prištine dogodio jednostranom odlukom prištinskih vlasti da proglase novu albansku državu na srpskoj teritoriji.

„Dakle, sve ovo sa čim se danas suočavamo produkt je najobičnije secesije. Poznato nam je da pojedine zemlje to tako ne tumače, jer se ne radi o njihovim teritorijama, ali je, verujem, svima jasno da je to tako. Svako se može setiti da je pre ove jednostrane secesije, 1999.g. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1244 kojom je priznat i naglašen suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom“, istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, sve što je kasnije usledilo, politički je promišljano na osnovu ove nerazrušive premise. „Mislim na države koje su striktno poštovale međunarodno pravo, Povelju UN i sledstveno tome odluke njenog glavnog egzekutivnog organa odgovornog za međunarodni mir i bezbednost – Saveta bezbednosti“, kaže Nikolić.

Predsednik je istakao da i danas, većina čovečanstva polazi od ovih osnovnih odredbi i ne želi da ohrabri separatizme i jednostrano proglašavanje država na teritorijama zemalja članica UN.

Potreban dogovor o položaju SPC

Posle poznatog Briselskog sporazuma iz aprila 2013, i drugih koji su usledili, Srbija je izvršavala preuzete obaveze, rekao je predsednik.
„Srpska strana je od otvaranja ovih pregovora ukazivala da se oni nikako ne mogu uspešno okončati bez konačnog dogovora o položaju SPC i odgovarajuće zaštite svih njenih hramova i pratećih objekata“, istakao je Nikolić.

Evidentan je, navodi, drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

„Primeri iz prakse to najbolje potvrđuju. Od juna 1999. godine, dakle posle prestanka oružanih sukoba, do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika bili su mete napada. Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Neke od njih su – Crkva Bogorodice Odigitrije iz 1315. godine, Crkva svetog Nikole iz 1331. godine, Crkva svetog Spasa iz 1348. godine, te manastir i isposnica sv. Petra Koriškog sa početka 13. veka“, ukazao je predsednik.

Dodaje da su na prostoru Kosova i Metohije uništena 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta.
Uništeno je ili oštećeno 5.261 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik. Južno od Ibra nije ostao čitav nijedan spomenik iz srpske istorije, a nema ni naziva ulice sa imenom ličnosti iz srpske istorije.

Plansko zatiranje dokaza o postojanju Srba

„Srpski srednjovekovni spomenici nisu rušeni samo tokom oružanih sukoba, već pre i posle njih, što svedoči o nameri i promišljenom postupanju. Na Kosmetu se planski vrši zatiranje materijalnih dokaza o postojanju Srba na ovom prostoru sa ciljem da se izvrši falsifikovanje istorije i da se stvori nov državni, nacionalni i kulturni identitet, koji podrazumeva potpuni nestanak svega što ceo milenijum svedoči o srpskom prisustvu“, rekao je Nikolić dodajući da je to planirano zatiranje spomeničkih materijalnih dokaza svoju kulminaciju dostiglo martovskim pogromom.

„U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17. 18. i 19. marta 2004. godine ubijeno je desetoro Srba, teško povređeno preko 900 ljudi, proterano preko 4.000 Srba iz šest gradova i devet sela. Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira (od čega 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja), 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja“, istakao je predsednik, ističući da se svo to desilo i pored prisustva 38.000 vojnika Kfora i 8.000 UN policajaca.

Izveštaj Misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji iz marta 2014. godine, pozivajući se na podatke kosovske policije, navodi da je 2011, 2012. i 2013. godine, došlo do porasta broja bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne baštine u odnosu na prethodne godine. Konstatuje se da povećan broj bezbednosnih incidenata pogađa, pre svega, baštinu Srpske pravoslavne crkve. Izveštaj navodi i da je „broj hapšenja i krivičnog gonjenja, kao odgovor na bezbednosne incidente od strane kosovske policije i pravosuđa nizak.

(EPK/RTS)