Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Jemen je jedna od najsiromašnijih zemalja Bliskog istoka, sa strateškim položajem od izuzetnog značaja. Ova država skoro pola veka konstantno prolazi kroz nemire i ratne sukobe, a najnoviji je započeo prethodnih dana, kada je Saudijska Arabija počela sa vazdušnim napadima.
Neposredni povod za udarleži u unutrašnjem sukobu u toj zemlji, gde su plemenski pobunjenici Huti osvojili glavni grad Sanu i svrgnuli predsednika Mansura Hadija. Od građanskog rata, otcepljenja, preko ujedinjenja i stvaranja oaze za terorističke organizacije poput Al-Kaide i Islamske države, 26 miliona stanovnika Jemena nikako ne uspeva da pronađu mir. Ovih pet činjenica donekle objašnjavaju nesrećnu sudbinu ove države..
Teritorija na kojoj se Jemen nalazi predstavlja jednu od drevnih kolevki civilizacije na Bliskom istoku, nekada poznatoj kao „Arabia Felix“, što na latinskom znači „arapska sreća“.
Zemlja Jemena bila je daleko plodnija od svih ostalih na Arapskom poluostrvu, s obzirom da je količina padavina u ovoj zemlji mnogostruko veća. Međutim, ono što danas Jemen čini jednom od najsiromašnijih zemalja jeste manjak prirodnih bogatstava koje ima, recimo, Saudijska Arabija. U pitanju su nafta i gas. Ipak, ono što i dalje ima, a izuzetno je vredno jeste strateški položaj.
Položaj Jemena je trgovačka žila kucavica – glavna pomorska ruta u Crvenom moru, koja povezuje Evropu i Aziju. Milioni barela nafte svakodnevno prolaze tim vodama u oba pravca – preko Sueckog kanala do Mediterana i iz saudijskih rafinerija do nezasitog azijskog tržišta. Jemenski trgovački centar Aden bio je najprometnija luka u 20. veku.
Iako teritorija na kojoj se nalazi ima dugu i bogatu istoriju, današnji Jemen je prilično mlada država. Trenutne granice su sadašnji oblik poprimile tek 1990. godine, nakon ujedinjenja Severnog i Južnog Jemena. Pre toga, oba dela imala su sopstvene probleme i konflikte.
Severni Jemen je status republike dobio 1970. godine, nakon građanskog rata rojalista i republikanaca, koji je zapravo bio neka vrsta hladnog rata između Saudijske Arabije, koja je podržavala rojaliste i Egipta, koji je podršku davao republikancima.
Dvadeset godina kasnije, 1990. dolazi do ujedinjenja. Međutim, nije trebalo mnogo vremena da jedna strana iskaže nezadovoljstvo, pa je južni deo Jemena pokušao da se otcepi, što je zemlju gurnulo u novi građanski rat, u kojem je pobedio severni Jemen na čelu sa predsednikom Alijem Salehom.
Kao da situacija u zemlji nije dovoljno haotična, van velikih gradova preovladavaju područja pod kontrolom lokalnih plemena, koje sprovode svojevrsnu samoupravu, baziranu na običajnim zakonima i tradiciji. Veliki broj njih ima ozbiljnu količinu naoružanja – prema poslednjim podacima veruje se da u Jemenu ima više komada oružja nego stanovnika.
Od svih plemena kao najorganizovaniji i najjači izdvojili su se Huti, čije položaje je Saudijska Arabija počela da bombarduje.
Sukob Sunita i Šiita
Većina stanovništva u Jemenu je muslimanske veroispovesti, ali su i oni podeljeni u dve grupe – Sunite i Šiite. Podele između ove dve grupe datiraju još od 632. godine, a nastale su oko različitih stavova o naslednicima proroka Muhameda. Po istorijskom poreklu Šiiti priznaju
Muhamedovog rođaka Aliju i njegove potomke za jedine punopravne naslednike Muhamedove svetovne i duhovne vlasti (kalifi i imami). Sa druge strane, Suniti veruju da je Abu Bekr, prvi kalif posle Muhameda, vođa muslimana. Razlika u mišljenju oštro je podelila ove dve muslimanske grupe u mnogim njihovim verovanjima, u kojima su Suniti daleko radikalniji.
Huti predstavljaju ogranak Šiita sa dalekog severa Jemena, na granici sa Saudijskom Arabijom. Naziv su dobili po porodici koja je na čelu plemena (Houthis).
Husein Badredin al-Huti je njihov religijski vođa i bivši član jemenskog parlamenta. Njega je vlada optužila da stoji iza pobune Huta 2004. godine, koja je uključivala nasilne demonstracije protiv SAD i Izraela.
Jemenski režim je tada naredio „lov na al-Hutija“, koji se završio smrću stotina ljudi i na kraju, ubistvom Huseina Badredina al-Hutija.
Od tada, Huti se aktivno bore protiv vlasti, zahtevajući veći politički uticaj i optužujući vladu za „šurovanje sa vehabijskom Saudijskom Arabijom“, zapostavljanje sopstvene države, a naročito šiitskih tradicionalnih plemena.
I dok svrgnuti predsednik Jemena Mansur Hadi tvrdi da Hute podržava Hezbolah, neki zapadni zvaničnici sumnjaju da Huti sarađuju sa Iranom, koji želi da kontroliše jemensku obalu Crvenog mora. Huti su demantovali obe tvrdnje.
Od 2009. godine Jemen je glavna operativna baza Al-Kaide. Nakon što su se jemenski i saudijski ogranci ove terorističke organizacije udružili, Al-Kaida postaje jedna od najvećih svetskih izvoznika terorizma na svetu. Jemen je u početku bio dom porodice Osame Bin Ladena, pre nego što su otišli u Saudijsku Arabiju.
Jemenska borba protiv „Al-Kaide Arabijskog poluostrva“, kako su se ujedinjeni ogranci nazivali, imala je veliku podršku u SAD, koje su od 2007. godine uložile više od pola milijarde dolara u suzbijanje terorizma u Jemenu.
Al-Kaidina ideologija zasnovana je na verovanjima Sunita, te se smatra da pobunjeni Huti Al-Kaidu smatraju neprijateljima.
Uz nekoliko suprotstavljenih strana, Jemen je postao plodno tle za razvoj ekstremizma. Razne terorističke grupacije, od kojih je najjača Islamska država, danas su izuzetno aktivne u Jemenu.
U najskorijem napadu islamista, koji se dogodio 20. marta, stradalo je više od 100 civila, dok je 250 povređeno u samoubilačkom bombaškom napadu na džamije u jemenskoj prestonici Saani.
(RT, Blic)
