Otkrivamo šta se krije iza masovnih smena Putinovih najbližih saradnika, i da li nam oni govore o nečem velikom što se bliži..

Vladmir Putin sad želi oko sebe ljude koji izvršavaju njegove naredbe i doživljavaju ga velikim vođom, a ne one koji bi s njim vladali i pamte ga iz vremena kad to nije bio, rekao je jedan analitičar ruskih prilika ukratko pokušavajući predstaviti smene koje se proteklih dana događaju u Kremlju.
putin medvedev lavrov sojgu02Zadnji u tom lancu koji su morali otići je Sergej Ivanov, šef predsedničkog osoblja i bivši ministar obrane, koji je jedno vreme slovio i kao osoba koja bi ga mogla naslediti.

Ivanov odlazi na poziciju izaslanika za ekologiju i transport, a za utehu mu ostaje mesto u uticajnom ruskom Savetu bezbednosti.

Nema dvoumljenja kako je reč o političkom padu tog bivšeg pripadnika KGB, Putinovog vršnjaka i poznanika još iz srednje škole u Sankt Peterburgu.

Nasledio ga je Anton Vajno, unuk bivšeg šefa estonske Komunističke partije, profesionalni diplomata, potpuno mu odan, što bi trebalo potvrditi i fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama, na kojima mladi Vajno, koji je u Kremlju prošao razne dužnosti, od odnosa s javnošću do Ivanovljevog zamenika, s velikim strahopoštovanjem drži kišobran ruskom predsedniku.

Nastavak je to prakse iz poslednjih meseci, tokom kojih Putin smenjuje prijatelje i dugogodišnje poznanike koji su otprilike istog godišta kao on, a na njihova mesta imenuje mlađe osobe od kojih su mnogi njegovi bivši telohranitelji ili su radili kao obaveštajci.

Tako su se novinari nemalo iznenadili kad je prošlog meseca za guvernera Kaljingradske oblast imenovan Jevgenij Ziničev jer su ga našli na ranijim slikama kao predsednikovog telohranitelja. Još jedan telohranitelj, Viktor Zolotov, doživio je meteorski uspon.

Putin ga je najprije pretvorio u generala i potom imenovao čelnikom novoosnovane Nacionalne garde. Novi čelnik carine, Vladimir Bulavin, došao je na to mesto s pozicije zamenika šefa FSB, ruske obaveštajne službe, bivšeg KGB, u kojem su i Putin i Ivanov imali karijeru pre nego što su došli u Kremlj.

Putin kao obaveštajac u Istočnoj Nemačkoj, a Ivanov, koji je diplomirao na Filološkom fakultetu (govori engleski i švedski), na nešto višoj funkciji u ambasadi u Helsinkiju. Kad su ga na razvalinama Jeljcinove vladavine doveli u Kremlj, Putin je odmah posegnuo za Ivanovim.

Sve je između njih bilo u redu do 2008., kad je Ivanov prerano slavio svoje moguće unapređenje u neformalnog Putinovog naslednika kad je potonji morao preći na premijersku funkciju.

Putina je to povredilo te se navodno zbog toga opredelio za Dmitrija Medvedeva, koji mu je mirno i bez pogovora prepuštao funkcije kad je to bilo potrebno zbog ustavnih pravila.

Sad je Ivanov, inače šef veterana KGB, organizacije uz koju je Putin jako vezan, definitivno ispao iz kruga onih koji svoju moć crpe iz činjenice da su u blizini ruskog predsednika. Ali Ivanov je ipak dobio častan otpust. Putin se s njim slikao na televiziji, zahvalio mu se na saradnji, a Ivanov je rekao kako je ostao čak osam meseci duže nego što su se ranije bili dogovorili.

Neki drugi saradnici ruskog predsednika, koji nisu bespogovorno prihvatili silazak s piramide moći, nisu prošli bez vidljivih ogrebotina.

 

putin

Tako je prošle godine naprasno smenio svog saveznika iz Sankt Peterburga Vladimira Jakunjina sa mesta šefa ruskih železnica jer je odbio prihvatiti nešto nižu funkciju.

Nedugo potom otišao je još jedan njegov prijatelj, šef carina Andrej Beljaninov. U njegov dom upali su agenti FSB i navodno mu pronašli stotine hiljada dolara u gotovini u kutijama.

Nakon toga je morao podneti ostavku. Još nekoliko čelnika istražnih poverenstava bilo je izvrgnuto javnoj sramoti pod optužbama za mito i korupciju. Jedan od njih bio je i Aleksander Bastrikin, Putinov kolega iz studentskih dana.
Sve do prošle godine ruski predsednik nije rabio takve metode kako bi se rešio preduzetnika.

Mito i korupcija bili su, a i sad su, rašireni u Rusiji, međutim, zbog toga se nije završavalo u medijima ili zatvoru.
Takav vid obračuna je, među ostalim, bio namenjen samo Putinovim formalnim političkim protivnicima. Sad je očito krenuo i prema svom krugu.

Zbog toga u Kremlju i oko njega vlada priličan strah jer se ne zna ko bi mogao biti sledeća meta.

Čini se kako je razlog za tu promenu odnosa prema saradnicima u ekonomskom stanju zemlje. Rusija je nakon aneksije Krima pod zapadnim sankcijama.

Iako zbog njih ruska ekonomija nije pala, široki slojevi naroda osećaju te posledice u srozavanju standarda.
Tu zemlju je, međutim, još teže pogodio pad cena nafte i gasa. Prihodi od tih energenata čine blizu dve trećine budžeta.

Zbog svega toga zadnjih godina zemlja je u recesiji, nije retkost da delu državnih službenika, prvo je na udaru bilo školstvo, kasne plate, ponegde kao na Krimu, dugo se čeka na penzije, zemlja je u recesiji, ruska srednja klasa koja je slavila Putina jer je uveo red u zemlju i stabilizirao rublju, sada je već prilično nezadovoljna.

Ne želi povratak natrag u vreme kada se u redovima čekalo na robu u radnjama i kada su plate zbog inflacije postajale sve bezvrednije.

Iako zbog ratnih uspeha u Siriji te aneksije Krima, koju većina Rusa odobrava, Putin i dalje ima nespornu podršku naroda, kroz ove akcije u kojima njegovi agenti FSB prokazuju koruptivne elemente u društvu, želi se pokazati i kao onaj koji se brine o funkcionisanju državnih tela.

U zadnje vreme dopušta se i dosta kritika u javnosti na račun premijera Dmitrija Medvedeva zbog nedovoljne angažovanosti u rešavanju ekonomske krize, što je znak kako Putin primarno želi zaštititi svoju poziciju nedodirljivog šefa države koji Rusiju postupno vraća na staze “stare slave” kakve je nekad imao Sovjetski Savez.

Ali gledajući upravo sudbinu te imperije, ruski predsednik želi izbeći jednu grešku iz tog razdoblja. Svima je u sećanju rusko vođstvo iz osamdesetih godina prošlog veka sa oronulim Vladimirom Brežnjevim i drugim čelnicima u sličnom stanju od Černjenka do Andropova.

Ima analitičara koji tvrde kako je to jedan od glavnih razloga pada tog komunističkog carstva jer je ta ekipa htela zadržati sve kako je nekada bilo, i na kraju ih je vreme pregazilo, a potom i politički suparnici.

Kako se to ponovo ne bi dogodilo, jer već sedamnaestu godinu vlada s istim društvom svojih preduzetnika i prijatelja iz Sankt Petersburga, Putin se, kako objašnjavaju neki analitičari, postupno rešava svoje stare garde i zbog tog razloga. Okružuje se mlađim ljudima, koji bespogovorno veruju u njega, i neretko im je to jedini potreban kvalitet.

Kadrovska baza iz koje crpi svoje nove ljude uglavnom je njegova telohraniteljska garda i grupa odanih agenata FSB.

Putin naginje onima koji mu služe, a distancira se od onih koji bi vladali uz njega, govore oni koji sve to vide iz drukčijeg ugla.

Drže da je s godinama neograničene moći porasla njegova sklonost diktatorskom načinu vladanja. Loše stanje ekonomije navelo ga je da traži krivce u pojedincima koje onda javno žrtvuje, pa makar to bili i njegovi prijatelji iz mladosti, umesto da se sprovode nužne reforme koje bi rusko društvo u celini stavile na zdravije temelje.

Ali, to ne želi jer bi time doveo u pitanje i svoju moć. Kao što u vezi s političkim strankama u zemlji postoji privid demokratije (taj sistem zovu “kontrolisanom demokratijom”) jer su i vladajuća i opoziciona stranka zapravo Putinove, tako i u vezi s gekonomijom Rusija za vreme njegove vladavine, s ozbirom da zavisi od izvoza sirovina, nije uspela preći onu crtu koja bi je pretvorila u razvijenu zemlju.

Navodno bi sljedeća 2017. mogla biti vrlo teška jer su se prilično iscrpile postojeće rezerve, dakako, ako se u međuvremenu drastično ne podignu cijene nafte i plina, a to zasad nije na vidiku.

Zbog toga se neki boje da bi Putin, kojeg inače krasi nepredvidivost, mogao preduzeti još koji rat kako bi prebacio pažnju s problema u zemlji i zaštitio svoju poziciju.

Za to uvek može poslužiti Ukrajina, ali zatezanje odnosa sa baltičkim zemljama. Nedavno je objavljeno kako će u Kaljingradskoj oblasti instalirati svoje rakete iskander sa projektilima koji će nositi nuklearne glave, kao odgovor na postavljanje američkog protivraketnog štita u Poljskoj i Rumuniji.

Sve to izaziva zebnju posebno kod ruskih komšija u srednjoj Evropi.

Ali, neki govore da bi se mogle dogoditi promene i u samoj Rusiji. Putin bi mogao postati osorniji prema onima koji ga ne doživljavaju kao neprikosnovenog lidera. Do pre godinu dana nije javno sramotio svoje nekadašnje saradnike, a sada se ne ustručava da to radi. Pred njim je i nekoliko izbornih izazova.

U septembru ove godine održavaju se parlamentarni izbori. Pa iako je rezultat izvestan, opet će pobediti njegova stranka ‘Ujedinjena Rusija’, ipak mu neće biti svejedno kako će sve to skupa proteći jer u zemlji dosta jačaju komunisti, a nakon zadnjih izbora bili su i protesti zbog vidljivog nameštanja rezultata.

Za dve godine čekaju ga i novi predsednički izbori. I njihov ishod je poznat. Putin će dobiti još četiri godine i moći će da vlada do 2022.

Kraj svoje vladavine po svemu sudeći dočekaće sa potpuno novom ekipom. Od društva iz Sanktt Peterburga ostaće će tek retki. Sergej Ivanov gotovo sigurno neće biti među njima.

(Express.hr)