Piše: Tomislav Kresović
Domino strategija prevrata
Politički stratezi, analiitčari ,psiholozi ,ekonomisti, generali i čitav tim okupljen je u SAD uz podršku nekih evropskih vlada za razradu scenarija za urušavajne i rušenje Vladimira Putina sa vlasti pre 2017. goodine. Cilj je da se na 100-godišnjicu “Oktobarske revolucije, koja je srušila dinastiju Romanov uz podršku zapadnih mentora i dovođenjem Lenjina i boljševika obavi promena u Rusiji i spreči novo kandidovanje Putina za predsednika Rusije.
Za ovu “operaciju” sprema se veliki novac, infrastrutura van i u Rusiji. Prvi efekat je postignut, a to je vid izolacije Rusije i Putina na zapadnoj političkoj i ekonomskoj sceni koja je već napravila štetu Rusiji od preko 130 milijardi evra. Postignut je i efekat urušavanja Ukrajine kao prirodnog geopolitičkog zaštitnog prostora od NATO i približavanje Ukrajine NATO i SAD i potiskivanju Rusije uz krizni scenario za Krim i vojne operacije tzv. “proruskih snaga”. Rusija je u recesionoj putanji i ovaj trend će se nastaviti i u 2015. godini sa padom cena nafte i energetskom krizom koja pogoduje SAD i šteti EU i Rusiji. SAD zbog toga pritiskaju EU da održavaju sankcije prema Rusiji i drže predsedniak Putina na “ledu”.
Putin “od dobrog do lošeg” momka
Plan je da se kriza u Ukrajini nastavi i u 2015. godini uz veliko previranje i poziv na vojnu intervenciju Ukrajine prema Rusiji i održavanu zategnutih odnosa do “crvene linije” NATO i Rusije. Rusija se potiskuje iz Evrope i E u i prebacije se na “željeno” područje, a to je Azija. Donedavno predsednik Putin je bio lider od uticaja u svetu, a sada se oblikuje satanizacijom da bude svetski problem broj jedan u svetu. Posledice zapadnog pritiska na Rusiju, slabosti unutar ekonomije i vlasti u Rusiji otvaraju put za pripremanje radikalne opozicije protiv Putina tokom 2015. i 2016. godine.
Sam predsendik Putin i njegovi najbliži saradnici govore planu tz “obojenih revolucija”, osnosno smišljenih modela za obaranje s vlasti političkih lidera već primenjenih, koji su dale rezultate. Sada se traga i priprema logistika za “insajderima” unutar Putinovg političkog i ekonomsko-oligarhijskog tima, među liberalnim intelektualcima, novinarima, umetnicima i jačanje sindikalnih organizacija. Namera je da se predsednik Putin predstavi kao gospodar oligarhije na vlasti koja se zasniva na jakom uticaju tajnih službi i tajkuna bliskih nekadašnjem KGB-u. Putin po zapadnom planu treba da bude “siva eminencija” tzv. “KGB mafije”
Kako stvoriti opoziciju Putinu?
Sada se pišu razne studije naručenog karaktera koje analiziraju Putinovu ličnost, život ,,vladavinu i političke poteze, i pre svega njegovu prošlost u KGB-u. Tako se pojavila knjiga “ Putinova kleptokratija” Karen Daviša, politikologa sa Univerziteta Majami u Ohaju koja gradi svoju priču na vlasti Putina na mreži državne “krađe i korupcije”, pre svega ljudi koji su stavljeni na “crnu listu” EU i SAD. Tako se SAD i EU pokazuju kao “zaštitnici” pravde i ustaju protiv Putinovih korupcionaša tzv. “drugarskog kapitalizma”. Putin postaje moćni plutokrata, apsolutni gospodar Rusije i enegetskih koncerna. Iza ove opcije stoje i proterani i prokuženi tajkuni kao što je Hodarkovski koji služi kao glavni savetnik za plan obaranja Putina s vlasti.
Tako je iznajmljena analtičarka i pisac Karen Daviša u listu “Ekonomist” opisala Putina kao tvorca nove “transformisane” oligarhije “nezavisne i moćnije od države u korporativnu strukturu u kojoj oligarsi služe na zadovoljstvo državnih zvaničnika koji su i sami pribavili ekonomsku kontrolu… kako za državu, tako i za sebe”. Po oceni Karen daviša rezultat svega toga jeste da 110 pojedinaca kontroliše 35 procenata bogatstva Rusije.
Projekat dalje kompromitacije Putina je uvezivanje “KGB bratstva” u poslovnu oligarhiju koja vlada Rusijom i resurima pre svega gasom. zlatom, retkim metalima, IT tehnologijom ali i medijima. Na rastu cena nafte i gasa po mišljenju Karen Daviša“. Nisu samo Putinove kolege se okoristile od skoka cena nafte, već i oni koji su glasali za njega. Međutim, kako ekonomija usporava, a pravi prihodi počinju da padaju, fokus se može vratiti na slučaj koji je pokrenuo proteste 2011.” Sada se traga za opozicijom koja bi bila radikalnija nego 2011. goidine i tražila ostavku sadašnje vlade Medvedeva i predsednika Putina, ili će ići na razdor između Medvedeva i Putina kao i sukob u oligarhiji ekonomske i političke moći.
(Vidovdan.org)