OVO SE KRIJE OD NAS: Naši lideri su u Parizu potpisali akt izdaje i predali nas vladarima iz senke…

Lideri većine zemalja prisutnih na Konferenciji o klimatskim promenama COP21 potpisali su akt izdaje sopstvenih naroda, pristajući na pakt sa parazitskom finansijskom internacionalom.

U potrazi za odgovorom na pitanje o čemu se radi, analitičar Rik Vels iz Climate Change Global skreće pažnju na govor „UN klimatske veštice“ Kristijane Figers u Parizu, održan pre zatvaranja konferencije, kojim je otvorila karte izjavivši da je „došao trenutak da se izgovori istina“.

MAHANjE KLIMATSKIM MAČEVIMA

Iza novog kursa „istina na videlo“ krije se novac – o tome je otvoreno progovorila, analizirajući fenomen da su 183 zemlje potpisale sporazum. „Iskreno rečeno, nijedna od njih

nije to učinila za spas Planete. Budimo iskreni – oni su to učinili da zadrže političku moć koja će im omogućiti da poprave ekonomski položaj svojih zemalja…“
Ovo je temeljno drugačije od retorike koja je pratila konferenciju COP21, uz višemesečno spinovanje medijskih poruka o altruističkim porivima organizatora i dobročinitelja okupljenih u Parizu, koji su mahali klimatskim mačevima zahtevajući ekonomsku (i svaku drugu) žrtvu zarad spasa Majke Zemlje.

Sad je konačno izgovoreno da se radi o biznisu i enormnim zaradama onih koji se prvi priključe lancu sreće. Ostali će proći kao naivne žrtve Dafine i Jezde.
Kao što se moglo očekivati, posle samita COP21 iz pozadine su počeli da izranjaju poznati likovi, „filantropi“ poput para Evelin i Lin Rotšild, koji su obznanili da će preko svoje kompanije E. L. Rothchild LCD preuzeti većinski paket deonica kompanije za vremensku prognozu Weather Central.

Potpisali su sporazum o preuzimanju 70 odsto deonica najvećeg svetskog provajdera interaktivnim grafikonima i informativnim centrima za TV, veb i mobilne uređaje, obezbedivši potpunu kontrolu nad radionicom za proizvodnju vremenske prognoze. Njihova prodajna mreža trenutno isporučuje prognozu za 46 odsto tržišta Severne Amerike, uključujući Kanadu i Meksiko, opslužujući preko 400 klijenata u 21 zemlji, kojima svakodnevno isporučuju paket na adresu.

Njihove regionalne kancelarije nalaze se u Hongkongu, Pekingu i Berlinu, i omogućavaju klijentima u UK, Kanadi, Španiji, Brazilu, Meksiku… „politički korektnu“ prognozu.
Na konferenciji za novinare Rotšildi su najavili „sjajnu budućnost“ kompanije, obavestivši javnost o namerama da osvoje tržišta Latinske Amerike i Indije. Posebno je zanimljiva Rotšildova opaska o spremnosti da sarađuje „sa svima koji dele njihove vrednosti“.

S obzirom na to da proizvođači – u kapitalizmu koji poznajemo – nisu birali kupce prema „zajedničkim vrednostima koje dele“, čitava kampanja nagoveštava početak formiranja globalnog „politički korektnog“ melting pota, koji bi „teoretičari zavere“ nazvali Svetska vlada.

ZAKAZANE PROGNOZE

Osnivač Weather Central Teri Keli naglašava da se mnogo toga izmenilo tokom 35 godina rada kompanije, i da će im, zahvaljujući saradnji sa Rotšildima, „samo nebo biti granica“.

Meteorolog i istraživač Dejn Viginton otkriva detalje vezane za preuzimanje lanca meteoroloških „uslužnih delatnosti“: „Sve modele za vremensku prognozu kreira Rautheon za račun Nacionalnog servisa za vremensku prognozu i NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration). Lokid Martin izrađuje modele za FAA (Federal Aviation Administration) a oba privatna izvođača radova su do guše upletena u biznis s patentima za modifikaciju klime, zbog čega su i njihove prognoze manje-više zakazane…“

Kontrola podrazumeva i selekciju meteorologa zaduženih da za TV „predskazuju“ vreme, s posebnim zadatkom nametanja normalizacije nenormalnog…
„Kad se noćna vremenska animacija poklapa sa onim što ljudi vide na nebu, sve do gornjeg nivoa izmaglice ili oblačnosti nastalih konstantnim zaprašivanjem, sve je u prividnoj korelaciji, pa ne izaziva sumnju. A kad se umesto predviđenog uragana dogodi zaokret za 90 odsto, oni prelaze preko toga pretvarajući se da je sve u redu.“

U projekat pod lažnom zastavom „zaštitimo Planetu“ uključio se i Bil Gejts, koji je sa 30 inovatora potpisao podršku Koaliciji za energetski pomak kako bi „popunio prazninu u komercijalizaciji čiste energije“. Sveprisutni Bil ovom prilikom izjavljuje: „Sad kad smo shvatili kako da primenimo energiju sunca i vetra, nadamo se da će konačno doći trenutak da stotine drugih patentiranih tehnologija bude primenjeno u daleko većem obimu.“

PROGON JERETIKA

Ovaj gigantski pljačkaški poduhvat nije mogao da se izvede bez preduzetničkih gurua kao što je Džigar Šah. U knjizi Creating Climate Wealth (Obogatiti se na klimi) ovaj preduzetnik u oblasti „čiste energije“ predlaže rešenja podržana uklanjanjem marketinških prepreka u vezi sa klimatskim promenama. Šah se fokusirao na inovativne biznis modele, te pokrenuo propagandnu kampanju za privlačenje kapitala, predviđajući da će do 2020. u ovom poslu biti 100.000 kompanija od kojih bi svaka participirala sa 100 miliona dolara.

U eseju o „zelenoj energiji“ Džigar Šah u čiste energetske izvore ubraja nuklearnu energiju i prirodni gas?!
Zahvaljujući novcu i preciznoj strategiji uspostavlja se potpuna planetarna kontrola, uključujući i kontrolu uma. Za one koji nisu podlegli euforiji CO2, osmišljava se strategija dostojna metoda srednjovekovne inkvizicije.

Aron Klajn ukazuje na ulogu Obaminog ključnog čoveka za kontrolu uma Kesa Sanstejna, koji predlaže vladi zabranu širenja „teorija zavere“, najavljujući progon jeretika što tvrde da je globalno zagrevanje prevara. Zaverenike bi – prema Sanstejnovoj zamisli – lovili vladini agenti uz pomoć denuncijanata infiltriranih među ekstremiste koji propagiraju zabranjene teorije.

Ovaj inkvizitor je 2008. započeo pripremanje terena za buduće događaje, objavivši sa Adrijanom Vermelom tekst, svojevrsno uputstvo za odgovor države na pošast skepticizma. Prevagnula je ideja da se pristupi „kognitivnoj infiltraciji u ekstremističke grupe u cilju slamanja tvrdog ekstremističkog jezgra“. To podrazumeva uključivanje federalnih agenata, s pravom upada u prostorije uz mogućnost hapšenja. Sanstejnova definicija teorije zavere glasi: „To je pokušaj da se objasni neki događaj ili praksa pozivanjem na mahinacije moćnika, koji su takođe uspeli da prikriju svoju ulogu.“ Znači – zabranjeno verbalno uznemiravanje moćnika.

Predložena je zabrana sledećih teorija: tvrdnja da je globalno otopljenje zavera; tvrdnje da iza Kenedijevog ubistva stoji CIA; optuživanje američke armije da je odgovorna za rušenje aviona 1996. na letu TWA-800; optuživanje Trilateralne komisije za stanje ekonomije u SAD; sumnjičenje federalnih agenata za ubistvo Martina Lutera Kinga; iznošenje sumnji da se iskrcavanje na Mesec nije dogodilo.

RUSKI ODGOVOR

Sanstejn doduše priznaje da se za neke vladine aktivnosti – svrstavane u teoriju zavere – pokazalo da su se zaista odigrale, kao što je projekat MK-Ultra za kontrolu uma, a nije u stanju ni da demantuje činjenice u vezi sa novembarskim klimatskim skandalom, kad su objavljeni snimci hakovani od strane Jedinice za klimatska istraživanja iz UK Anglia univerziteta, iz kojih se vidi da su se najugledniji klimatolozi dogovorili da manipulišu podacima kako suprotna mišljenja ne bi doprla do javnosti.

U knjizi Glasine iz 2009. Sanstejn zagovara uvođenje propisa kojim se veb-sajtovi obavezuju da uklone „lažne glasine“, uz promenu zakona o kleveti ne bi li se lakše kažnjavali oni koji takve glasine šire. Sanstejn je sačinio „Nju dil prvog amandmana“ promovišući novu „doktrinu pravednosti“, koju bi sprovodili „nepristrasni eksperti“, od čije odluke bi zavisilo čija gledišta je dozvoljeno emitovati.

Iako je ove radikalne predloge Sanstejn objavio 1993. u svojoj knjizi Parcijalni Ustav, mediji se na nju nisu kritički osvrnuli.
Predsednik Putin je na COP21 došao spreman za novu tržišnu utakmicu. Ruski odgovor na klimatske promene je kompanija Rusnano, posvećena razvoju nanotehnologije.

Vlada je stala iza rada ovog naučnoistraživačkog centra, pružajući mu veliku finansijsku podršku, što ih je učinilo vodećim timom na polju primene nanotehnologije. Ruski naučnik Anatolij Kubais zbunio je javnost izjavom da Rusnano radi na razvoju tehnologije koja bi – uz korišćenje ugljenih nanocevi – uspela da ojača aluminijum, pretvori plastiku u provodnik i da produži vek litijum-jonskih baterija. Kubais je tom prilikom izjavio: „Pretpostavljamo da će i to doprineti smanjenju emisije CO2.“

(Izvor: Mara Knežević Kern, Pečat)