PANIKA U VAŠINGTONU: Britanija beži sa antiruskog broda, London zaplovio prema Kini!?

Britanski referendum o izlasku iz Evropske unije je zaista napravio pometnju, naročito u Vašingtonu, gde se pojavio strah da će Bregzit ugroziti antirusku politiku.

Ta politika je osnova Vašingtonove posleratne hegemonije nad Evropom. Skoro sedam decenija američke transatlantske dominacije je pod rizikom raspadanja, tvrdi “RT”.

Nezakazana užurbana poseta američkog sekretara Džona Kerija Briselu i Londonu je jasan znak da je Vašington uplašen zbog istorijske odluke Britanaca da okončaju četrdesettrogodišnje članstvo u bloku.

Navodi se da je Keri najviše bio zabrinut zbog globalnog tržišta i državljana.

Gubitak britanskog uticaja na EU će znatno uticati na Vašingtonovu pažljivo skrojenu politiku izolovanja Rusije. Američki ciljevi izolovanja Rusije su se pojavili mnogo pre sukoba u Ukrajini.

Zaista, koreni antiruske politike se mogu uočiti već nakon Drugog svetskog rata i bila je svojstvena i za britansku vladu na čelu sa Vinstonom Čerčilom.

Bivši ambasador SAD u Rusiji, Majkl MekFol, naveo je da je Bregzit Putinova pobeda, aludirajući na rastući ekonomski i politički uticaj u Evroaziji. „Evropa slabi, a Rusija i njeni saveznici jačaju i primaju nove članove.

Putin nije taj koji je prouzrokovao Bregzit, ali će njegova spoljna politika imati velike koristi od njega“, rekao je on.

Ovaj bivši američki izaslanik, koji je služio i kao savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, rekao je kako je Velika Britanija najbliži saveznik Vašingtona i da će bez njenog uticaja na Evropu uticaj Vašingtona takođe biti smanjen.

To znači da bi ekonomske sankcije EU prema Moskvi i nagomilavanje NATO vojnih snaga mogli biti dovedeni u pitanje.

Oba ova aspekta je vodio Vašington uz pomoć Velike Britanije, a sada kada glas Londona u Briselu više ne važi, američka neprijateljska politika prema Rusiji je ugrožena.

Izlazak Velike Britanije iz EU je stavio Vašington u ogromnu geopolitičku dilemu. Velika Britanija je još od priključenja EU bila glas Vašingtona koji je sprovodio geopolitičke interese SAD dok su Nemci i Francuzi uvek pomalo naginjali ka socijalizmu i približavanju Rusiji.

Neki čak tvrde da je EU geopolitički projekat koji je osmislila američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) i da je Velika Britanija imala veliku ulogu u tome.

Prisustvo Velike Britanije kao najjače ekonomije u EU posle Nemačke je sve ove godine osiguravalo zadržavanje antiruske ideologije bez obzira što je Hladni rat okončan pre 25 godina.

Čak i sankcije uvedene Rusiji su više naškodile EU nego samoj Rusiji.

Za razliku od Vašingtona koji je na sav glas komentarisao referendum u Velikoj Britaniji, Moskva se suzdržala od takvih izjava navodeći da je to interno pitanje Britanaca. Ruski predsednik Vladimir Putin je odbacio navode da je Kremlj „srećan“ zbog Bregzita.

Vašington može mnogo da izgubi ukoliko se Evropa i Rusija politički i ekonomski približe i SAD i Velika Britanija moraju da urade sve što je u njihovoj moći da do toga ne dođe.

Vašington sada planira da regrutuje novu naciju u EU koja će zameniti Veliku Britaniju, a Nemačka se nalazi na vrhu liste. Francuska je suviše nepouzdana, a ostale države nisu toliko uticajne. Neće biti lako zameniti Veliku Britaniju.

Sve u svemu, Bregzit je doneo jedan veliki revolt protiv EU koji mnogi povezuju sa uticajem Vašingtona na Evropu.

Rusiji je u neku ruku laknulo zbog ovakvog rezultata, ali ne samo Rusiji već i drugim državama širom sveta koje su se uželele mirnih međunarodnih odnosa bez Vašingtonovog zastrašivanja.

Ništa nije sigurno, ali postoji velika šansa da bi Evropa sada mogla da razvije normalnije i harmoničnije odnose sa Rusijom.

Nije ni čudo što je Vašington uspaničen.

(Webtribune.rs)