Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kako razrešiti makedonski čvor, pitanje je koje zaokuplja kako makedonsko društvo tako i zapadne planere balkanske budućnosti. Ohridski sporazum iz avgusta 2001, narušen je posle uspostave nove makedonske vlade, a rešenje se još ne nazire.
Makedonija je čvrsto opredeljena da ide putem učlanjenja u EU i NATO, međutim, na makedonskom evroatlantskom putu stoji prepreka u vidu Grčke, koja ne dozvoljava da Makedonija pod tim imenom uđe u integracije.
Pretvaranje Makedonije u federalnu državu jedno je od rešenja makedonskog čvora, smatra se na Zapadu.
Više predloga za federalizaciju najjužnije bivše jugoslovenske republike kružilo je u javnosti, a onaj koji lagano dospeva u žižu je da Makedonija bude pretvorena u federalnu državu prema modelu Belgije, kaže istoričar Aleksandar Raković.
Prema tom planu, Makedonija bi se sastojala od dve republike — na zapadu od albanske Iliride, na istoku od makedonske Republike Makedonije, dok bi prestonica Skoplje bila poseban, mešoviti distrikt. Sama država ponela bi ime Centralnobalkanska Republika.
Takvim potezom bile bi uklonjene sve prepreke da Makedonija, po ubrzanom postupku bude primljena u EU, jer bi Grčka povukla svoj veto.
Ovaj plan, kaže Raković, nije nov, on je već cirkulisao poslednjih godina kao jedno od mogućih rešenja makedonskog pitanja.
„Međutim, saznao sam od vrlo pouzdanih ljudi iz vrha makedonskog društva, da predlog o Centralnobalkanskoj Republici, koji je bio potpuno neprihvatljiv za VMRO-DPMNE, sada dobija i novi sadržaj, a taj novi sadržaj je, u stvari, u skladu sa novom vladom i većom ulogom koju će Albanci imati u novoj državi i društvu“, objašnjava Raković.
Albanske partije i vladajući Socijaldemokratski savez premijera Zorana Zaeva podržali bi ovaj plan, ali se postavlja pitanje hoće li ga podržati opozicioni VMRO-DPMNE.
„To bi značilo da mora da se menja Ustav u Skupštini ili na referendumu. To su sada ključne teme — da li bi to moglo da prođe u makedonskom društvu i na koji način bi neko uopšte tražio da to prođe — da li bi se glasalo u Sobranju ili bi se išlo na referendum“, pita se Raković.
Pitanje je da li su oni koji su isplanirali ovakvu budućnost za Makedoniju razradili strategiju i taktiku da sve planirano sprovedu u delo, dodaje Raković, ili će se na kraju pokazati da postoji otpor Makedonaca ovakvim planovima.
Još jedno važno pitanje, prema Rakovićevim rečima, jeste da li bi neko drugo ime, pored Centralnobalkanske Republike, bilo prihvatljivije, ili je predlog zapravo, kako Raković kaže, lakmus papir koji bi trebalo da pokaže koliko je prihvatljiva promena imena Makedonije, a koliko je prihvatljiva federalizacija.
„Ukoliko je prihvatljiva federalizacija, i, recimo, vidi se da to može da se izgura, onda će se sigurno ići na promenu imena. Naći će se neko drugo ime koje će Grcima biti prihvatljivo, ali Grci su najavili da će biti zadovoljni samo imenom koje neće sadržavati Makedoniju kao pojam u budućem nazivu države. Time bi se, ako u imenu države ne bi bilo Makedonije, otvorile mogućnosti za dizanje veta“, zaključuje Raković.
Prema rečima Ivana Stoilkovića, predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji, plan o federalizaciji Makedonije je nerealan.
„Makedonska politička elita dobila je zadatak da promeni ime makedonske države i identitet makedonskog naroda. Jednostavno, narod nije spreman da isporuči taj zahtev. Narod nije spreman da isporuči postojanje Republike Makedonije ako se ta država ne zove Makedonija i ako u toj državi nema makedonskog naroda“, kaže Stoilković.
Namere da Makedonija bude pretvorena u Centralnobalkansku Republiku Stoilković naziva maštarijama, mada je, kako kaže, situacija u regionu uvek bila na granici mašte i realnosti.
(rs.sputniknews.com)
