POČELO IZDVAJANJE VOJVODINE IZ SASTAVA SRBIJE: Prva faza procesa završena, ostale još dve..

Priprime za izdvajanje Vojvodine iz sastava Srbije dobijaju na intenzitetu. Hrvatske službe bezbednosti u Vojvodini su veoma agilne u ispunjavanju zahteva britanske, američke i nemačke agenture, koje se prvenstveno ogledaju u namerama da se veliki privredni kombinati u Vojvodini kupe, zatim dovedu u stečaj s obzirom na cilj da se privreda uništi, a nastali ekonomski problemi pripišu Beogradu.

Piše: Predrag Ćeranić, stručnjak za bezbednost

Uz to, britanski agent Amadeo Votkins u ulozi zvaničnog savetnika ministra odbrane sproveo je reformu Vojske Srbije, a sada, u ulozi savetnika MUP-a Srbije sprovodi reformu policije. Ema Loson, koja je britanskom premijeru Kameronu bila spin doktor, trenutno obučava ministre u Vladi Srbije, i organizuje seminare za pripadnike MIP-a.

Savetodavna uloga Britanaca u Vladi Srbije je teško objašnjiva, s obzirom na britanske namere da se Srbija svede na teritoriju koju je imala kao kneževina. Naime, u projekciji Velike Albanije, Srbija ostaje bez Niša, odnosno Albanija seže do Stare planine.

Vlada Srbije prihvatila je da finansira Rekom, projekat Nataše Kandić, znatan broj medija je u rukama stranaca, što stvara prostor za niz manipulacija, pogotovo kada se ima u vidu uloga Eme Loson u kontroli komunikacija. Sve navedeno može da se odrazi jako loše po Srbiju, naročito u periodu kada se intezivnije radi na izdvajanju Vojvodine iz njene ustavne strukture. Vojvodina je nedavno dobila Akademiju nauka Vojvodine (VANUK), a uskoro treba da stekne i fiskalnu autonomiju. U planu, čiji je nosilac Bojan Pajtić, Hrvatska i Mađarska treba da javno i optužujuće ukažu na kršenje prava nacionalnih manjina.

Inače, plan za Vojvodinu možemo posmatrati kroz nekoliko faza: Prva, za koju se ceni da je završena, podrazumeva promenu vlasničke strukture nad zemljištem, velikim kombinatima i bankama. U drugoj fazi, zamišljeno je jačanje civilnog sektora, koji uglavnom finansira Sorošova fondacija, a propagira slabljenje veza sa Srbijom, jačanje političkih partija i političkih figura tipa Pajtića i Čanka. Ipak, glavna uloga civilnog sektora jeste da u svesti stanovništva stvori potrebu za denacionalizacijom i restauracijom austrougraske granice, kao i o važnosti hrvatskog kapitala, u čemu veliku ulogu ima kompanija Ivice Todorića.

U trećoj fazi planirano je da se izmeni svest stanovništva u smislu stvaranja pogrešne percepcije o prilikama u okruženju, odnosno da preovlađuje maksima – sve je u savršenom redu. Nastoji se stvoriti letargija, kako se ne bi reagovalo na predviđene događaje, a što se postiže psihološkim operacijama i hibridnim ratom.

Koriste se manipulacije u mas medijima i na društvenim mrežama. Vidljiv je izostanak reagovanja javnosti na promenu demografske strukture u Vojvodini, a koja se narušava prilivom izbeglica koje vraćaju iz EU. Nemačka i Mađarska se rešavaju izbeglica pridošlih sa Kosova, a sugerisano im je da se nastane u Vojvodini i izjasne kao Mađari ili Hrvati.

Britanci su već imali nameru da u Vojvodini podstaknu sukobe mađarskih fašističkih grupa sa snagama bezbednosti Srbije, ali se Nemačka tome žestoko usprotivila. Nemačka je i protiv etničkog čišćenja Srba iz BiH jer su Nemci svesni britanske namere da se u srcu Evrope napravi kalifat, što bi, po nemačkoj proceni, trajno destabilizovalo EU. Međutim, anglosaksonska koalicija ulaže velike napore da naruši dobre odnose Merkelove i francuskog predsednika Olanda, jer podržavaju Putinovu mirovnu inicijativu u Ukrajini. Rukovode se procenom da je slaba EU idealna za rat protiv Rusije, koji bi za cilj imao podsticanje unutrašnjih nemira i uklanjanje Putina sa vlasti, nakon čega misle da bi lakše ovladali ruskim resursima. Navedena ideja je skovana u glavama Rokfelera, Rotšilda i Bžežinskog, koji smatraju da sa njima i svet treba da nestane.

Britansku ulogu u Vojvodini, kao i prethodno, uporno zalaganje za usvajanje rezolucije o Srebrenici, treba posmatrati u sklopu britanskih nastojanja da vrate nekadašnji imperijalni sjaj, za šta cene da im mogu poslužiti oružani sukobi na Balkanu. Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond nazvao je premijera Vučića i zamolio ga da ode na Komemorativni skup u Potočarima. Takođe, ambasadori Nemačke i Sjedinjenih Država u Beogradu sugerisali su Vučiću da bi bilo dobro da ode u Potočare. Međutim, Filip Hamond je Vučića nazvao kako bi bio siguran da će Vučić doći u Potočare. Britansko insistiranje na Vučićevom odlasku bilo je u cilju anuliranja ruskog veta. Britanci planiraju da i naredne godine podnesu rezoluciju o Srebrenici. Rezolucija im je potrebna kako bi Haški tribunal dobio legitimitet, radi opravdanja Bošnjaka ako bi se odlučili na ratni pohod na Republiku Srpsku, a rezolucija je potrebna i Sjedinjenim Državama kako bi legitimitet dobilo i bombardovanje Srba, jer istina o Srebrenici polako izbija na videlo, jednako kao i politički karakter Haškog tribunala.

(Fondsk)