POMETNJA NA ZAPADU: Lažno rusko povlačenje iz Sirije i raspoređivanje raketa na Kubi..

Rusija nastavlja jačati svoje pozicije u Siriji gde na terenu ima više hiljada vojnika i vojne opreme, tvrdi dopisnik CNN-a koji je obišao ruske objekte u Siriji.

Ruske snage se zvanično povlače iz Sirije nakon što je predsednik Vladimir Putin u martu pozvao svoje vojnike da se vrate kući.

Prisustvo ruskih snaga je nejasno od početka operacija u septembru, a nakon najave povlačenja ne deluje kao da je njihovo prisustvo smanjeno, piše reporter CNN-a nakon posete Siriji.

Rusko vazduhoplovstvo i dalje izvodi napade, američki zvaničnici tvrde da u Siriju stižu i ruski tenkovi i terenska vozila, a zvanična Moskva je potvrdila da je rasporedila specijalne trupe, iako su u početku negirali svoje prisustvo na tom terenu.

Nakon poraza boraca DAIŠ-a u drevnom gradu Palmira, ruski i sirijski zvaničnici su sazvali konferenciju za novinare.

Prema pisanju reportera CNN-a, prevoz i obezbeđenje oko stotinu međunarodih novinara je odalo realno prisustvo ruskih vojnih snaga u Siriji.

Novinare su pratili helikopteri tipa mig-28, Ka-28 i jurišni helikopteri Mi-35.

Ekipa CNN-a tvrdi da su na terenu videli brojne kopnene trupe, čije prisustvo Moskva i dalje negira. „Sveže popločan kamp je zvanično baza za deminerske ekipe koje su očistile Palmiru i okolne gradove od mina“, kaže Frederik Plejgen, medunarodni dopisnik CNN.

On, međutim, kaže da, osim opreme za uklanjanje mina, postoje i desetine borbenih vozila i oklopnih transportera u toj bazi.

Prema njegovim rečima, ta sredstva mogu da budu u službi odbrane ovih ekipa ali Rusija ima i razvijen sistem koji može da lansira rakete kao i vodene topove.

Prema zapažanjima reportera, u Siriji je bilo „najmanje nekoliko hiljada vojnika na terenu, zajedno sa modernim oružjem i jakom infrastrukturom“, prenosi CNN.

Putin: Asadova vojska ima još puno toga da uradi u Siriji

Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je jučer da vojska sirijskog predsednika Bašara el Asada ima još mnogo posla i dodao da je ruska vojna operacija u Siriji pokazala efikasnost ruskog naoružanja kojim je pogođeno više od „30.000 terorističkih meta“.

„Svi znamo da je situacija (u Siriji) teška i da sirijskoj vojsci ostaje još mnogo posla da uradi u borbi protiv terorista iz DAIŠ-a i Fronta al Nusra“, rekao je Putin na sastanku sa zvaničnicima vojnog i industrijskog sektora.

Prema njegovim rečima, ruska vojska je imala više od 10.000 letova i gađala je više od 30.000 „terorističkih meta“ u Siriji.

Ruska diplomatija saopštila je u ponedjeljak da su Rusija i SAD udvostručile napore za političko rešavanje krize i za produžavanje privremenog prekida vatre u Siriji.

U Siriji je prošle nedelje stupio na snagu navodni privremeni prekid vatre, jer je propalo opšte primirje koje je, na inicijativu SAD i Rusije, proglašeno 27. februara.

Ruske rakete ponovo na Kubi?

Ukoliko NATO i SAD rasporede dodatne snage i naoružanje blizu ruskih granica, Rusija bi mogla da odgovori novim postavljanjem raketa na Kubi i otvaranjem obaveštajne baze, procenjuju vojni portali.

Kubanska raketna kriza u oktobru 1962. godine bila je tačka u kojoj se svet najviše približio Trećem svetskom ratu, koji bi bio nuklearni.

Nakon potvrde NATO saveza da će poslati nove snage i tehniku u baltičke zemlje i Tursku, poslanici druge najjače političke stranke u Rusiji, Komunističke partije, predložili su razmeštanje ruskih projektila na Kubi.

Oni, ali i još neki poslanici i stranke, traže ponovo otvaranje ruske špijunske baze u Lurdesu, nedaleko od Havane.

Cilj ovakvih zahteva jeste da se na adekvatan način odgovori američkim planovima koji ugrožavaju Rusiju i njene saveznike.

Zastupnici u ruskoj Dumi Valerij Raškin i Sergej Obukov poslali su predlog predsedniku Vladimiru Putinu, ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i ministru obrane Sergeju Šojguu.

To je bila reakcija na vesti da Amerikanci uskoro nameravaju da razmeste višecevne raketne bacače „HIMARS“ u jugoistočnu Tursku.

Zbog svog relativno dugog dometa /oko 500 kilometara/ „HIMARS“ sistem mogao bi da predstavlja pretnju državama koje su u savezu sa Rusijom.

Prema mišljenju jednog broja vojnih analitičara, s ciljem zaštite, Rusija treba da preduzme odgovarajuće recipročne mere.

Zagovornici ruskog vojnog odgovora smatraju da na Kubi treba rasporediti lansirne sisteme analognog, pa čak i većeg dometa. Još je preporučljiviji asimetričan odgovor Vašingtonu u vidu obnove radarskog sistema u Lurdesu, navode oni.

Bilo kakva mogućnost eventualnog ponavljanja kubanske krize izaziva zabrinutost na Zapadu. Vojni i analitički portali ocenjuju da, koliko god takav rasplet događaja zvučao nestvarno, zbog loših odnosa Moskve i Vašingtona, postoji mogućnost da ruska razorna oružja budu postavljena na Kubi.

(Global CIR/Newsweek/Nezavisne)