Home / U FOKUSU / POTEZ BR. 2- Amerika sprema kontrolisani kolaps privreda zemalja u razvoju, da bi usporila svoj pad!

POTEZ BR. 2- Amerika sprema kontrolisani kolaps privreda zemalja u razvoju, da bi usporila svoj pad!

amerika- siromastvo- beskucnik- sad- usa 1
Piše: Maksim REVA

500

Sistem federalnih rezervi SAD – a to je američka centralna (narodna) banka – ostavio je 17. septembra referentnu kamatnu stopu na istom niskom nivou – od 0 d0 0,25%, koja se održava od 2006. godine.

Predsednica glavne banke SAD, Dženet Jelen, u saopštenju izdatom nakon zasedanja njenog komiteta za otvorena tržišta, nazvala je poslednjih 9 godina „velikom recesijom“, ističući da ekonomski pokazatelji u SAD ipak govore o oživnjavanju ekonomije.

Očekivani rast BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama može do kraja godine dostići 2,1%, nezaposlenost 5,1%, inflacija počinje da raste i približava se 2%.

Međutim, ključni berzanski indeksi i osnovne robne pozicije na ove mere odgovorile su sniženjem kvota.

Sledećeg dana, 18-og septembra: nemački DAX 30 pao je za 3%, francuski CAC 40 za 2,6%, britanski FTSE 100 je izgubio 1,3%, italijanski MIB i španski IBEX pali su za po 2,6%, a američki indeksi potonuli su za 1,5-2%.

Naftni fjučersi su pojeftinili: 2% Brent i 3,6% WTI.

Istovremeno, cena zlata – koja je indikator nestabilnosti – porasla je za 1,9% na 1.137,80 dolara za uncu.

Sistem federalnih rezervi u svojoj politici pre svega razmatra dva indikatora: nivo zaposlenosti i inflaciju. Smanjenje nezaposlenosti, povećanje boja radnih mesta zajedno sa rastom inflacije do prihvatljivih 2-3%, prema politici Rezervi, treba da utiču na rast kamatnih stopa. Ipak, članovi komiteta za otvorena tržišta ostavili su svetsku ekonomiju u nizvesnosti, što je za ekonomiju najgore stanje.

U svom saopštenju, članovi komiteta su naveli: „Nedavna globalna ekonomska i finansijska dešavanja mogu ograničiti ekonomsku aktivnost i, najverovatnije, mogu izvršiti dodatni pritisak na inflaciju u kratkoročnom periodu“.

Ovu izjavu su igrači na globalnom tržištu preveli na sledeći način: u svetskoj ekonomiji, a pre svega u Kini, nivo problema je toliko veliki da nas u bliskoj budućnosti očekuje najjača ekonomska kriza.

Kriza hiperprodukcije, čiji je indikator globalna deflacija, koju je pomenula Dženet Jelen, vodi smanjenju proizvodnje i svetske trgovine. To će, s druge strane, dovoditi do odliva globalnog kapitala iz zemalja u razvoju. Pri čemu, samo glasine o podizanju referentne stope u SAD dodatno pojačavaju ovu tendenciju.

Uostalom, samo iz Kine je tokom tri letnja meseca povučeno bezmalo 200 milijardi dolara, što je 7% njenih deviznih rezervi.

amerika-siromastvo-beskucnik-sad-usa

Juan je poslednja valuta koja je devalvirala. Valute drugih zemalja u razvoju padaju već drugu godinu za redom. Možemo samo da zamislimo šta će se desiti kada Sistem federalnih rezervi zaista počne sa podizanjem stope.

Zadržavanje neizvesnosti samo pogoršava situaciju u zemljama u razvoju i, u budućnosti, povećava negativan uticaj neizbežnog povećanja kamatnih stopa.

Teško je objasniti: zašto sada podizati stope kada ne postoji opasnost od hiperinflacije, posebno ostavljati globalno tržište u stanju neizvesnosti, iako su svi svesni kakve katastrofalne posledice to ima za zemlje u razvoju.

Međutim, američka referentna stopa nije samo ekonomski instrument. Nijedan centralni finansijski regulator u svetu nije toliko povezan sa politikom, koliko Sistem federalnih rezervi SAD.

Četvrt veka nakon okončavanja Hladnog rata, svetsko tržište je postalo globalno, a Sistem federalnih rezervi SAD – koji kontroliše svetsku valutu dolar – stekao je veću spoljnopolitičku težinu nego Stejt department ili Pentagon. I sada, nakon politike sezonskih i obojenih revolucija, nastupa politika povećanja američke referentne kamatne stope.

Međutim, cilj je i prvom i u drugom slučaju isti – kriza država koje Sjedinjene Države trenutno nisu u stanju da kontrolišu i kontrolisani kolaps privrede zemalja u razvoju.

Sjedinjene Države su uspele da u proteklih 10 godina ograde svoju ekonomije od uticaja spoljnih faktora, o čemu svedoči rast američke privrede na račun globalne stagnacije. Međutim, rast kamatnih stopa može negativno uticati i na unutrašnje američko tržište.

Na primer, britanski Financial Times piše: „Korporativnoj Americi uskoro predstoji test zavisnosti od jeftinih pozajmljeih sredstava zbog potrebe otplate dugova u iznosu od 4 biliona dolara u narednih 5 godina. Mogućnost kontinuiranog rasta kamatnih stopa u narednim godinama, sa postepenim pooštravanjem monetarne politike Federalnih rezervi, znači da će se američke kompanije, koje su se prethodnih godina navikle ne jeftine kredite, uskoro suočiti sa drugom realnošću“.

Međutim, američka privreda je mnogo puta pokazala čudesa fleksibilnosti i povećanje troškova zaduživanja može samo dovesti do pročišćavanja sistema.

Istovremeno, kolaps svetske ekonomije uz očuvanje američke privrede posle nekog vremena će dovesti do novog ekonomskog rasta i još većeg jačanja američkog uticaja u svetu.

Ako u bliskoj budućnosti u potpunosti ne prorade alternativni mehanizmi međunarodne ekonomske regulacije, kao što su banka BRIKS ili pul deviznih rezervi zemalja BRIKS, koji bi bili u stanju da podrže privrede Južnoafričke Republike i Brazila, onda će kriza koju će izazvati Federalne rezerve, omogućiti SAD dominaciju još nekoliko decenija, a možda im pomoći i da vekovima zadrže i ojačaju svoju globalnu kontrolu.

(Fakti)

 

Check Also

POTEZ POSLE KOG ZA SEVERNU KOREJU NEMA POVRATKA, A AMERIKA BAŠ TO SPREMA: „Ako učinite taj korak, smatraćemo to objavom rata!“

Severna Koreja saopštila je danas da će bilo kakvu pomorsku blokadu smatrati činom rata, javlja …